За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Слободна Херцеговина, 6. 9. 2025, Раде Р. Лаловић: Вјечнаја памјат страдалим на Зеленгори – приказ књиге ’Комунистички злочини над ЈВуО‘…
Митар Ковач, Милоје Пршић, Петко Рашевић, Милорад Остојић, Комунистички злочини над ЈВуО – Од Равне Горе до Зеленгоре, Евроазијски безбедносни форум, Београд, 2025. Након више или мање успјешних и релативно бројних књига о страдању ЈВуО штампаних у дијаспори и у код нас у Отаџбини, а поготово после књига Александра Милошевића,… Радио Фоча, 11. 7. 2025, Зеленгора – велико неопојано гробље краљевих војника
Шире подручје планине Зеленгоре, од Неретве до Дрине, велика је неопојана гробница више хиљада војника ђенерала Драже Михаиловића, страдалих крајем, а и након званичног завршетка Другог свјетског, истакнуто је у Фочи на промоцији књиге Комунистички злочини над ЈВуО – од Равне горе до Зеленгоре. Монографија, чији су су аутори официри… СРНА, 21. 9. 2025, За убиство 13 резервиста ЈНА осуђен само Михајло Храстов на четири године
За ликвидацију 13 резервиста бивше Југословенске народне армије /ЈНА/ на Коранском мосту код Карловца 21. септембра 1991. године осуђен је само карловачки специјалац Михајло Мишо Храстов, а мала је вјероватноћа да ће се то десити осталим учесницима и налогодавцима тог злочина, наводи Документационо-информативни центар Веритас. Из „Веритаса“ подсјећау да је…
Наука и Култура, 29. 8. 2025, Саша Недељковић: Поморска војна академија Краљевине Југославије у Дубровнику
У Гружу је отворена 1923. Поморска војна академија и дигла се свечано нова ратна застава са грбом. У башти Поморске војне академије дубровачки парох Бошко Митровић благословио је нову заставу, а затим је дон Нико Ђивановић одржао говор о застави св. Влаха на дубровачким бродовима те о значењу нове народне… РТРС, Срна, 18. 9. 2025, У српском селу код Метковића пријетеће поруке ’Убиј Србина‘ и ’ЗДС‘ уочи годишњице усташког злочина [Мапа]
У селу Глушци код Метковића, насељеном искључиво српским становништвом, на асфалту и путоказу за ово село исписане су поруке мржње „Убиј Србина“ и „ЗДС“ /скраћеница усташког поздрава „За дом спремни!“/, потрдили су Срни мјештани овог села. – Синоћ око 23.30 часова кроз село је прошао непознат аутомобил, по повратку су… Српски меморијал, Политика, 5. 1. 2013, Холанђани трагају за српским гробовима [из Архиве] Мапа
Миодраг Гавровић, осамдесетједногодишњи земљорадник из Милочаја код Краљева пре два дана је тек, после више деценија, дознао шта се збило са његовим стрицем Милошем Гавровићем. Покрај спомен-обележја на месном гробљу те информације и смртовницу пружили су му политиколог Фабијан Вендриг из холандског града Ден Бош и Татјана Раковић из Београда,… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 5. 5. 2023, Писмо храброг ратника
Јосив Динић из села Козарнице код Црне Траве је био учесник оба балканска рата. За исказану храброст у Кумановској бици уручена му је медаља за храброст.
Када је објављена општа мобилизација 1914. године, иако је као син јединац по закону имао право да се не одазове позиву, он је са својим сељанима кренуо да државу брани.
На испраћају мајка га је пред нејаком дечицом и друговима молила да остане зато што нема мушке главе у породици која би бринула о њој. Он је то, тешка срца и свестан својих родитељских обавеза, одбио речима: „Мале, сви можемо да нађемо оправдање да не ставимо пушку на р[...]
Вечерње новости, 14. 3. 2014, Рехабилитован професор Радослав Грујић
Виши суд у Београду рехабилитовао великана науке и патриоту др Радослава Грујића. Нема никакве кривице професора Грујића. Све је учињено из идеолошких и политичких разлога, закључио судија
ИСТОРИЈСКОМ пресудом коју је донео Предраг Васић, судија Вишег суда у Београду, у петак је у Палати правде рехабилитован протојереј СПЦ и академик проф. др Радослав Грујић, великан српске науке, хуманиста и патриота. Њега је 1945. идеолошки Суд части Београдског универитета избацио с посла, затим је одлуком „Одбора 4. насеља НО 1. Рејона“ др Грујић „лишен српске националне части“, а „Државна комисија за утв[...]
РТ Балкан, 6. 7. 2024, Кад је текла крвава Дрина: Братунац се данас сећа 3.267 српских жртава Подриња из последњег рата
Патријарх српски Порфирије служиће свету архијерејску литургију и помен душама побијених и помен души малог Слободана Стојановића, дечачића из Доње Каменице који је масакриран када се 27. јула 1992. вратио у своје село да узме пса Лесија кога је неизмерно волео
Нигде, ваљда, лицемерје западног света није тако огољено, доведено до суштине као на примеру Братунца и Сребренице, два града, градића у источној Босни, на само петнаестак километара један од другог.
Један злочин, онај у Сребреници, што се Запада тиче, заслужио је и резолуцију ГС УН, други, исто тако тежак, крвав, стравичан, монст[...]
Политика, 7. 4. 2024, Зла судбина Цвијете Шушић
Размере страдања српског народа током Првог светског рата, али и касније, можемо докучити и осетити тек када их чујемо од појединца, преживелог паћеника
У чланку „Помен за српске жртве првог логора у модерној Европи”, објављеном у „Политици”, наводи се да је „кроз стратиште у Добоју, које је 1915. формирала Аустроугарска, прошло 45.000 Срба, а страдало 12.000”. Ове бројке говоре о масовности злочина и страдања. Али, доживљене патње народа можемо докучити и осетити тек када их чујемо од појединца, преживелог паћеника. У том смислу је исповест Цвијете Шушић, рођене Суџум коју сам чуо као млад[...]
РТРС, 2.8.2018, У Вурунама код Новог Града сјећање на Србе страдале на Илиндан 1941.
У засeоку Вурунe, сeла Доњe Водичeво у Новом Граду, данас јe одржан парастос и положeни вијeнци у знак сјeћања на дeсeтинe цивила, прeтeжно жeна и дјeцe, који су у овом мјeсту усташe на звјeрски начин убилe на Илиндан 1941. годинe.
На спомен обиљежје вијенце су положиле бројне делегације као и грађани и мјeштани овог засeока.
Крајeм јула и почeтком августа 1941. годинe у овом погрому убијeно јe и 106 дјeцe, свих узраста, а само у засeоку Вурунe сeла Доњeг Водичeва, у јeдном подруму, заклано јe 24. дјeцe.
Овај датум, који јe од вeликог значаја за српски народ, обиљeжeн јe и на Брeзицим[...]
