За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 2. 11. 2024, Борба за истину: Против искривљавања чињеница – Бојан Арбутина [из Архиве]
Због све учесталијег прекрајања чињеница из прошлости сведоци смо глобалне борбе за историјску истину. На жалост, не постоји епоха у српској историји која није стављена пред суд ревизионизма и покушаја да се тумачи са ненаучних основа. Зато је посао историчара да пруже одлучан, професионалан и објективан отпор. Ово у интервјуу… Српски меморијал, 29. 1. 2025, Предраг Р. Драгић Кијук: Најезда нових варвара [In memoriam 29. 1. 2012]
ПРЕДГОВОР – О повампиреном европоцентризму „Политика је посао’’ Лорд Солсбери Летопис у књизи Најезда нових варвара, као суочавање хроничара и читалаца, у ствари представљају „колумне’’ које сам објављивао у гласилу Удружења књижевника Србије. Као главни и одговорни уредник Књижевних новина то сам редовно чинио у периоду од 1. априла 2001.… Глас Српске, Indeks.hr, 28. 01. 2025, Усташке поруке одзвањале Сплитом [ФБ, Видео]
СПЛИТ – Прије утакмице Хајдука и Славен Белупа у Сплиту, која је одиграна у недјељу, била је организована поворка, у навијачком свијету позната као кортео, од Матејушке до Пољуда. Група од неколико стотина младића у црном путем до стадиона узвикивала је проусташке поруке. Ријеч је о Торцидиној подгрупи У18, односно… РТРС, Глас Српске, СРНА, 27. 1. 2025, Српска и Србија одале пошту жртвама Холокауста; Сви треба да знају истину о бруталним ликвидацијама
Међународни дан сјећања на жртве Холокауста обиљежен је и у Републици Српској и Србији. Доња Градина је мјесто туге и град мртвих. Будуће генерације треба да знају истину о бруталним ликвидацијама жена, дјеце и стараца, само зато што су били Срби, Јевреји или Роми, истакнуто је приликом одавања поште жртвама…
Глас Српске, СРНА, 27. 1. 2025, Нуждић: Тортура је била провести и само један дан у „Силосу“
Тортура је била и само један дан провести у злогласном логору “Силос” у Тарчину и тешко је схватити какве су муке прошли заточеници у том казамату за 1.300 дана само зато што су Срби, изјавио је Срни в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица…
Министарство одбране Републике Србије, 27. 1. 2025, Српска војничка историја – 1300 каплара [Видео]
1300 каплара 1914–1918. У Првом светском рату на првој линији фронта нашли су се и синови српске интелектуалне и друштвене елите. Српска Врховна команда позвала је у септембру 1914. на служење ђачког кадровског рока све студенте са продуженим роковима, редовна годишта ђака рођених 1892, као и тек регрутовано 1893. годиште.… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 11. 3. 2025, Служен помен за страдалу дјецу Српског Сарајева
Код Спомен-обиљежја у дворишту Основне школе "Свети Сава" у Источном Новом Сарајеву данас је служен помен и положени су вијенци за страдалу дјецу Српског Сарајева у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.
Служен је помен за 118 убијене дјеце, од је којих шест ученика ове школе. Најмлађа дјевојчица била је тек уписана у први разред, а настарија је завршила осми разред и никада није подигла свједочанство које се и данас налази у просторијама ове школе.
Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева обиљеђен је са посебним акцентом на њене ученике Наташу Учур и Милицу Лаловић које су синоним[...]
![Политика, 17. 7. 2023, Споменик нашим војницима и заробљеницима у Кастелану [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15212-350x200-no.jpg)
Политика, 17. 7. 2023, Споменик нашим војницима и заробљеницима у Кастелану [Мапа]
Споменик српским заробљеницима и војницима страдалим у Првом светском рату на територији Трентина откривен је у италијанском месту Кастелано.
Церемонији је присуствовао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић. „Данас смо на српском гробљу подигли споменик у који смо уклесали речи да наше борце сачувамо од заборава. До прошле године ми у Србији нисмо знали за Српску стазу, нисмо знали за српско гробље, али су двојица Италијана, Маурицио и Клаудио, двојица историчара, чланова локалног историјског друштва, сачували ту причу од заборава”, рекао је министар прил[...]
Политика, 11. & 14. 6. 2024, Саво Штрбац: ’Коначно решење‘ српског питања у Хрватској
Ускоро ћемо обележавати 29. годишњицу страдања крајишких Срба у агресији хрватске војске на западне делове Републике Српске Крајине (РСК), познату под кодним називом “Олуја“. По 29 пут ће мо понављати да су четвртог августа 1995. оружане снаге РХ, уз одобрење САД и подршку НАТО-а, и у садејству са снагама ХВО и Армије БиХ, са вишеструко бројнијим снагама извршиле агресију на САО Крајину, упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН-а и да су представници РСК дан раније у Женеви прихватили предлог међународне заједнице о мирном решењу сукоба на основама “Плана З-4”.
Спомињаћемо да [...]
ИСКРА, 16. 8. 2016, Изложба о Момчилу Гаврићу, најмлађем подофициру Првог светског рата
У галерији Дома ратних војних инвалида у Београду отворена је изложба о Момчилу Гаврићу, најмлађем војнику, а потом и подофициру Првог светског рата. Припремљена и организована с Музејом Јадра из Лознице, изложба ће трајати до 27. августа.
Посетиоци ће моћи да виде више десетина фотографија и факсимила докумената о дечаку јунаку, ратном и мирнодопском страдалнику – Момчилу Гаврићу. Поставка чији је аутор Горан Вилић, кустос историчар Музеја Јадра, има две целине. Једна је посвећена Гаврићевом ратном путу, а друга послератном школовању и приватном животу „ратника мањег од пушке“.
Рођен пр[...]
РТРС, 20.7.2018, Помен за осам убијених Срба из Горњих Магашића
У Братунцу је данас обиљежена 26. година од убиства осам мјештана села Магашићи, од којих шест жена, међу којима је била и једна трудница.
Према свједочењу очевидаца, комшије муслимани, из Глогове и Бљечеве, 20. јула 1992. године у Магашићима код Братунца починиле су један од најгнуснијих злочина, убијали су цивиле, који су тог дана радили на њивама, а село су запалили.
Предмет Магашићи налази се у Тужилаштву БиХ, а рок за процесуирање био је крај 2015. године.
Само пет дана касније убијено је седам мјештана српске националности у сусједном селу Хранча. У нападу на Хранчу рањено је 22[...]
