За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Вечерње новости, 12. 8. 2025. Сабрао судбине из Оснабрика: Др Жељко Драгић међу корице ставио биографије неких од 6.500 заточених краљевих официра
СУДБИНА сваког од 6.500 југословенских краљевских официра, већином Срба, интернирах у логор Oflag VI C за време Другог светског рата, дирљива је прича о заточеништву у Оснабрику у Немачкој. Историчару др Жељку Драгићу, као потпредседнику Удружења „Барака 53″, те чињенице су одавно познате, јер је више година посветио истраживању, сакупљању… Глас Српске, 22. 8. 2025, Историчари упозоравају: Хрватска промијенила рухо, али не и идеологију
Поруке премијера Хрватске Андреја Пленковића, али и других високих званичника указују да је данашња Хрватска дубоко заглибила и кренула опасном идеолошком странпутицом која је враћа уназад, у вријеме НДХ. Сматра ово историчар Александар Раковић, коментаришући посљедња дешавања у овој земљи, од одржавања мегаломанских концерата Марка Перковића Томпсона, преко доношења закона… РТРС, 21. 8. 2025, Трифковић: Филм у Европарку рекламира „Прелијепу Хрватску Николе Тесле“ – али бриљантни проналазач био је поносни Србин
Контроверзе око националности познатих личности нису ништа ново. Да ли је Алберт Ајнштајн био Нијемац, Швајцарац или првенствено Јеврејин? Да ли је отац модерне астрономије Никола Коперник био Пољак или Нијемац? Хитлер, Нијемац или Аустријанац? Моцарт, исто? И Марија Калас: Американка или Гркиња?, истакао је у колумни за швајцарски недељник… Политика, 22. 8. 2025, Тражимо их као и првог дана отмице
ОБЕЛЕЖЕНО 27 ГОДИНА ОД ОТМИЦЕ НОВИНАРА СЛАВУЈА И ПЕРЕНИЋА Овим догађајем почело је велико страдање новинара и медијских радника, а УНС и колегиница Јелена Петковић су истражили да је у тим ратним и поратним годинама убијено, отето и нестало седморо Срба, седморо Албанаца и тројица новинара немачког листа „Штерн” Прошло…
Глас јавности, 22. 8. 2025, Веритас: Пре 34 године у Сиску почињен један од најтежих злочина над Србима у Хрватској
На данашњи дан пре 34 године, на подручју Сиска почињен је један од најтежих злочина над Србима у Хрватској, када су припадници хрватске полиције и војске убили 15 особа, а више десетина ранили, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Како се наводи, најмлађа жртва била је девојчица Жељка Боиновић. За овај…





