За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 18. 4. 2025, Валандово: Капела у Удову која чува тајну српског страдања на Велики петак – 110 година од Валандовског покоља [Фото]
Сто десет година је прошло од дана када је на Велики петак 1915. године мученичком смрћу настрадало више од 280 српских војника, од којих су многи били тек регрутовани дечаци. Оно што је најтрагичније, на најтужнији православни празник, српски јунаци су страдали од руке православног народа – Бугара. Тог 2.… Фондација Заборављени коријени, 18. 4. 2025, Спаљивање српске дјеце у селу Брижина 20. априла 1942. године [Списак страдалих] – На данашњи дан
Најмасовнији злочин над српском дјецом у селу Брижина код Бугојна усташе су починиле 20. априла 1942. године. У штали Недељка Пилиповића тог дана живо је спаљено 86 мјештана српске националности, међу којима 46 дјеце млађе од 16 година — од чега 28 дјеце млађе од пет година. Повод за овај…
Вечерње новости, 18. 3. 2017, Новица Пешић: Четнички одреди настављају борбу [из Архиве, In memoriam]
Више од хиљаду аустријских војника свакодневно је гонило војводу Косту Војиновића. Довели су специјални граничарски батаљон из Далмације. Он је вешто избегавао потере, али и прихватао борбу ОКО 1.500 четника сврстаних у мање чете и групе дејствовало је с планина Козјак, Кукавица, Гољак, Радан, Пролом, Арбанашке планине, Видојевице и Пасјаче.…
Стање ствари, 11. 4. 2025, Радомир Јеринић: Покушај наметања „косовске православне цркве“ или USAID аутокефалност
Покушај формирања некакве „косовске* православне цркве” представљаће полу-унијатски пројекат заснован на политичким циљевима и са јасним паралелама са расколничком Православном црквом Украјине У протеклих неколико дана, регионалним медијима доминира тема најављеног проглашења албанске православне митрополије на окупираној територији Косова и Метохије – новинарка Сенка Милош у тексту за информациони портал… СРНА, 17. 4. 2025, Шамац: Служен помен и положени вијенци за 122 погинула и 22 цивилне жртве
Код спомен-обиљежја у мјесној заједници Шамац данас је служен парастос, положени вијенци и прислужене свијеће за 122 погинула борца Војске Републике Српске и 22 цивилне жртве са овог подручја у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић рекао је Срни да je мјесна заједница Шамац у току ратних дејстава…
Политика, 15. 4. 2025, Саво Штрбац: Нови хрватски закон о гробљима алијас ’Лекс Шошкоћанин‘
Почетком априла ове године медији у региону највише пажње посветили су предлогу хрватског Закона о гробљима, чији предлагач је Влада РХ. На службеној интернет страници Хрватског сабора стоји да је у процедуру ушао 3. априла, да је расправа отворена и затворена 8. априла и да је 11. априла, са 85…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 9.9.2021, Срби из Зебинца не дају своје њиве и пашњаке
Двадесетак Срба из села Зебинце, засеока Манута, у општини Ново Брдо, представља "грудобран" на линији разграничења према сусједним албанским селима у општини Гњилане
Неће српство нестати, трајаће још дуго, јер се полако буди свијест и одговорност садашњих генерација и схватање да ништа у животу није лако, па ни опстајање на имањима која су наслијеђена, поручују Срби из села Зебинце, засеока Манута, у општини Ново Брдо.
Ослоњени на сам небески свод, живе на надморској висини од око 1.000 метара, сa погледом који сеже до Новобрдске тврђаве, карауле из времена Душановог царства, осматрачни[...]
Глас Српске, 7. 2. 2025, Обиљежене 83 године од страдања 52 ученика у Шарговцу: Ране боле и данас
Обиљежене су 83 године од страдања 52 ученика Основне школе "Ђура Јакшић" у насељу Шарговац, које су усташе звјерски убиле током Другог свјетског рата.
Служењем парастоса и историјским часом ученици ове установе подсјетили су на страдање ђака у усташком покољу 1942. године. Министар просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић истакла је да су се и ове године окупили како би обиљежили страдање 52 ученика.
- Сваки пут када се говори о томе, то се чини са одређеном дозом сјете и бола. Оно што су доживјели ти ученици, у току једног периода који је на тамној страни историје, желимо да[...]
Глас Српске, 30.8.2020, Тужни принц Сријема: Сава Шумановић је стварао срцем и страдао као жртва усташа
Велика Госпојина, 28. Август 1942. године био је тужан дан у Шиду.
Око 150 Срба власти НДХ окупиле су још у 6 ујутру на градском тргу. Одатле су утоваривани у камионе и одвођени некуда у непознатом правцу. Био је то посљедњи пут да их је ико од Шиђана видио. Након страшног мучења, стрељани су два дана касније. Тог 30. августа 1942. у Сремској Митровици усташе су стрељале око 150 Шиђана српске националности, међу њима и 46-годишњег сликара Саву Шумановића. Тако је трагично и напречац завршен живот свестраног сликара, невјероватно образованог појединца и једног од највећих међуратних умјетник[...]
![РТРС, 1. 5. 2024, У Гацку служен помен за 382 страдала Коњичана у Одбрамбено-отаџбинском рату [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20144-350x200-no.jpg)
РТРС, 1. 5. 2024, У Гацку служен помен за 382 страдала Коњичана у Одбрамбено-отаџбинском рату [Мапа]
У Гацку у порти храма Свете Тројеице, испред спомен обиљежја, родбина, пријатељи и саборци окупили су се у да одају пошту за 382 страдалих Коњичана у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Коњичани са свих страна, саберу се првог маја у Гацку и евоцирају успомене на најмилије.
Прогнани са својих огњишта, расељени по цијелом свијету подигли су споменик у Гацку на коме су уклесана 382 имена бораца, цивила, дјеце и старих страдалих у протеклом рату.
Многи Коњичани послије изгнанства, нови дом и уточиште нашли у Гацку.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати ов[...]
Политика, Танјуг, 30.5.2017, Португалски генерал Карлос Бранко: Није било геноцида у Сребреници
ЛИСАБОН - Португалски генерал Карлос Мартинс Бранко у мемоарима „Рат на Балкану” сматра да нема сумње да се у Сребреници није догодио геноцид јер није постојао предумишљај.
Он је у књизи изнео своја сазнања и о дешавањима на подручју Сребренице у јулу 1995. године.
Бранко се од 1994. до 1996. године налазио на стратешки важном положају заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ.
Мартинс Бранко износи чињенице које су му са терена достављали компетентни обавештајни органи и на основу ових доказа, са којима је упозната команда Посматрачке мисија УН у Загребу, сматра да [...]
