За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српски меморијал, РТРС, СРНА, 5. и 6, 9. 2025, Обиљежавање 84 године од усташког злочина над Србима у Гаравицима [Мапа] Ажурирано
У Гаравицама код Бихаћа, једном од највећих стратишта српског народа у НДХ, сутра ће бити обиљежене 84 године од усташког злочина над 12.000 Срба, међу којима је био велики број дјеце. Програм обиљежавања почиње у 11.15 часова полагањем вијенаца и цвијећа код споменика у Спомен-парку у Гравицама, након чега слиједи…
СРНА, 5. 9. 2025, Мирловић Поље: 32 године од некажњеног злочина над Србима
Навршава се 32 године од некажњеног злочина над српским цивилима у Мирловић Пољу код Дрниша, који су извршили припадници Хрватске војске под командом Марка Скеје, познатог по томе што на државним прославама „Олује“ у Книну маршира носећи усташке амблеме. Иако се злочин над српским цивилима одиграо пред очима многобројних припадника…
Вечерње новости, 17. 8. 2025, Бабинска буна запалила све од Таре до Увца: Век ипо од устанка који је остао на маргинама званичне историје, али не и народних предања
НАВРШИЛО се 150 година од Бабинске буне – устанка против Турака који је лета 1875. године избио у селу Бабине, код Пријепоља и запалио све крајеве од Таре до Увца. Иако је овај догађај остао на маргинама званичне историје, сећање на њега сачувано је у породичним предањима, народној поезији… Политика, 23. 8. 2025, Четири српска краља сахрањена у манастиру код Скадра [Видео]
О манастиру је писао и Сима Игуманов Јастребов. Вековима траје спор да ли је храм православни или католички, српски или албански У селу Ширђ, недалеко од Скадра, и данас стоје остаци манастира Светих Сергија и Вакха, древне задужбине која сведочи о вековном присуству Срба и постојању некадашње српске државе на…
РТРС, Срна, 30. 8, 2025, Танасић: Сарајево поново фалсификује и присваја Повељу Кулина бана
Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић саопштио је да Сарајево поново фалсификује и присваја Повељу Кулина бана, чији препис је послало канадским музејима и библиотекама представљајући га као споменик такозваног „босанског“ језика и потврду „државности БиХ“. – Очекујем да министарстава културе Србије и Републике Српске одмах и одлучно… Светигора, 2. 9. 2025, Свештеномученик Рафаило Шишатовачки [На данашњи дан]
Српска православна црква 3. септембра по новом, 21. августа по јулијанском календару, молитвено прославља Светог Свештеномученика Рафаила Шишатовачког Рафаило (у свету Герогије, Ђорђе) Момчиловић рођен је 23. априла 1875. године од оца Велимира и мајке Персиде, у бачком месту Дероње, где је завршио основну школу. Када је навршио десет година… Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 4. 5. 2024, Црква Свете Петке у селу Добрчане, оскрнављена, паљена и на крају минирана [Фото, Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20185-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 4. 5. 2024, Црква Свете Петке у селу Добрчане, оскрнављена, паљена и на крају минирана [Фото, Видео]
СЕЛО Добрчане на територији општине Гњилане, на Косову и Метохији данас је насељено искључиво Албанцима.
Не разликује се много од свих осталих села у којима је после сукоба 1999. године отишао и последњи Србин. На сваком кораку заставе "Косова" и Албаније, величају се успомене на терористе, њихови споменици су уређени. Српски говоре само старији мештани и то нерадо. Две импозантне џамије, неколико кафића и пар продавница, на питање где се налази црква у селу сви одмахују главом и кажу "нема цркве". Тек после више покушаја, сазнајемо од старијег мештанина да је у селу на брду "била црква", а[...]
РТРС, Агенције, 16. 3. 2024, Двије деценије од погрома над Србима на Косову и Метохији
Прије 20 година, 17. и 18. марта 2004. године, над Србима Косова и Метохије догодио се погром у коме је 16 Срба убијено, на стотине повријеђено, 4.000 протјерано, а уништено је више од 1.000 кућа, цркава, манастира, светиња.
Етнички мотивисана ерупција насиља Албанаца над Србима, изазвана је, осим страховитом мржњом, медијском кампањом која је приказивала да су албански дјечаци наводно натјерани у Ибар. Извјештавање албанских медија било је тенденциозно и сасвим неистинито.
Током својеврсне Кристалне ноћи, како се изразио један од званичника КФОР, марта 2004, над Србима, њиховим домовима[...]
Искра, 8. 5. 2025, Док се чека избор папе: Марко С. Марковић о папизму и Србима
Уводна напомена
Марко С. Марковић (упокојио се 2012. у Француској ), један од највећих српских мисилаца друге половине 20. века, доктор са Сорбоне и аутор низа значајних књига, бавио се, између осталог, и односом римокатолицицизма и православних Срба у 20. веку. Доносимо два његова текста, која нас подсећају да је мржња папизма према православнима трајна и да порицање Јасеновца потиче из истих извора одакле су провреле црне реке демонијака званих усташе. Толико о екуменизму.
В. Димитријевић
РИМОКАТОЛИЧКА ИЗБЕГАВАЊА НАЗИВА „ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА”
Изгледа невероватно, али назвати[...]
ИН4С, 21. 7. 2024, Андрић се због Степинца и геноцида у Јасеновцу одрекао римокатоличке вере
Са промоције у Херцег Новом књиге „Тајна испод мртве мачке“ Предрага Савића, члана Правног савјета ИН4С
У „Тајни испод мртве мачке“, делу Предрага Савића које говори о потрази за изгубљеним романима Иве Андрића о звонима и Србима римокатолицима, доминира лепота српског језика која је проткана безбројним прецизним историјским подацима, обрађеним по готово научној методологији. Посебно су ми занимљиви, па и емотивно дирљиви поједини делови овог романа, који има јединствену уметничку форму са елементима есеја и историјске студије, јер су ми из мојих проучавања и писања добро познате личности п[...]
РТ Балкан, Танјуг, 30. 7. 2024, Пуповац поводом годишњице страдања Срба у Глини: Враћање усташког поздрава је недостојно понашање
У ноћи на 31. јули 1941. године у глинској цркви је убијено неколико стотина српских цивила, а пре тога је у мају и касније у августу извршен погром над Србима, након чега је срушена црква
Комеморација жртвама усташких злочина из 1941. у глинском храму Рођења пресвете Богородице одржана је у Глини у организацији Српског народног већа и Антифашистичке лиге који су затражили враћање старог назива спомен-дома.
У ноћи на 31. јули 1941. године у глинској цркви је, речено је на скупу, убијено неколико стотина српских цивила, а пре тога је у мају и касније у августу извршен погром над Србима, н[...]
