За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српски меморијал, Јадовно1941, Курир 4. 1. 2024, Одлазак Академика Србољуба Живановића (1933 – 2024): Ово не спомињи никоме, ако ти је стало до себе… [In memoriam]
Поводом годишњице од упокојења академика Србољуба Живановића понављамо текст објављен 2024, кратко подсећање на животни пут браниоца Св. Јасеновачких мученика, да памтимо. Академик, професор и доктор Србољуб Живановић упокојио се 1. јануара 2024, у 90. години после краће болести у Лондону. Рођен је 1933. године у породици железничког чиновника… Курир, 25. 2. 2021, Чувар истине: Морао сам бар нешто да спасем од заборава – Симо Брдар: Из Јасеновца сам 1991. извукао лобање и кости и осам година их чувао у својој кући [из Архиве]
Симо Брдар, човек који је пронашао документацију и доказе о усташким злочинима из Јасеновца: Многи су ме сматрали чудаком јер сам се својски трудио да сачувам од пропадања и заборава бар део сведочанства о страдању Сандуци у којима су спакована јасеновачка страдања, један стан у Козарској Дубици, обичне домаће мачке,… Глас Српске, 9. 2. 2025, Имотски: Срушена Вукадиновића кућа, реаговало Српско народно вијеће [ФБ]
У Склопу радова на новом кружном току у имотском насељу Доња Главина срушена је у сриједу кућа Вукадиновић, препознатљива грађевина у којој је дуги низ година била трговина. Објавио је ово портал „Имотска крајина“, а о рушењу куће, за коју кажу да је представљала вриједну баштину, огласило се Српско народно… РТРС, Срна, 9. 2. 2025, У Јелачићима код Кладња оскрнављен споменик Србима страдалим на Мали Божић
Предсједник Завичајног удружења „Јелачићи“ Драженко Ерделић рекао је Срни да је скрнављење спомен-плоче убијеним српским војницима и цивилима у Јелачићима код Кладња један од видова застрашивања Срба, те да се против српских повратника и њихове имовине у Федерацији БиХ води оркестрирана хајка. Ерделић је рекао да је ова спомен-плоча јутрос…
РТС, 2. 2. 2025, Пребиловци, тамо и камен има ожиљак [Видео, Youtube премијера]
Филм о злочину, вољи за животом, достојанству, памћењу. О опомени и спознаји. Знате ли за село у Херцеговини, где свака кућа, сваки камен и сваки човек имају ожиљак? За село у којем је два пута заустављан живот, а оно изнова оживљавало? Где су једном убијени, опет убијани? Где, упркос свему,…
Глас Српске, 7. 2. 2025, Обиљежене 83 године од страдања 52 ученика у Шарговцу: Ране боле и данас
Обиљежене су 83 године од страдања 52 ученика Основне школе „Ђура Јакшић“ у насељу Шарговац, које су усташе звјерски убиле током Другог свјетског рата. Служењем парастоса и историјским часом ученици ове установе подсјетили су на страдање ђака у усташком покољу 1942. године. Министар просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић…
Не заборављамо – Памтимо
Курир.рс, 30.5.2021, Зоран Шапоњић: Стари Брод - Девојке су пред усташама скакале у ледену реку не чекајући каму
Нигде се врисак окамењене мајке не чује као на Старом Броду! Проломи се брдима изнад Дрине, стигне га други, врисак окамењеног оца који својим окамењеним рукама покушава да заштити своју окамењену децу!
Нигде на свету нема места као што је Стари Брод на Дрини. Овде је легенда истина – 326 девојака ухватиле су се, прича је која живи, за руке и на Младенце 1942. године скочиле у ледену Дрину, боље у смрт него да падну у руке зверима у људском облику.
Ено камених имена на каменом зиду на Старом Броду, њих скоро 6.000, не дају ником лагати. У води споменик, окамењена беба у наручју окамењене[...]
РТРС, Срна, 19.12.2017, МАСАКР НА КРСНУ СЛАВУ: 25 година од убиства 56 Срба у Горњој Јошаници код Фоче
Прошло је 25 година од једног од најмасовнијих и најмонструознијих злочина из прошлог рата – од убиства 56 Срба у Горњој Јошаници код Фоче, који су страдали 19. децембра 1992. године, на кућном прагу, на дан када је требало да прославе крсну славу.
Немогуће је ријечима описати окрутност злочина, који је починила војска из Горажда која је себе називала Армијом БиХ, убацивши се у залеђе српских положаја са јасним циљем и јасном наредбом, како је то потврдио и један од заробљених муслиманских војника, да нико од мјештана, па чак ни дјеца, не смију остати живи.
У нападу је учествовало око 60[...]
ИН4С, 27.6.2018, Последњи јунак „Великог рата”: Ђорђе Михаиловић на бранику памћења
У мају је загазио десету деценију живота. Године су му одузеле снагу, вуку га повијеног ка земљи, хода помоћу штапа, али када се спусти у костурницу, међу дивове, у победничком походу заувек остале на вратима отаџбине, као подмлађен, доживљава препород. Враћају му се надахнуће и енергичност. Постаје онај стари чувар светих хумки, неуморан и предан у обављању свог узвишеног позива.
Сваки сусрет са Ђорђем Михаиловићем у човеку отвара многа питања смисла савременог живота , односа и преокупације свакодневним тривијалностима.Борба за преживљавање често нас хвата неспремне да поклонимо мало пажњ[...]
Глас Српске, Танјуг, 17. 3. 2022, Парастос за жртве погрома, 17.март да се НЕ понови
У Грачаници је данас обиљежена 18. годишњица погрома над српским народом у покрајини, у присуству директора Канцеларије за Косово и Метохију Петра Петковића.
Парастос страдалима је у манастиру Грачаница служио владика рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије.
Петковић је, након парастора, положио бијеле руже на споменику невиним жртвама "Нестали" испред Дома културе у Грачаници.
Он је, затим, са челницима Српске листе, политичким и институционалним представницима Срба са КиМ, представницима удружења киднапованих и несталих присуствовао и Академији "На заборав немамо право", по[...]
Српски меморијал, 31. 1. 2023, Владимир Умељић: КРАЈИНА У ДУШИ - О једној књизи
„Крајина у души“ је поетична и надасве елегична књига потомака жртава и већ тиме, чак и без разних „Бљесака“ и „Олуја“, и лично жртава. Писали су је људи дијаспоре Бранко Миљевић и Николај Мишчевић, а бити део ње значи бити у егзилу а без азила. Преведено на српски, бити прогнаник, који нигде и никада не бива примљен и никада не стиже до циља.
Јер циљ је остао иза њега.
њижевна категорија „историјски роман“ је позната, оваква остварења међутим заслужују увођење једне нове, наиме – „историјска елегија“. Јер приповедање и најсуровије историје на овај начин је живљење сете без очајања, памћ[...]
