За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Печат, 15. 8. 2025, Божидар Зечевић: Једно уопште ништа
На маргинама мимохода и срама „Гори небо, ударили Громови, Гори земља, иду љути Пауци, Вукови, Термити, црни ХОСовци, Соколови, Пуме, Куне, Тигрови’, пише у опису видеа који приказује радове на постављању позорнице и инфраструктуре“ (indeks.hr) у Сињу, 4. августа 2025, пред тридесету годишњицу „Олује“. Тједан после мимохода у Загребу… Глас Српске, СРНА, 10. 9. 2025, Возућа: Почео марш ’Стазама егзодуса‘ [Фб]
Над Србима са Озрена и Возуће извршен злочин библијских размјера Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић поручио је да су Срби са подручја Возуће и Озрена доживели егзодус библијских размјера, а налогодавци и извршиоци овог злочина ни након 30 година нису приведени… РТРС, 10. 9. 2025, Научни скуп о страдању Срба: Јасеновац је опомена [Програм]
У Бањалуци је отворен међународни симпозијум „Концентрациони логор Јасеновац – српско страдање у Другом свјетском рату, 80 година послије“. На симпозијуму учествују еминентни научници и стручњаци. Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Драгољуб Мирјанић рекао је да је ова установа његује традицију сјећања на страдање српског народа, посебно у… РТРС, Срна, 8. 9. 2025, Усташки симболи и поруке на споменику у српском повратничком селу Баћевићи
Споменик погинулим борцима НОР-а и цивилним жртвама Другог свјетског рата у српском повратничком насељу Баћевићи код Мостара јутрос је освануо ишаран фашистичким симболима и усташким поздравом „За дом спремни!„ Мјештани су о свему обавијестили полицију која је одмах изашла на лице мјеста и обавила увиђај. Споменик је био порушен у… Danas, 8. 9. 2025, Мионица: Сећање на жртве Маљевачких јаруга
Сетили смо се пре неки дан страдалника Маљевачке јаруге, места у близини центра Мионице, где је на најмонструознији начин скончало неколико хиљада људи, без суђења и пресуде после Другог светског рата. Било је ту и ђака Ваљевске гимназије, професора, лекара, заробљених четника, свих оних који су могли бити или су… РТС, Радио Београд. 9. 9. 2025, Парастос за жртве ’Медачког џепа‘ у Београду – сећање на невино страдале Србе
Данас се навршавају 32 године од како је хрватска војска извршила напад на српска села Дивосело, Читлук и Почитељ. Према подацима Веритаса, у акцији “Медачки џеп” страдало је 87 Срба. Међу жртвама било је 17 жена, а 22 лица било је старије од 60 година. У цркви Светог Марка у…
Не заборављамо – Памтимо
P-portal.net, Banija Online, 14.4.2020, Музеј страдалим Србима у глинској цркрви
Спомен-обиљежје Србима страдалим у глинској српској православној цркви 1941. године требало би уредити у Парохијском дому у Глини.
Овај приједлог покренули су активисти српске заједнице из Питсбурга и Чикага у Сједињеним Америчким Државама Мим Бижић, Миле Барбир, Светозар Данчуо и свештеник Ђуро Крошњар. Пошто се ускоро планира реконструкција парохијског дома то је прилика, како сматрају, да се у оквиру тих радова у дијелу ове двоспратне зграде у центру Глине уреди Музеј или Спомен-соба глинским мученицима. Иницијатори су путем надлежног свештеника затражили благослов од владике горњокарлов[...]
СРНА, 24.10.2016, Душанка Илић: Нико нам више неће помоћи
Вилијам Вокер, бивши шеф посматрачке Мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији, смијао се својевремено у лице породицама киднапованих Срба... Исто су доживјели и у Међународном црвеном крсту, канцеларијама КФОР-а и Унмика.
Душанка Илић, сестра Горана Живића из Липљана, који је киднапован 1998. године, не вјерује више у правду и хапшење припадника терористичке ОВК, јер сматра да су међународне снаге давале издашну помоћ албанским криминалцима, па их од тада и штите.
Вилијам Вокер, бивши шеф посматрачке Мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији, смијао се у лице породицама киднапованих Срба, каже Душанк[...]
DIC Veritas, Slobodna Dalmacija, 12.9.2020, Dossier Varivode: štakori rata su dva mjeseca nakon Oluje išli u pljačku i ubijanje srpskih staraca i bolesnih
Trebao je to biti jedan običan rujanski dan u selu smještenom desetak kilometara od Kistanja. Bar se tako činilo. Već su splasnula slavlja oko povratka cijelog hrvatskog teritorija u operaciji “Oluja”. Ljudi su se lagano vraćali svojim obvezama, životu, mislima o boljim danima koji će, kako su uvjeravali s TV ekrana, sigurno uslijediti.
Po Splitu, Sinju, Makarskoj ispijalo se kave i listalo novine koje su najavljivale sretnija vremena. Ali kako za koga.
Skoro dva mjeseca od “Oluje” štakori rata došli su u Varivode. Za njih bitke još nisu završile, pa su puške usmjerili ka bolesnim starcima. [...]
Вечерње новости, 18. 10.2020, Сећање на Крвави октобар 1941. године у Јадру: Небо „дохватило земљу“ од туге
Током велике казнене експедиције, коју су спровели немачки нацисти средином октобра 1941. године у селима Горњег Јадра, када је стрељано око 3000 цивила из овог дела Србије и један број избеглих Срба и Словенаца, од хрватске усташке каме из Славоније (13. усташка бојна из Сремске Митровице), 18. октобра, пре 79 година, у селу Кривајица убили су 92 мештана, међу којима је било и деце, жена и старих особа.
У знак сећања на тај злочин, у Кривајици су свештеници из Драгинца, Станко Васић и Бранко Малетић, служили парастос недужним жртвама, чије погубљење се и данас памти код овдашњих људи. Годи[...]
![ИН4С, 7. 6. 2023, Пивска крвава бајка: 80 година од једног од најсвирепијих злочина у Другом свјетском рату [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14475-350x200-no.jpg)
ИН4С, 7. 6. 2023, Пивска крвава бајка: 80 година од једног од најсвирепијих злочина у Другом свјетском рату [Мапа]
Најмање 522 житеља Пиве, од којих 109 дјеце, свирепо су убијени 7. јуна 1943. године. Покосили су их рафали припадника злогласне фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ уз подршку првих комшија из Херцеговине, гатачких усташа и муслимана из злогласне Ханџар дивизије.
Дола су највеће, али не и једино стратиште у Пиви за вријеме Другог свјетског рата које свједочи о ужасним злочинима почињеним над пивском нејачи од стране озлоглашене фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ и усташа и муслимана из гатачког среза и околине, записао је новинар Велиша Кадић.
Нема братства у Пиви које није да[...]
