За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТВ, Танјуг, СРНА, 9. 10. 2025, Штрбац: Тужилаштво Унско-санског кантона послало поруку да Срби нису добродошли
Председник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац оценио је да је јасно да се пуштањем исламског екстремисте Адила Ћенановића, који је претио Србима на подручју Бихаћа, шаље порука да Срби на том простору нису добродошли. Штрбац каже да га уопште не чуди ослобађање Ћенановића, који је недавно узнемиравао српску породицу, јер… Политика, 4. 10. 2014, Први извештаји др Рајса из Србије [из Архиве]
Доктор Рудолф Арчибалд Рајс, Швајцарац који и после 100 година важи за највећег пријатеља Срба, на данашњи дан је пре једног века кренуо је по други пут из Београда пут Ваљева. Наша влада позвала је овог познатог криминолога да сведочи о томе шта се дешава у Великом рату и о… РТ Балкан, 14. 9. 2025, Бранко Жујовић: Mагарцем Милоша Црњанског по Крфу: За кога тече вода Петог пука у Агиос Матеосу [Мапа]
Гледајући запуштени, усахли извор и урушену ограду некадашњег војничког гробља, немогуће је не помислити да ми све време своју причу, пре свега кроз све лошију кинематографију, причамо сами себи, уместо да је испричамо свету Док уским, кривудавим, путевима и улицама кроз високо уздигнута и збијена планинска села на југу Крфа,… РТС, 7. 10. 2025, Селаковић упозорио Унеско на фалсификовање српског наслеђа на Гугл мапама
Министар културе Никола Селаковић оштро осуђује злонамерно означавање српског културног наслеђа као албанског на Гугл мапама на албанском језику, посебно цркава и манастира. Тим поводом обратио се генералној директорки УНЕСКО Одри Азуле, писмом које преносимо у целости. У писму генералној директорки Унеска Одри Азуле, министар културе Никола Селаковић истакао је… Политика, РТРС, Срна, 6. 10. 2025, Јово Бајић: Тузла је одавно маћеха Србима и СПЦ
Историјски и савремени притисци на Србе и Српску православну цркву у Тузли, покушано оснивање такозване самосталне босанске православне цркве. Публициста Јово Бајић изјавио је да је кроз цели 20. век постојала јасна намера да се шири простор Тузле потпуно очисти од Срба и ту затре православље, што је присутно и данас.… РТРС, 5. 10. 2025, У ФБиХ у протеклих девет мјесеци више од 70 напада на Србе; Најновији у Тузли – порука да нису добродошли
Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ у овој години евидентирао је 72 напада на српске повратнике, њихову имовину и храмове у том ентитету. Најновији је писмо пријетећег садржаја упућено прије неколико дана свештеницима Српске православне цркве у Тузли, које је унијело немир међу Србе у овом граду. Напад су…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 25. 1 - 2. 2, Бранилац дисидената и борац за слободу адвокатуре - Кућа у којој живи дух српских мученика
Навршило се 50 година од смрти адвоката Слободана Суботића, некадашњег председника АКС, који је својим делима задужио ову професију и српски народ
Само неуки, неразумни људи – вели наш нобеловац Иво Андрић – могу да сматрају да је прошлост мртва и непролазним зидом заувек одвојена од садашњице. Истина је, напротив, да је све оно што је човек мислио, осећао и радио нераскидиво уткано у оно што ми данас мислимо, осећамо и радимо.
– Историја српске адвокатуре је низ прегалничких, храбрих и каткад страдалничких подухвата који су се низали један за другим у изазовним тренуцима. Тако се низала нис[...]
Политика, 22. 4. 2024, Вратио се у Србију и погинуо у борби са Арнаутима
Милан М. Поповић је још један међу многоборним српским јунацима које је време потиснуло у заборав. Он је студирао права у Паризу када је почео Први балкански рат. Био је поносан на своје српско порекло. На вест о моблизацији у домовини, пожуро је кући.
Командовао је четом добровољаца на Преполцу, јужно од Куршумлије. Једном приликом, борбено одељење у којем је био и адвокат Барбуловић, отворило је брзу пушчану ватру на групу од сто Арнаута који су покушали да пређу границу. Они су стални кидисали на границу и полазили у пљачкашке походе.
Арнаути су сатерани у један кланац. Махали су бело[...]
Политика, 19. 2. 2025, Саво Штрбац: Истине и лажи о логору за заробљенике ’Лора‘ у Сплиту
Медији у региону су 13. фебруара објавили вест да је тога дана Жабљачанин Веселин Бојовић Специјалном државном тужилаштву Црне Горе у Подгорици, по замолници Жупанијског државног одвјетништва из Сплита, у својству сведока дао изјаву у вези страхота и патњи које је преживео током 125 дана боравка у Војном логору “Лора” у Сплиту током 1992. О томе што је све преживео у “Лори”, Бојовић је говорио и у документарном филму Телевизије Никшић “Зло прољеће ’92”, који је и био повод да ЖДО у Сплиту упути замолницу колегама из Црне Горе да им овај сведок “из прве руке” и у званичној форми изнесе своју ис[...]
СРНА, 7. 12. 2025, У Кореташима служен парастос за 1.164 цивилне жртве из Другог свjетског рата
У селу Кореташи у општини Лопаре данас је служен парастос за 1.164 цивилне жртве усташког покоља који се десио 1941. године у селима Мајевице, Подмајевице, Посавине и Семберије.
Организатор окупљања Милутин Тешановић рекао је да је сваки трећи од убијених било дијете испод 14 година, а половина су биле жене.
Он је додао да су усташе у то доба у својим извјештајима написали да у шест села овог подручја након злочина није постојала ниједна кућа.
„Овдје практично није било војног циља, није било ниједног војника“, изјавио је новинарима Тешановић, који је и предсједник Удружења Извори сје[...]
Вечерње новости, 13.12.2015, Тунис: Вечни мир цвета српске младости
После 35 година, први пут се уређује наше војничко гробље у Тунису. Недостаје стотинак крстова и плочице са именима сахрањених. Више од 1.700 белих "сабљи" изгледају као крстови
СРБИЈА је први пут, после 35 година, издвојила средства за генералну реконструкцију гробља и споменика у Мензел Бургиби и спомен-костурнице у Бизерти. Средства је издвојило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Тако ће, након деценија небриге, српска војничка гробља у Тунису бити достојна ратника који у њима почивају.
Бизерта. Претпоследњи дан децембра 1915. године. После троднев[...]
