За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 25. 10. 2025, Штрбац: Процес суочавања хрватског друштва са прошлошћу трајаће јако дуго
Процес суочавања хрватског друштва са властитом прошлошћу из Другог свјетског и протеклог рата биће јако дуг, јер колико траје индоктринација, толико је потребно и учити младе о толеранцији према другим, изјавио је директор Информационо-документационог центра Веритас Саво Штрбац. Поводом пријаве коју је неколико невладиних организација у Хрватској поднијело против пјевача…
РТРС, Срна, 22. 10. 2025, Жељко Пантелић свједочио о тортурама након заробљавања у Добровољачкој
Некадашњи поручник ЈНА Жељко Пантелић данас је на суђењу у предмету „Ејуп Ганић и остали“ свједочио како је заробљен 3. маја 1992. године у сарајевској Добровољачкој улици, пребијању на барикадама и голготи кроз коју је прошао. Пантелић, који је родом из Шапца, испричао је да је прије 2. маја било… РТРС, Срна, 14. 10. 2025, Свједок: У Брајковићима нико није преживио
У наставку суђења припадницима такозване Армије БиХ за злочине над Србима на подручју Вишеграда, Фоче и Чајнича свједок Тужилаштва БиХ Милан Кулић рекао је да је дан након напада на Јошаницу са рођаком Момом Кулићем кренуо да нађе родитеље, те да му је на путу до тамо сазнао да нико… ИН4С, Митрополија, 24. 10. 2025, Одговор Србије и Црне Горе на анексију Босне и Херцеговине – 24. октобар 1908. [На данашњи дан]
На данашњи дан, 24.октобра 1908. године поводом анексије Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске, склопљен је уговор између Црне Горе и Србије, којим је изражена одлучност обије државе да своје интересе заједнички бране оружјем, ако буде потребно, што ће, како је у уговору записано, зависити од процјене и споразума надлежних… Krug Portal, 13. 10. 2025, Попов поток: Забрањено и заборављено место наших страдања
Читавих осамдесет година, сваке године, 15. октобра, у раним јутарњим часовима или касно увече, у Попов поток су долазили Драгачевци, најпре деца, онда унуци, а сада и праунуци страдалника. Долазили су њих десетак, да их нико не види и не дочека, да ту, у тајности, упале свеће својима… Попов поток… РТС, 11. 10. 2025, Квадратура круга: Био је леп и узвишен као Бог – Страдање дечанског монаха Гаврила [Видео]
Био је леп и узвишен као Бог. Тако је монаха Гаврила, у својој књизи Црвена куга, описао историчар и књижевник Антоније Ђурић, који је био Гаврилов сапатник у затвору у Сремској Митровици. Гаврило је рођен 1920. године у Мостару, у богатој трговачкој и винарској породици Ковачина. После завршетка школовања у… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, Глас Српске, 17.6.2016, Пролазак Часног крста кроз мјеста и храмове гдје је службовао Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки
Бањалука - Удружење грађана "Јадовно 1941." из Бањалуке поводом 75 година од страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић - Јадовно - Паг организује од 19. јуна до 1. јула пролазак Часног крста кроз мјеста и храмове гдје је службовао Свети свештеномученик Сава горњокарловачки.
Предсједник овог удружења Душан Басташић рекао је Срни да ће Часни крст проћи кроз мјеста од родног Мола и Башаида у Бачкој, преко манастира Крушедол, Сремских Карловаца, Патријаршије у Београду, Карловца и Плашког до Катине јаме у Лици у коју је бачено тијело тадашњег владике гор[...]
СРНА, 16.2.2019, Обиљежено 18 година од злочина над Србима у Ливадицама
ПРИШTИНА, 16. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У Лапљем Селу код Приштине обиљежено је 18 година од злочина албанских екстремиста почињеног у селу Ливадице када је у бомбашком нападу на аутобус "Ниш експреса" погинуло 12 Срба, а више од 40 задобило теже или лакше повреде.
Књижевник Ратко Поповић рекао је, након парастоса, да овај злочин, као и злочини почињени на њиви у Старом Грацку код Липљана, убиство српских дјечака у Гораждевцу, Столића у Обилићу, као и сви други злочини чији је циљ био да се Срби уплаше и протерају са Косова и Метохије, не смије бити заборављен.
Он је поручио да злочини које су А[...]
![Политика, 6. 10. 2022, Драгана Јокић-Стаменковић: Филмско подсећање на два лица Другог светског рата [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11502-350x200-no.jpg)
Политика, 6. 10. 2022, Драгана Јокић-Стаменковић: Филмско подсећање на два лица Другог светског рата [Мапа]
Новинар и документариста Зоран Добрић, запослен у аустријској државној телевизији ОРФ, четири године је прикупљао материјал о масовним стрељањима цивила, између осталог у Драгинцу, Краљеву и Крагујевцу
Жртве логора Јасеновац и Аушвиц биле су одвратно понижаване пре него што су убијене, али крајњи циљ ове две фабрике смрти, Независне Државе Хрватске (НДХ) и немачког Вермахта, у Другом светском рату био је различит. Смисао Аушвица био је да убију што више особа за што краће време, док је у усташкој машинерији смрти поента била да што више и што страшније српске заробљенике понизе пре него што[...]
ИН4С, 18.7.2018, У Великој Хочи обиљежено 20 година од великог злочина: Не зна се судбина 84 Срба
Парастосом испред споменика убијеним и киднапованим Србима у Великој Хочи је обележено двадесет година од њиховог киднаповања и убистава широм општине Ораховац. Парастос је служио игуман манастира Зочиште отац Стефан, а присуствовало је стотинак Срба који су носили фотографије убијених.
Након парастоса положени су вијенци испред споменика, а координатор Удружења породица убијених и несталих Милорад Трифуновић поручио је да нема напретка у идентификација посмртних остатака несталих . Он тражи од надлежних да се то промијени.
„Ми би хтели да се убрза расветљавање судбине несталих јер је [...]
ИН4С, 25. 7. 2024, Прећутани злочини: Муслиманска милиција у андријевичком срезу 1941–1945.
У издању Митрополије црногорско – приморске и Института за Новију историју Србије из штампе је управо изашла књига (зборник докумената) Прећутани злочини – Муслиманска милиција у Андријевичком срезу 1941-1945. Аутори овог вредног дела су Божидар Оташевић и Ивана Крстић Мистриџеловић професори са Криминалистичко-полицијскг универзитетa у Београду, Филип Д. Вучетић са Историјског института Универзитета Црне Горе и публициста Бранислав Оташевић из Плава.
Зборник садржи више од хиљаду страна од којих уводна студија има више од 100 страна. У уводној студији аутори су приказали историјске прилике[...]
