За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 24. 9. 2025, Нема правде за српске жртве из Подравања – На данашњи дан [Мапа]
У Цркви Свете великомученице Марине у Подравању код Сребренице данас је служен парастос за 60 Срба – мјештана овог села погинулих у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године. Парастос је служио протојереј ставрофор Душан Спасојевић из Братунца. Служењем парастоса и… Искра, 28. 3. 2021, Владимир Умељић: Крађа српске историје и фалсификовање културе памћења од стране новокомпонованих нација на Балкану [из Архиве]
„Ми знамо само онолико, колико наше сећање поседује“ (Tantum scimus, quantum memoria tenemus) Култура памћења је неопходни предуслов егзистенције културе и цивилизације човечанства. Њеним есенцијалним елементима припадају и историјски споменици, који међутим морају да буду морално-етички утемељени и научно образложени/оправдани, дакле да почивају на историјској истини. Култура памћења чува… РТРС, Срна, 6. 9. 2025, У страдалном селу Брижина ниче прва спомен-капела посвећена убијеној српској дјеци
У селу Брижина код Бугојна, гдје су усташе 20. априла 1942. године у штали домаћина Недељка Пилиповића запалиле 86 српских цивила, међу којим којима 46 дјеце, гради се прва спомен-капела на простору бивше Југославије посвећена страдалој српској дјеци у Другом свјетском рату. На унутрашњим зидовима капеле димензија осам пута четири… Политика, 9. 9. 2025, Босанска Бојна живи само један дан годишње
Судбина села код Велике Кладуше илустрација страдања овдашњих Срба у прошлом веку Ратни дневник историчара, генерала и народног хероја Југославије Ивана Шибла, борца Бојанске чете у Другом светском рату, на основу којег је 1969. године, у српским селима код Велике Кладуше снимљен један од најбољих југословенских филмова „Кад чујеш звона”… Политика, 16. 9. 2025, Споменик Диани Будисављевић у Јасеновцу
На обележју се налазе и четири бронзане спомен-табле исписане на ћирилици, латиници, енглеском и немачком језику Хуманитарка Диана Будисављевић, која је из усташких логора у току Другог светског рата спасла више хиљада српских малишана добила је спомен-обележје у манастиру у Јасеновцу. Идеја да ова хероина, рођена Обескер, пореклом Аустријанка, има… СРНА, 21. 9. 2025, Јајце, Бравнице: Још се трага за остацима убијене дјеце [Мапа]
Навршило се 30 година од злочина регуларних хрватских снага над српским цивилима, међу којима су била и дјеца, током напада на избјегличку колону у мјесту Бравнице код Јајца која је из Доњег Вакуфа кренула по спас на територију Републике Српске. За тај напад поднесена је пријава Тужилаштву за ратне злочине… Не заборављамо – Памтимо
Блиц, 2. 10. 2017, Откривамо мање познате детаље о формирању Ужичке Републике
Намирило се 76 година од формирања Ужичке републике, 24. септембар 1941. запамћен је као дан стварања „прве слободне територије у покореној Европи“, али доста детаља о њеном настанку остало је непознато.
Најпре, да је Ужице ослобођено без испаљеног метка и да су га после изласка Немаца први заузели четници. Али и какве су товаре четници, а два месеца касније и партизани понели приликом повлачења. Ужице је било и једна од тачака раздора две кокарде – Михаиловићеве и Пећанчеве.
- И партизанима и четницима, који су заједно нападали Шабац, Горњи Милановац, Чачак, Краљево... Ужице је било важно з[...]
Потомци Ђорђа Мартиновића: Наш деда jе симбол српског страдања
Вечерње новости | Ј. МАТИЈЕВИЋ - С. БАБОВИЋ | 10. мај 2015.
Потомци, у исповести за “Новости”, три деценије после злочина у Гњилану: Албанци који су га набили на колац никад нису откривени. Потомке овог страдалника лажи боле много више од рана
- ДЕДА је до краја остао достојанствен, добар човек, који је имао само лепу реч за људе. Са поносом чувамо сећање на њега. Чувамо и многобројне исечке из штампе као и књиге о злочину над њим, са изјавама политичара, писаца, лекара и медицинских комисија, скупштинским извештајима, лажним и истинитим сведочењима. Чувамо истину и лажи о њему. Јер, наш дед[...]
![РТС, 29. 6. 2023, Помен српским борцима из Другог балканског рата - 110 година Брегалничке битке [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14896-350x200-no.jpg)
РТС, 29. 6. 2023, Помен српским борцима из Другог балканског рата - 110 година Брегалничке битке [Мапа]
Код Штипа у Северној Македонији обележено је 110 година од Битке на Брегалници. Спомен-плочом означено је место страдања српских војника за време Другог балканског рата. Делегација Србије положила венце.
На брду крај Штипа је спомен-плоча, на месту где је по пројекту Ивана Мештровића, подигнута капела са костурницом, па срушена. На месту капеле је метеоролошка станица.
"Ту где је стајала спомен-плоча је костурница дубока три до четири метра. Ту су сад инструменти. Шест хиљада људи је ту сахрањено. И мој деда Мита, по мајци, ту почива", каже проф. др Бора Ристић, почасни председник Удружења з[...]
Вечерње новости, 25. 8. 2025, ГРУБОРИ, КРУНА ЗЛА "ОЛУЈЕ": Данас је 30 година од језивог масакра хрватске војске над шесторо српских цивила
ГРУБОРИ, место где је зло ставило своју крваву круну. Заселак села Плавно код Книна где су хрватски бојовници још једном, по ко зна који пут, изгубили војничку част. Ничим изазвани, из чисте обести убили су ту шесторо невиних цивила, спалили све, у згаришта претворили куће, штале и живу стоку у њима... Ватра се одавно угасила, али дим који се тог дана, пре три деценије надвио над Груборима, оставио је траг који ће заувек смрдети нечовештвом.
Август 25, године 1995. "Олуја", злочиначка акција хрватске војске и полиције још има своје пипке у тзв. акцијама чишћења терена. У Груборима, од седамде[...]
Вечерње новости, 19. 9. 2023, Поље смрти на Јагодњи: На Мачковом камену од 19. до 21. септембра 1914. вођен најкрвавији бој Великог рата
ГАЗЕЋИ преко три реда лешева српских и аустроугарских војника изгинулих од 19. до 21. септембра 1914. на врху Мачков камен планине Јагодње бечки командант је јавио штабу да се офанзива не може наставити јер су њихови преживели војници потпуно растројени.
На таласастој висоравни површине 500 квадратних метара избројано је више од 2.000 лешева, око 800 српских и више од 1.200 аустроугарских. Историја каже да је битка за Мачков камен најкрвавија у Великом рату, по броју погинулих на малом простору. Највеће жртве међу Србима поднела је Дунавска дивизија.
На том крвавом планинском врху се сло[...]
