За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, 13. 8. 2025, Годишњица убиства српске деце у Гораждевцу – 87 метака и 22 године тишине
Навршиле су се 22 године од злочина у Гораждевцу на Косову и Метохији, када су на српску децу, која су се купала у Бистрици, непознати нападачи отворили рафалну паљбу. Убијена су двојица дечака – Иван Јововић и Пантелија Дакић, а четворо деце је рањено. Иван Јововић имао је 19, а…
СРНА, 8. 8. 2025, Служен парастос српским родољубима убијеним 1914. на дринским мостовима
Парастос српским родољубима из Фоче, које су аустроугарски окупатори уочи почетка Првог свјетског рата убили на два дринска моста, служен је данас код спомен-обиљежја на лијевој обали Дрине, гдје и почивају. Они су заједно са осталим виђенијим Србима претходно утамничени и требало је да послуже као таоци, односно да својим… Вечерње новости, 12. 8. 2025, ХЕРОЈСТВО И ТРАГИЧНА СМРТ КАДЕТА: После 107 година подигнут споменик код места бродолома српских војника у водама Малте
Када је француски брод „Полинезијен“ испловио из Бизерте са српским кадетима који су се упутили ка Солунском фронту, нико није ни помислио да ће се пловидба завршити много пре луке у Солуну, уз обале Малте, 10. августа 1918. године. Швапски сумарен је испалио торпедо који је брод послао на дно… Српски меморијал, 12. 08. 2025, Књига Гордане Јанићијевић „Крајина која некад бејаше“ поштоваоцима на дар [Dwnd, Видео]
У јулу се навшило годину дана како новинарка и ратни репортер Гордана Јанићијевић није са нама. Пријатељи и поштоваоци довршили су припрему рукописа њене књиге и објавили је. Одлуком издавача књига неће бити у продаји, већ упућена у библиотеке. Стога, издавачи, уредник књиге и Слободне Херцеговине одлучили су да омогуће… Политика, 11. 8. 2025, На Малти постављен споменик Милунки Савић и српским официрима из Првог светског рата
МАРСАСКАЛА – Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Владе Србије Арно Гујон открио је споменик посвећен трагичном бродолому српских војника на француском броду „Ле Поленизијан“ (Полинежанин) у водама Малте током Првог светског рата. Том приликом Гујон је подсетио је да се на броду налазило 500 српских кадета официрске школе,… Политика, 2. 8. 2025, Војкан Ристић: Прича из Великог рата – Хероина Изабел Емсли Хатон
Врањанци, склони забораву и сећању на људе који су их у прошлим временима задужили делима, у случају јунакиње из Првог светског рата, шкотске лекарке и хуманитарног радника Изабел Емсли Хатон (1889–1960), успели су да сачувају емпатију и посвећеност. Овој хуманој жени, лекарки из Ендинбурга, и њеним сународницама које су 1918.… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 24.11.2020, Плакати са поруком „Хвала деди на победи”
Бајина Башта – У Туристичком информативном центру у Бајиној Башти недавно су објавили плакате са именима више од 270 носилаца Албанске споменице са подручја ове општине. У знак сећања на истакнуте ратнике Великог рата, да се не забораве њихова имена и заслуге за отаџбину.
– На тим плакатима, уз поруку „Хвала деди на победи”, уписано је преко 270 имена, али је сигурно да је знатно већи овај број носилаца Албанске споменице из нашег краја. Надамо се да ће објављивање имена на овај начин бити подстрек за историчаре и истраживаче завичајне историје да на једном месту обједине и објаве податке о[...]
![Глас јавности, Институт за истраживање Јасеновца JRI, 22, 23. 4. 2023, Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи - Међународна конференција [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13884-350x200-no.jpg)
Глас јавности, Институт за истраживање Јасеновца JRI, 22, 23. 4. 2023, Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи - Међународна конференција [Видео]
Уживо на каналу Глас јавности у суботу и недељу, 22. и 23. априла од 10 сати преносимо конференцију “Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи”. Поводом Дана Јасеновца истакнути домаћи и страни стручњаци и преживела деца из јасеновачких логора говоре на скупу у Хотелу М у Београду.
Организатор овог важног догађаја, Институт за истраживање Јасеновца, под руководством њујоршког професора Барија Литучија, годинама ради на утврђивању истине о размерама геноцидног страдања српског народа у НДХ за време Другог светског рата. Када је реч о размерама, Институт се ни у једном тренутку није устру[...]
KruševacGrad.rs, 3. 5. 2016, Научни скуп у Крушевцу „Отворено о Априлском рату 1941.“
У Легату Милића од Мачве, а у организацији Историјског архива Крушевац одржан је научни скуп о Априлском рату 1941. године у Југославији са акцентом на Крушевачки крај, на којем је наступило десетак историчара и истраживача из земље и значајан број слушалаца
Скуп су отворили Крушевљани – Ненад Соколовић, директор Историјског архива и Небојша Ђокић, историчар и истраживач из Београда.
– Априлски рат 1941. је недовољно истражен и представља црну тачку у српској историји. О озбиљном отпору бројних јединица Војске Краљевине Југославије говоре конкретни подаци.
Погинула су 452 немачка војн[...]
СРНА, 20. 9. 2024, На Папратној њиви служен парастос за жртве некажњеног злочина
Помен парастосом код споменика на Папратној њиви код Фоче, на старом макадамском путу Миљевина-Калиновик, данас су обиљежене 32 године од страдања 42 српска цивила и борца, које су у засједи побили припадници муслиманске војске.
Осим споменика, на којем су уклесана имена страдалих, о овом злочину муслиманске војске и данас свједоче остаци војног камиона који је 20. септембра 1992. године, враћајући се из Калиновика за Миљевину, погођен са више ракетних бацача, а на којем је било и доста цивила претходно избјеглих из Трнова.
Најмлађа жртва био је Слободан Мастило, који је имао непуних 16 [...]
Пљачка српске имовине и дискриминација
Усташе су намјеравале и да из капеле Видовданских хероја на православном гробљу у сарајевском насељу Кошево изваде ковчеге чланова Принципове Младе Босне... Православни су морали да носе плаву траку са словом "П" исписаним латиницом
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 24. АПРИЛА /СРНА/ - Сви затвореници у логору морали су да раде врло тешке и напорне физичке послове, а неки су радили нову улицу кроз Цапраг која је, још недовршена, названа "поповска улица".
Други су копали јаме за бетонске диреке, довлачили их, посађивали и ограђивали жицом, трећи су крчили трње и коров на једном великом војном вјежбалишту[...]
