За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Покрет за одбрану Косова и Метохије, 17. 3. 2025, Митра Рељић: Мартовски погром – Сведочење из Приштине
Мутноискричава светлост обавила је јутро у Приштини, а неуобичајена тишина најављивала страшну олују. Писак полицијских и санитетских возила који се потом огласио само је потврђивао црне слутње. Нешто пре подне зазвонио је телефон. – Погледај Митро с прозора, видиш ли колико их је на путу овамо? – пита узнемирени Живојин… РТ Балкан, 16. 3. 2025, Пред судом бесудне земље: Сведоци се после 20 година присетили да су Милорада „видели у униформи“
Од повратка у село до хапшења, Милорад Ђоковић се суочио и са оптужбама албанске породице која је користила његово имање да им је убио оца, а ни чињеница да је поменути старац погинуо пре рата у саобраћајној несрећи није у Милорадовом случају ништа променила Судбина Милорада Ђоковића, последњег Србина из…
СПОНА, 7. 3. 2025, Због немара у наставцима – поновљено вандалско скрнављење манастира Матејче [Фото]
Незаштићена Немањићка светиња црква Пресвете Богородице манастирског комплекса Матејче у Северној Македонији, иако званично заштићено културно добро, поново је оскрнављена тешким разарањем пода храма. Упад и прекопавање пода манастирске цркве потврђен је из надлежне кумановско-осоговске епархије МПЦ-ОА, навођењем детаља о вандализму у светињи у атару села Матејче, Општине Липково. Прецизира…
РТС, 17.03.2024, Документарни филм: Досије Косово – Погром [Видео]
Аутор филма: Слађана Зарић Редитељ: Милан Јовановић Директори фотографије: Симо Димитрић и Никола Ђуровић Новинари: Весна Илић и Милена Милетић Монтажер је Марко Вујовић, тонски сниматељ Марко Буђан, графички дизајнер Небојша Тесла, дизајнер звука Бојан Манговић, продуцент Душан Ковачевић. Композитор: Владимир Тошић Филм је реализован у продукцији Информативног програма Радио-телевизије…
РТ Балкан, 17. 3. 2025, Све је било спремљено и испланирано – чекала се само варница: 21 година мартовског погрома
У два дана, 17. и 18. марта 2004. године из својих кућа прогнано је најмање 4.000 Срба, 28 људи је убијено, 35 православних манастира и цркава је спаљено, уништено, оскрнављено – запаљено је и уништено близу 1.000 српских кућа С пролећа 2004. године на Косову и Метохији, од албанских политичара,… Политика, 16. 3. 2025, Мозаик злочина на Косову и Метохији
ТЕМА НЕДЕЉЕ: МАРТОВСКИ ПОГРОМ – УЗРОК, РАЗАРАЊА, ПОСЛЕДИЦЕ Мозаик злочина на Косову и Метохији Кфор и Косовска полиција као саучесници у погрому Правда после погрома Мартовски погром, један од највећих мирнодопских злочина у Европи после Другог светског рата, српска Вартоломејска ноћ, два дана која су Српској православној цркви… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 2. 8. 2023, МОНОГРАФИЈА ПРЕДРАГА ТОДОРОВИЋА О СРПСКОЈ АВАНГАРДИ: Како су Крлежа и надреалисти скрајнули зенитисте и дадаисте
СВУ оригиналност и зачудност наших међуратних авангардних покрета, њихов значај у светским размерама, али и трагичне судбине већине актера, оживео је у монографији "Зенитодадаизам у српској књижевности" Предраг Тодоровић.
Ова књига у издању Института за књижевност, која доноси до сада непозната открића, на више од три стотине страница, у великом формату, уз више стотина репродукција, фотографија, илустрација, слика часописа, књига, која чак и својим графизмом илуструје уметност зенитодадаизма, ускоро ће се наћи и у свим библиотекама у Србији (откупљена је на овогодишњем конкурсу Министарств[...]
![Погледи, 1. 4. 2023, Априлски рат 1941. године [Филм]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13347-350x200-no.jpg)
Погледи, 1. 4. 2023, Априлски рат 1941. године [Филм]
прилски рат је је трајао довољно дуго да успори Хитлера у оганизовању напада на Совјетски савез. Ко су били хероји одбране Југославије? Пуковник Драган Крсмановић, магистар историјских наука, анализира ток Априлског рата, његове битке, трајање и значај у одлагању напретка операције Барбароса.
[...]
Глас Српске, СРНА, 13.9.2021, Патријарх Порфирије: У Јасеновцу изневјерен Бог и осрамоћен људски род
ЈАСЕНОВАЦ - Његова светост патријарх српски Порфирије истакао је у бесједи у манастиру у Јасеновцу да су усташе на овом мјесту чиниле настрашније злочине на основу тадашњих закона, да је ту изневјерен Бог, а посрамљен човјек.
"На овом смо мјесту како би се присјетили најстрашнијих уму незамисливих злочина које су ту учиниле усташе, а злотвори су све то радили на основу тадашњих закона", рекао је српски патријарх.
Патријарх је нагласио да је тамо гдје је велико страдање и благодат велика.
"Наш одговор је молитва и праштање", рекао је патријарх у бесједи послије Свете архијере[...]
Вечерње новости, 16. 9. 2024, НА ВИДЕЛУ ГРАЂА ВРЕДНИЈА ОД ЗЛАТА: Интервју - Др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине
БЕЗ архивске грађе и вековима чуваних докумената ми не бисмо знали ко смо. Само нације које краси високо однеговано самопоштовање имају свест о томе да су архивски документи из њихове историје вреднији и од златних полуга.
Не смемо то злато препустити прашини и забораву. Али како врата архива широм отворити, учинити га видљивијим и кориснијим у времену ревизије света, преотимања историје и истине?
С оваквим промишљањем Небојша Кузмановић, доктор књижевности, отпочео је пре шест година мандат директора новосадског Архива Војводине, установе која већ 98 година чува 45 милиона све[...]
Вести онлајн, 16. 5.2010, Преживео сам Дахау и батине Удбе
Кад се у београдској породици Митровић родило мушко чедо 8. марта 1928, нико није ни слутио да му је судбина наменила живот који се лако смешта у новинске приче, а у уџбеницима зове историја.
Да је човек само сламка коју носе историјски ветрови Никодије Митровић је схватио већ као 16-годишњак, оног септембра 1944. кад је крочио испод капије на којој је на немачком писало "Рад ослобађа". Никодије је учио немачки у гимназији, али га нико није научио шта је то концентрациони логор. Ту лекцију ће бубати сам пуних осам месеци.
Не зна да ли је још неки од 20 малолетних логораша из његове групе[...]
