За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Искра, 10. 8. 2025, Владимир Умељић: Павле Ђуришић из рода Васојевића
Хрватски комунистички самодржац Тито и његови следбеници су све учинили да се припадницима покрета Драже Михаиловића, те „прве легендарне гериле против Адолфа Хитлера у Другом светском рату“, тако пољски историчар Јануш Пијекалкиевич, утисне жиг срама, кукавичлука, издаје, злочина. То време, како изгледа, у Црној Гори још увек није прошло.… СРНА, 26. 8. 2025, Три деценије од некажњених злочина у Гошићу и Вариводама
У селу Гошић код Книна прије три деценије убијено је седам српских цивила просјечне старости 70 година у злочину за који нико није одговарао, као ни за ликвидацију 10 цивила у оближњим Вариводама, почињену након злочиначке хрватске војно-полицијске акције “Олуја”, саопштено је из Документационо-информационог центра “Веритас”. Из “Веритаса” подсјећају да…
Вечерње новости, 25. 8. 2025, ГРУБОРИ, КРУНА ЗЛА „ОЛУЈЕ“: Данас је 30 година од језивог масакра хрватске војске над шесторо српских цивила
СРНА, 24. 8. 2025, Грубори: 30 година од злочина над Србима код Книна
Пуних 30 година навршило се од убиства шест српских цивила у засеоку Грубори код Книна, које су ликвидирали припадници хрватских специјалних снага, а Хашки трибунал и хрватско правосуђе ослободили су починиоце овог злочина због „недостатка доказа“, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Припадници хрватске Специјалне полиције из састава Антитерористичке јединице… СРНА, 10. 8. 2025, Танасић: Усаглашавање српске језичке политике је обавеза српских држава
Договор о усаглашеном вођењу српске језичке политике требало би да буде постигнут на првој сједници два савјета за српски језик Србије и Републике Српске, који је најављен за крај љета у Рачи, рекао је члан оба савјета Срето Танасић, наводећи да постоји много разлога за незадовољство у вези са стањем… Српски меморијал, 24. 8. 2025, Хрватски ветерани против Алфреда Жарија и Краља Ибија: песме, усташки повици и претње организаторима [Видео, ФБ]
Фестивалска представа Трупе ОвоОно „Иби ОвоОно“ по драмском тексту ‘Краљ Иби’ класичног француског аутора Алфреда Жарија, најављена као део програма „Лакрдија и псовање рата“ у организацији Театро ВеРРди из Задра у сарадњи са удружењем Влајтер его из Бенковца отказана је у петак, 22. августа, после скупа хрватских ветерана који су…





