За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Јужне вести, 24-27. 2. 2019, Александар Динчић: Топлички устанак у нишком крају – једини устанак у Великом рату [из Архиве]
Топлички устанак у нишком крају: Тежак положај људи и покушај мобилизације у непријатељске редове Догађаје током, али и оне који су претходили Топличком устанку истраживао је нишки историчар Александар Динчић, а читаоцима ће његова сазњања бити представљена у наставцима. Прва устаничка пушка против окупатора у Првом светском рату, како наводи… Вечерње новости, СрбијаДанас, 12. 10. 2019, И даље памтим мирис спржених тела Срба: Кристијан Каш, бивши официр НАТО о рату на Косову и тражењу опроштаја [из Архиве]
Кристијан Каш је урадио нешто што ниједан од наших непријатеља није урадио. Затражио је опроштај од српског народа Кристијан Каш је урадио нешто што ниједан од наших непријатеља није урадио. Затражио је опроштај од српског народа. Дошао је као окупатор 2000. године на Космет, а сада живи животом „обичног“ Србина… РТС, 16. 2. 2025, Годишњица напада на аутобус „Ниш експреса“ код Подујева – злочин без казне и после 24 године
Навршава се двадесет четири године од бомбашког напада на аутобус „Ниш експреса“ у Ливадицама код Подујева, када је страдало дванаесторо, а рањено четрдесет троје расељених Срба док су ишли у Грачаницу на Задушнице. За тај злочин нико није правоснажно осуђен. У Цркви Свете Петке у Лапљем Селу код Приштине служен…
Калдрма, 11. 9. 2024, Подменута бомба бугарских терориста у улици Краља Милана [из Архиве]
Београд је у више наврата био мета напада, углавном усташких и бугарских терориста. О некима се нашироко писало и гајило се сећање на те злочине, док о некима – и дан данас се скоро ништа не зна. Недавно смо објавили чланак о масовном нападу који се збио у ноћи између…
Искра, 7. 2. 2025, Владимир Умељић: Ах, тај непролазни Динко
Динко Грухоњић је добитник немачке „Награде за људска права“ града Вајмара, као што су обзнанили немачко „Друштво за угрожене народе“ (GfbV) и „Репортери без граница“ (RSF). Чиме је он заслужио ову награду? Тешко је себи замислити да је разлог био његово „лепо име“ – Динко, као Динко Шакић“, како је… Институт за истраживање српских страдања у XX веку, 14. 2. 2025, Миливоје Иванишевић: Невине српске жртве Хашког трибунала
Све ово што се сада догађа храбром човеку, неправедно осуђеном творцу и председнику Републике Српске Радовану Караџићу, вишедеценијско је дејство продужене руке Хашког трибунала која још увек кажњава оне који су стали у заштиту слободе и интереса српског народа на просторима бивше заједничке државе и тиме се нису повиновали вољи…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 17.6.1919, Николић: У костурници нису кости антифашиста, већ српских цивила
Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе другог дана Тројица 1943. године у Сребреници заједно са још 250 српских цивила, рекао је Срни да су комунистичке власти прикривале истину о овом злочину, иако је свима било познато да су снаге НДХ монструозно побиле српске цивиле на њиховим огњиштима.
Николић подсјећа да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, а у оближњем селу Залазје злочин је почињен дан касније, 15. јуна.
Он наводи да му је о тим злочинима причала комшиница Милена Јовановић која је скривена гледала шта усташе раде.
“У Сребреници су усташе 14. ј[...]
![Вечерње новости, 20. 10. 2024, Бивши заточеници логора Челебић о суђењу у САД крвнику Срба [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22742-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 20. 10. 2024, Бивши заточеници логора Челебић о суђењу у САД крвнику Срба [Мапа]
БИВШИ логораши "Челебића" који се налазио на подручју данашње Федерације БиХ, у којем су убијани и мучени припадници српског народа, сведочили су пред судом у Бостону у америчкој држави Масачусетс у предмету против Кемала Мрнџића, једног од команданата овог озлоглашеног гета. Мрнџић је ухапшен у априлу прошле године у САД, након што је откривено да је лагао о свом учешћу у рату приликом попуњавања папира за добијање америчког држављанства.
Мрнџић је дошао у САД 1999. године, како не би био ухапшен у БиХ, због кривичног дела злостављања заробљеника. Американцима је подвалио фалсификоване док[...]
Вечерње новости, 20. 1. 2024, Први српски лекар који је погинуо у Великом рату
САНИТЕТСКИ официр Јосиф Ј. Анђелковић (1884-1914) из Трстеника, био је први срспки лекар, који је погинуо у Великом рату.
Пре 110 година престало је да куца срце јунака, кога је историја неправедно заборавила. Сведочанство о његовом херојству са фотографијама сачувано је у Библиотеци „Јефимија“. Према подацима истраживача из ове институције, Анђелковић је био најстарији међу синовима у свештеничкој породици Јевтимија и Стеване.
Име Јосифа Ј. Анђелковића први пут се спомиње као име ђака четвртог разреда, који је гимназију учио у Крушевцу. Како ће се испоставити и кратак живот, као и детињство[...]
РТС, 5. 6. 2024, Годишњица од убиства Димитрија Поповића у Грачаници
Парастосом на локалном гробљу, полагањем венаца и цвећа, поетским часом крај спомен капеле и академијом, у Грачаници је обележена годишњица убиства Димитрија Поповића.
У ноћи 4. јуна, пре тачно две деценије Аљберт Краснићи и Љабинот Гаши, пуцали су рафално аутоматским оружјем из возила у покрету на српске дечаке испред киоска брзе хране у Грачаници.
Седамнаестогодишњи Димтрије Поповић смтрно је страдао. Тада малолетни Краснићи осуђен је на девет и по година затвора, а Гаши је ослобођен кривице.
Мајка убијеног Димитрија, Јоргованка Поповић каже да и после двадесет године ране једнако б[...]
РТРС, 30. 4. 2024, Гидеон Грајф: Оно што се догодило у Сребреници јула 1995. не може се дефинисати као геноцид. То је политички покушај да се историја прекроји
Гидеон Грајф, предсједник Независне комисије за истраживање страдања свих народа у Сребреничкој регији у периоду 1992. до 1995. године рекао је да се оно што се догодило у Сребреници не може дефинисати као геноцид и да се са тим термином не може играти, те да би усвајање резолуције о Сребреници био покушај прекрајања историје.
- Ми, чланови Комисије осуђујемо ову иницијативу да се резолуција донесе у УН. То ће имати веома лош ефекат. И упозоравамо: немојте то радити. То је опасно. То је опасно. Људи прије свега заслужују, послије толико година крвопролића, да живе мирно, а управо то, како к[...]
