За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, SerbianTimes, 17. 2. 2025, Исповијест Српкиње у САД: Моје дијете је било жртва антисрпског наратива у школи
БОСТОН – Српска дјеца су неријетко у америчким школама изложена пропаганди која кроз школске уџбенике и програме приказује српски народ у негативном свјетлу, као злочиначки, и без икаквих аргумената ствара једнострану слику, прије свега грађанских ратова на подручју бивше Југославије вођених 1990-их година. Родитељи, уплашени за успјех своје дјеце у… Kosovo Online, 20. 2. 2025, Дворжак: Солидарни смо са отпором косовских Срба
Угњетавање Срба на Косову под влашћу албанских екстремиста тешко да ће се променити, дивимо се отпору који пружају косовски Срби и солидаришемо се са њима. Нажалост, чак и нова америчка администрација јасно ставља до знања да се на Косову ништа неће променити. Али данашњи свет се брзо мења, казао је… Политика, 19. 2. 2025, Саво Штрбац: Истине и лажи о логору за заробљенике ’Лора‘ у Сплиту
Медији у региону су 13. фебруара објавили вест да је тога дана Жабљачанин Веселин Бојовић Специјалном државном тужилаштву Црне Горе у Подгорици, по замолници Жупанијског државног одвјетништва из Сплита, у својству сведока дао изјаву у вези страхота и патњи које је преживео током 125 дана боравка у Војном логору “Лора”…
Глас Српске, 16. 2. 2025, Данило Илић, спона свих генерација младобосанаца
Овог мјесеца навршило се 110 година од погубљења Данила Илића, Вељка Чубриловића и Михајла – Мишка Јовановића, тројице припадника „Младе Босне“ и учесникâ Сарајевског атентата. Тројица мученика, противно законима Аустроугарске, тајно су сахрањена да њихови гробови не би постали мјеста ходочашћа и подстицала народ да их слави као јунаке. Мане… Политика, 14. 2. 2025, Јован Пејин: Војводина, сто година после и још о нечему
Збуњени Срби 1945, ратом, геноцидом и грађанским ратом проглашеним за револуцију нису приметили да им је натурен федерализам у наднационалном облику. Овај федерализам, тобож, на идеолошкој основи поништио је одлуку о уједиењу српских и осталих југословенских земаља 25. новембра у Новом Саду – 1. децембра 1918.у Београду. Није тада примећено…
РТРС, Срна, 18. 2. 2025, Убиство породице Олујић – једна од најмонструознијих етнички мотивисаних ликвидација
Информационо-документациони центар „Веритас“ подсјетио је да се данас навршавају 33 године од убиства породице Олујић у Церни, које су починили припадници ХОС-а и које спада у најмонструозније ликвидације породица у рату деведесетих година прошлог вијека извршене због етничке припадности. Припадници извиђачко-диверзантске чете ХОС-а којом је командовао Томислав Мади, у ноћи…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 1.8.2018, Мркоњић Град - служен парастос за погинуле борце
Парастос за борце погинуле у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату служен је данас у капели Светог апостола Марка у Мркоњић Граду поводом крсне славе општине и Дана 11. мркоњићке лаке пјешадијске бригаде - Светог пророка Илије.
Тим поводом положено је цвијеће на спомен-обиљежје масовне гробнице на гробљу и на централно спомен-обиљежје на Тргу српске војске.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да је 11. мркоњићка бригада дала огроман допринос у одбрани и стварању Републике Српске и да је ово прилика да се сви присјете и покажу неизмјерну [...]
Вечерње новости, 4. 9. 2013, Остоја Милисављевић: Тајну скрива Ватикан
Само Света столица располаже подацима о превођењу Срба у католике. Србе нису Немци и Италијани покрштавали, него усташе
ПРЕДСЕДНИШТВО Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске донело је 25. августа 1944. године одлуку о поништавању присилног преверавања са православља на католичанство. У члану 1 се каже: „Установљује се да је насиљима окупатора и њихових помагача изазвано недобровољно и изнуђено превођење извјесног броја Срба у Хрватској с православља на католичанство или коју другу веру“.
Стављамо нагласак на речи „насиљима окупатора и њихових помагача“. Намерно се не [...]
СРНА, Епархија ЗХиП, 17. 6. 2022, Освећење храма св. Јоаникија Липовца у Крушевици
У селу Крушевица код Љубиња данас је освештан Храм Светог Јоаникија Липовца, а Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.
Владика Димитрије је у бесједи рекао да је овај храм освештан силом и благодаћу, вјером у Господа Исуса Христа, те поручио народу да се и он тако просвијетли када уђе у њега.
"Данас овај храм посвећујемо Светом свештеномученику Јоаникију. Све што је ваљано у овом свијету заснива се на жртви, некад та жртва иде и до крви, а на нама већини је да Господа пробамо прославити у миру, да жртвујемо наше с[...]
Историја Чачка FB, Погледи.рс, 18. 1. 2022, На данашњи дан: Говор капетана Стаменка Димитријевића на сахрани капетана Јована Дерока
1942 - Пренесени су и сахрањени посмртни остаци четничког капетана Јована Дерока (ЈВуО) код споменика Танаска Рајића на брду Љубићу.
Церомонији и сахрани присуствовао је велики број људи. Након рањавања по једној верзији, капетана Дерока је са „више убоја ножем по телуˮ и ˮметкомˮ, убио партизан младић од 16 година (Милутин Милошевић из Прислонице) или Драго Комадинић (Соколићи) и Стево Јовашевић (Прељина) 7. новембра 1941. године. (Извор: ˮПрислоница. Прилози за проучавање селаˮ, Прислоница 1977, стр. 141; Миломир Јовановић, „Злочин без казне“, рукопис, Чачак 2009, стр. 87; Јован Радовановић[...]
Политика, 22. 4. 2024, Вратио се у Србију и погинуо у борби са Арнаутима
Милан М. Поповић је још један међу многоборним српским јунацима које је време потиснуло у заборав. Он је студирао права у Паризу када је почео Први балкански рат. Био је поносан на своје српско порекло. На вест о моблизацији у домовини, пожуро је кући.
Командовао је четом добровољаца на Преполцу, јужно од Куршумлије. Једном приликом, борбено одељење у којем је био и адвокат Барбуловић, отворило је брзу пушчану ватру на групу од сто Арнаута који су покушали да пређу границу. Они су стални кидисали на границу и полазили у пљачкашке походе.
Арнаути су сатерани у један кланац. Махали су бело[...]
