За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 21. 8. 2025, Дрињача: Положено цвијеће на мјесто страдања српског народа у августу 1941.
Парастос је служио свештеник Марко Данојловић, а цвијеће положили представници града Зворника и Удружења грађана „Мост“ Сребреница-Скелани. Предсједник Удружења грађана „Мост“ Сребреница-Скелани и потомак страдалих Радомир Павловић рекао је Срни да се мора сјећати и ужасних детаља које су вршили локалне усташе муслимани и Хрвати, тако што су вадили очи,…
РТРС, 4. 8. 2025, Свједочење Невенке Добрић којој су у избјегличкој колони убијени син и свекар [Видео, Фото]
Невенка Добрић свједочила је за Меморијални центар Републике Српске о страдању дванаестогодишњег сина Синише и свекра, који су убијени 4. августа 1995. године током хрватске војне операције „Олуја“, када су припадници Хрватске Војске пуцали на избјегличку колону цивила. Невенка је живјела у селу Црквени Бок у општини Сисак са мужем… СРНА, 19. 8. 2025, Јабука – мјесто страдања, бола и васкрсења [Мапа]
У фочанској Јабуци, служењем литургије и славским обредом, обиљежена је крсна слава Храма Преображења Господњег, уз присуство бројних вјерника. Потом је служен парастос за 137 погинулих бораца и убијених цивила, међу којим и за 43 мјештанина звјерски убијена 23. јула 1992. године у нападу муслиманске војске из Горажда. У Јабуку,… Министарство одбране РС, 19. 8. 2025, Церска битка – прва победа Антанте [Видео]
Церска битка – прва победа Антанте 12–19. август 1914. Средином августа 1914. године српска Врховна команда била је у ишчекивању где ће и на ком правцу бити главни удар аустроугарских снага. Обавештајни подаци сугерисали су удар преко Дрине, али војна логика је налагала прелазак преко Саве и Дунава и наступање…
Политика, 10. 8. 2025, Живојин Ракочевић: Једини простор истинске слободе Срба
Поштовани, састанак ће се одржати у Националној библиотеци Косова „Пјетар (Петар) Богдани”, гласио је позив једног високог европског дипломате аутору овог текста. Требало је да се иде у библиотеку која се, до рата, звала Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић”. „Не могу да дођем у библиотеку, питаће ме 800.000 књига… Политика, 5. 8. 2025, „Олуја” угасила и српска села у Федерацији БиХ
Хрватска војска је августа 1995. године прешла државну границу са Босном и Херцеговином и удружена са Бошњацима напала места где су живели Срби Бихаћ – Десетине српских села у бихаћкој регији, данас Унско-сански кантону Федерације БиХ, опустело је августа 1995. године. Попаљене су куће, уништене цркве и школе, убијено или… Не заборављамо – Памтимо
СНО у Америци, 3.11.2021, Писмо градоначелнику Крагујевца
Serbian National Defense Council of America
СРПСКА НАРОДНА ОДБРАНА У АМЕРИЦИ
Founded 1914 ▪ National Headquarters
5782 North Elston Ave., Chicago, IL 60646-5546
Phone: (773) 775-7772 ▪ Fax: (773) 775-7779 ▪ Web: www.snd-us.com
Град Крагујевац
Градоначелник Г. Никола Дашић
Трг слободе 3
34000 Крагујевац
Поштовани Г. Градоначелниче,
У име Српске народне одбране у Америци, организације основане 1914. године која брине о заштити српских националних вредности како у Америци тако и у Отаџбини, као што је то радио и наш први председник проф. Михајло Пупин давних година, пре[...]
![РТС, Танјуг, ДИЦ Веритас, 20.6.2018, Веритас: За злочин на Миљевачком платоу још нема одговорних [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p6994-350x200-no.jpg)
РТС, Танјуг, ДИЦ Веритас, 20.6.2018, Веритас: За злочин на Миљевачком платоу још нема одговорних [Видео]
Хрватска војска је 21. јуна 1992. године напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша и преузела контролу над 7 села.
Уочи напада хрватска страна је од српске затражила суздржавање од евентуалних провокација због одржавања Међународног фестивала дјетета, који је тај дан требао започети у Шибенику, да би то исто јутро безобзирно напала српске положаје.
Био је то први већи напад војних снага РХ на Републику Српску Крајину (РСК) након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК.
Вијеће безбједности УН-а 30. јуна исте године доноси Р[...]
Вечерње новости, 14.8.2016, Српским хумкама у Македонији вечни починак
Ускоро комплетирање регистрације војних меморијала, споменика, спомен-обележја у Македонији. У току обнова костурница на Говедарнику, Осогову, Ретким Буковима...
КОСТУРНИЦА у којој почивају земни остаци војника страдалих у борбама на Говедарнику, Осогову, Ретким Буковима и Пресецима током Другог балканског рата, узидана испод спомен-школе у селу Доња Цера, у општини Македонска Каменица, на истоку Македоније, ускоро би требало да буде санирана и обновљена, сазнају "Новости".
На том војном мерморијалу, из још увек некомплетираног регистра спомен-обележја, гробаља погинулих српских војника [...]
Покрет за одбрану Косова и Метохије, Ресен, 16. 12. 2022, Нацистички робовски логор за Србе у руднику Трепча 1941-44.
О концентрационом логору „Трепча“, у којем је вршен геноцид над српским народом, врло мало се зна. Као да је неком било стало да се униште трагови о постојању логора.
Истраживачи у Меморијалном музеју холокауста су документовали све нацистичке концентрационе логоре, гета, места на којима се одвијао робовски рад, као и фабрике смрти које су постојале широм Европе.
Документовано је чак 42.500 локација. Бројка укључује 30.000 кампова с робовском радном снагом, као и 980 концентрационих логора. Ранији подаци су показивали да је логора широм Европе било око 7.000.
Истраживачи сматрају да ј[...]
РТ Балкан, 16. 11. 2023, Колубарска битка 1914: Из пораза у блиставу победу српске војске
Ђачки батаљон, чувених 1.300 каплара чинили су студенти, који су, после само двомесечног школовања у Скопљу добили капларски чин и послати на фронт, најпре у битку на Колубари
Колубарска битка је ушла у историју ратовања и дан-данас се изучава у војним школама широм света, једна мала војска за коју се већ мислило да је поражена успела је да победи много надмоћнијег непријатеља. Када је пораз био на видику, прорадио је српски инат.
Војска која је оскудевала у свему, од хране и одеће до муниције, се прегруписала, прешла у напад и победила. Насупрот српским јунацима наступала је надмоћна аустро[...]
