За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 3. 12. 2021, Милорад Екмечић: Картање Британаца и Совјета: План за искрцавање савезника и мартовски преговори 1943. са Немцима [из Архиве]
ЈОШ пре него што је пуковник Бејли падобраном доспео у четнички штаб 24. децембра 1942, партизанске снаге су се почеле припремати за случај савезничког искрцавања на далматинској обали. За све време савезничких односа западних сила и Совјетског Савеза, постојао је проблем отварања другог фронта, Совјети су увек под тим подразумевали… Вечерње новости, 24. 1. 2025, Изложба докумената у КЦНС открила још једну страшну истину о Погрому 1942. године: убијено и 597 жена [Мапа]
У Погрому у Новом Саду 1942. године који су извршили мађарски окупатори, од 1255 убијених 597 жртава биле су женског пола – 418 одраслих жена, 79 девојчица и 102 старице. Само летимичним погледом на ове ужасавајуће податке можемо да поставимо питања: коју опасност су оне, а нарочито девојчице и старице,… Глас Српске, 24. 1. 2025, Само у БиХ историју пише Уставни суд
Одлука Уставног суда БиХ да оспори дио садржаја уџбеника историје који се односи на Републику Српску и Одбрамбено-отаџбински рат, односно период од 1992. до 1995. године, не представља ништа друго до нови покушај да бошњачка верзија ових догађаја буде наметнута као званична на простору читаве БиХ. Навела је ово професорица…
Спутњик, 23. 1. 2025, Крњи Уставни суд БиХ забранио лекције из историје за 9. разред у Републици Српској
Крњи Уставни суд БиХ донео је одлуку којом се ван снаге ставља део наставлног плана и програма за предмет Историја за 9. разред основних школа у Републици Српској. Ова одлука се односи на део програма који обрађује тему „Република Српска и Одбрамбено-отаџбински рат“. Крњи Уставни суд БиХ је нашао да…
РТРС, 23. 1. 2025, Козарска Дубица: Промовисан 10. број часописа „Топола“
У Козарској Дубици промовисан је десети број часописа „Топола“, којег објављује Спомен-подручје Доња Градина. Повод је десета година постојања часописа. Редакција часописа „Топола“ у саставу Тања Тулековић, Дејан Мотл и Мирко Димић одабрала је најрепрезентативије радове из првих десет издања овог часописа и објавила у посебном издању са намјером да…
Вечерње новости, 23-24, 8. 2012, Павле Џелетовић Иванов: Гестапо нуди државу, молба Химлеру [из Архиве]
Немци за два дана разоружали Дучеове снаге и формирали своју власт. „Велика Албанија“ примарни циљ Друге призренске лиге КУЈУЋИ планове о „Великој Албанији“, сепаратисти на Косову и Метохији формирали су у Другом светском рату злогласну СС дивизију „Скендербег“. Ова квислиншка јединица, под патронатом Хајнриха Химлера, није била дугог века, али… Не заборављамо – Памтимо
Стање ствари, ИН4С, 15.6.2020, Никола Милованчев: Истина о тобожњој сарадњи митрополита Јоаникија са окупатором
Окупаторске власти су добро знале шта митрополит Јоаникије о њима мисли и зато је и био под полицијским надзором
Млади историчар Бобан Батричевић објавио је 14. марта 2020. г. на порталу „Антена М“ чланак под насловом „Случај митрополита Јоаникија Липовца“. Оцене изнесене у овом тексту нису историјска новост, јер их титоистичка историографија понавља 75 година, настојећи да митрополита Јоаникија прикаже као сарадника окупатора, посебно позивајући се на његово присуство на Петровданском сабору, 12. јула 1941.
Оцене титоистичких (назови) историографа су следеће: митрополит Јоаникије је ист[...]
РТРС, Срна, 18. 12. 2024, Без казне за злочин над Србима у Машићкој Шаговини ни после 33 године
За злочине у Машићкој Шаговини код Нове Градишке нико није одговарао ни 33 године од крвавог похода хрватских снага на ово село, у којем је ликвидирано најмање 55 Срба.
Документационо-информациони центар Веритас подсјећа да су у ноћи између 18. и 19. децембра 1991. године припадници хрватског Збора народне гарде "зенге" и специјалци из групе "Свилени" извршили пјешадијски напад на Машићку Шаговину, коју је бранило стотињак људи, припадника Територијалне одбране из овога и сусједних српских села.
У току борбе за "проклету тврђаву", како су Хрвати због њеног изузетног геостратешког положај[...]
Вечерње новости, 22. 6. 2024, Милош Војиновић: Попут Хитлера и Крлежа је променио однос према атентату и Младој Босни
Политички циљеви захтевали су од Аустрије да представи атентаторе као агенте Краљевине Србије.
Како би веза са Србијом била још уверљивија, било је потребно да и сви атентатори буду Срби.
Као проблематична чињеница за Беч показало се то што се на списку саучесника налазио један Хрват и један муслиман, што је решено тако што је име Иве Крачњевића у саопштењу суда промењено, он је постао Милан Крањчевић, док је Мухамед Мехмедбашић побегао. По претпоставци истражног судије Пфефера, аустријске власти су Мехмедбашићу дозволиле да побегне како се његово име не би појавило на списку ухапшених. Било[...]
![Радио Требиње, 4. 12. 2015, С друге стране историје: Крваво коло Радачког бријега [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11746-350x200-no.jpg)
Радио Требиње, 4. 12. 2015, С друге стране историје: Крваво коло Радачког бријега [из Архиве]
На Радачком брегу, у Љубомиру код Требиња, 27. фебруара 1942. партизани су осудили на смрт и стрељали 21 мештанина (укупан број ликвидираних је већи јер није свима суђено). За време масакра тих недужних Љубомираца, понашање Саве Ковачевића, Петра Драпшина, Драгице Правице и Димитрија Булајића било је изузетно сурово. Око побијених људи се ухватило коло, а Драгица Правица је пуцала из пиштоља у већ мртве људе, проверавајући да ли је смртна казна ваљано извршена.
„Када је након првог плотуна један од стрељаних, док му је крв шикљала из груди, узвикнуо ‘Живјела Русија!’ – пришао му је Сава Ковач[...]
![РТ Балкан, 4. 8. 2024, Ко може нек' опрости: Пребиловци, 83 године од покоља Срба - да се памти, да се не заборави - На данашњи дан [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21597-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 4. 8. 2024, Ко може нек' опрости: Пребиловци, 83 године од покоља Срба - да се памти, да се не заборави - На данашњи дан [Мапа]
Kад су педесетих година прошлог века у школи у Пебиловцима прозивали децу, истовремено су прозивали и живе, рођене од 1942. па надаље и мртве дечаке и девојчице побијене 1941, једно одељење у учионици, друго у јами
Нису злочин у Пребиловцима, крваво, бестијално оргијање које је започело на данашњи дан 1941. године починили људи, биле су то звери, само у људском облику. И нису јуна 1992. године цркву у Пребиловцима у којој су, после деценија смирај биле нашле кости 4.000 мученика, минирали људи, биле су то, као и 1941. године звери у људском облику.
Двадесет и једну годину после покоља у [...]
