За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 26. 07.2025, Споменик у Дуралама, трајни свједок злочина
У тишини шуме у Дуралама, прије више од осам деценија, догодио се један од првих и најстрашнијих злочина усташког терора на подручју Крајине. У ноћи 2. августа 1941. године, 30 недужних Срба из Драгочаја, Пријаковаца и Рамића звјерски је убијено – без метка, али са мржњом од руке својих комшија.… Све о Српској, 16. 7. 2025, Павић: „Геноцид у Сребреници“ је конструкција империје колективног Запада
То је реликт прошлости који не само да не одговара истини, него не одговара више ни садашњем односу снага у свету, у којем једнополарни свет увелико уступа место вишеполарном Сам „геноцид“ им је био потребан као – преседан за глобални западни интервенционизам преко доктрине R2P (responsibility to protect), односно (западне)… Политика, Глас Српске, СРНА, 25. 7. 2025, Навршава се 30 година од ликвидације девет српских војника на Меденом брду
Навршава се 30 година ликвидације девет припадника Српске војске Крајине које су припадници ХВО-а и Хрватске војске заробили на предјелу Медено брдо на Динари, а ни за овај злочин још нико није одговарао, саопштено је из Документационо информациони центар „Веритас“. Везисти Српске војске Крајине су приликом заробљавања својих сабораца 26.… СРНА, Глас Српске, 25.7. 2025, Служен парастос за 20 страдалих Срба из Хранче
У Братунцу је служен парастос за 20 погинулих Срба из братуначког насеља Хранча у Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих је седморо погинуло на данашњи дан 1992. године када су муслиманске снаге упале у ово село са више страна, убијајући српске цивиле код њихових кућа. Овим су обиљежене 33 године од погибије… Спутњик, 24. 7. 2025, Хрватска се поново обрачунава са мртвим Србима – сметају им и споменици
У Србији постоје читава гробља непријатељским војницима, немачким и другим који су вршили злочине у Првом и Другом светском рату, као и многа друга гробља различитих окупатора и нападача. Управо то и јесте разлика између Хрвата и Срба, јер је Србија ратничка држава, ратнички народ који је поштовао и непријатеља.…
РТРС, 10. 7. 2025, Зуроф: Оно што се догодило у Сребреници дефинише се као ратни злочин
Израелски историчар Ефраим Зуроф изјавио је данас за Танјуг да у Сребреници 1995. године није почињен геноцид, већ ратни злочин, као и да су Сједињене Америчке Државе и ЕУ измислиле причу о геноциду из политичких разлога да би, како је навео, смириле муслимане. – Прије свега, морате схватити да свака…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 8. 7. 2025, Саво Штрбац: Научни скуп о Републици Српској Крајини
Пре неки дан (4. јула) у Београду је, у организацији Документационо информативног центра “Вертас” и Инстута за савремену историју, одржана дуго најављивана међународна научна конференција “30 година по нестанку Републике Српске Крајине”.
У последњих годину дана о овој теми сам, на овим страницама, објавио више текстова. У тексту „Неопходна историјска дистанца за научни скуп” (9. јул 2024), објавио сам одговор Извршног одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) на иницијативу “Веритаса” да се у тој научној установи половином 2025. одржи међународни научни скуп под називом “30 година по з[...]
Срна, 26.7.2015. Обиљежене 74 године од устанка против фашизма
УГЉЕВИК, 26. ЈУЛА /СРНА/ - Полагањем цвијећа на спомен-обиљежје палим борцима Народноослободилачког рата /НОР/ у Доњој Трнови код Угљевика данас су обиљежене 74 године од дизања устанка против фашизма.
У костурници овог Спомен-парка из Другог свјестког рата налазе се посмртни остаци 567 палих бораца, а на мермерним плочама уписана су имена 3.278 палих бораца и жртава НОР-а.
Цвијеће су положиле делегеције Савеза удружења бораца НОР-а из Угљевика и Бијељине, као и гости из Војводине, делегације СУБНОР-а из Руме, Шида, Беочина, Нове Пазове, Сурчина и Адашеваца, те представници Амбасаде Руск[...]
![Политика, Танјуг, 5. 5. 2024, Одржан помен жртвама првог хрватског усташког логора Даница у НДХ [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20193-350x200-no.jpg)
Политика, Танјуг, 5. 5. 2024, Одржан помен жртвама првог хрватског усташког логора Даница у НДХ [Мапа]
КОПРИВНИЦА – Српска православна црквена општина Копривница и Велики Поганац, у сарадњи са Већем српске националне мањине Копривничко-крижевачке жупаније и Већем српске националне мањине Града Копривнице, одржали су молитвени помен - парастос за Србе и жртве других националности страдале у усташком логору „Даница” током Другог светског рата.
Осим српских одборника, присуствовали су представници копривничких градских и жупанијских власти, локалних антифашистичких удружења и потомци жртава.
Обележавање је јуче почело заједничком пригодном молитвом великопоганачког пароха Бранислава Тодорови[...]
Вечерње новости, 28. 10. 2023, Др Будимир Алексић: ЗАТИРАЊЕ ЈЕЗИКА НАЈСУРОВИЈЕ НАСИЉЕ НАД ЉУДИМА: Сведочанства о именовању говора у прошлости Боке Которске
ЧИТАВА историја Боке Которске свједочи о њеном српском националном карактеру, односно о томе да њени житељи чине интегрални дио српског народа.
То су увјерење ширили сви представници њене духовне, културне и политичке елите; писци, публицисти, историчари - и домаћи и страни. Стога се и њихов матерњи језик није могао именовати никаквим другим називом до његовом етничком атрибуцијом. Јер, назив сваког језика произилази из имена његовог народа, што је постало неприкосновено начело и у теорији и у пракси.
У сачуваним изворима од XI вијека до данас постоји обиље доказа да су Бокељи свој језик наз[...]
Глас Српске, Танјуг, 3. 4. 2025, Сто десет година од смрти Надежде Петровић, српске сликарке и ратне хероине
Надежда Петровић, српска сликарка и ратна хероина, оснивач Кола српских сестара, умрла је 3. априла 1915. прије 110 година, као болничарка у Ваљевској болници од тифуса.
Било је то вријеме када су, у јеку Првог свјетског рата, Србијом харале заразне болести и тешка епидемија тифуса. Није било довољно ни медицинског особља ни љекара, а сликарка Надежда Петровић била је добровољна болничарка. Међутим, епидемију против које се несебично борила није преживјела.
Била је добровољна болничарка и у балканским ратовима 1912/13, када се такође тешко разбољела. Одликована је медаљом за храброст.
[...]
