За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Katera.news, СРНА, 9. 7. 2025, Илија Симић масакриран у сребреничком селу Крњићи [Мапа]
Радовану Симићу из сребреничког српског села Крњићи муслимански војници су прије 33 године масакрирали осамдесетогодишњег дједа Илију, те свирепо убили његовог брата Вељка и рођаке Недељка и Драгутина. У нападу на Крњиће 5. јула 1992. године муслиманске снаге под командом Насера Орића убиле су 17 српских цивила, међу којим и…
РТ Балкан, 8. 7. 2025, Бранко Жујовић: Између историјских чињеница о Сребреници и пропаганде (II): Како је ратовала муслиманска војска
Свака одлука у вези с мисијом распоређивања америчких копнених снага мора да буде донета од стране изабраних америчких званичника – а не да буде препуштена Бошњацима и њиховим PR агенцијама или да се на њу утиче лажним извештајима Стејт департмента и медија, констатује амерички обавештајни официр Среј у извештају из… ИН4С, Слободна Херцеговина, 14. 7. 2025, Годину дана без Гордане Јанићијевић — да истина не умукне – Објављена књига „Крајина која некад бејаше“ [Видео]
У сриједу 16. јула 2025. наврша се година откако нас је напустила Гордана Јанићијевић — новинарка, хроничарка, свједок и борац једног времена које данас многи покушавају да забораве, умање или фалсификују. Није дочекала да у рукама држи своје животно дјело. Није дочекала да види своје име на корицама књиге коју… РТ Балкан, 7. 7. 2025, Бранко Жујовић: Потпуковник Џон Е. Среј: Између историјских чињеница о Сребреници и спонзорисане пропаганде (I)
Амерички обавештајац у свом извештају из октобра 1995. године наводи да је Насер Орић рекетирао Сребреничане, нарочито оне који су радили за УН, приморавајући их да му уступају 80 одсто зараде и купују цигарете по повлашћеним ценама у интендатурама УН које је овај касније препродавао Уочи тридесете годишњице злочина који… Katera.news, СРНА, 7. 7. 2025, Напад на Ратковиће код Сребренице уз повике Алаху Екбер – Милена Станојевић свједочи
Милена Станојевић из Ратковића код Сребренице, једна је од ријетких који су преживјели звјерски напад муслиманских снага на ово српско село крајем јуна прије 33 године, свједочи за Срну да су јој на кућном прагу муслимани убили мужа Станоја, а оца Обрена Богићевића заклали пред кућом. Станојевићева прича да је… РТ Балкан, 13. 7. 2025, СПЦ молитвено слави Свету децу мученике страдале у НДХ: Православља изданци, у телу анђели
Кроз дечији логор Јастребарско, у периоду од 11. јула 1942. до 26. август 1942. године према неким документима прошло је 3.336 махом српске деце. За непуних месец и по дана у овом логору „званично“ је уморено 768 деце Света деца – мученици јастребарски и сисачки, жртве геноцида над српским народом… Не заборављамо – Памтимо
BN, Topportal, 9. 7. 2024, Невесињска пушка један од значајнијих догађаја - 149 година од подизања Невесињске пушке
- Невесињска пушка један је од најзначајнијих догађаја српској историји и звијезда водиља српском народу када је у питању јединство и борба за своја огњишта, поручено је данас из невесињског села Крекови гдје је обиљежено 149 година од Херцеговачког устанка-Невесињске пушке.
Овај догађај од велике је важности у данашњим временима, казали су присутни, и због чињенице да се обиљежава под заједничким покровитељством Влада Републике Српске и Србије.
Државни секретар у Министарству за питање бораца Републике Србије Зоран Антић подсјећа да је Невесињска пушка била један од најважнијих догађаја[...]
![Глас Српске, 7.2. 2024, Парастос поводом убиства 52 ученика: Какав то људски ум нареди да се побију дјеца [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18735-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 7.2. 2024, Парастос поводом убиства 52 ученика: Какав то људски ум нареди да се побију дјеца [Мапа]
У Основној школи Ђура Јакшић у бањалучком насељу Шарговац служен је парастос и одржан час поводом 82 године од страдања 52 ученика те школа, која су на мучки начин усташе убиле на данашњи дан 1942. године.
Голготу коју су прошли српски ђаци, приказана је кроз историјски час који су извели ученици ове школе послије служења парастоса.
Директор ОШ Ђура Јакшић Дарко Томић рекао је да су се окупили да одају почаст страдалим ученицима.
- Не могу себи све ове године да објасним какав је то људски ум који може да нареди да се побију дјеца - рекао је Томић.
Додао је да је част што све више [...]
![Mинистарство одбране РС, 2. 11. 2025, Мајор Војин Танкосић [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p30172-350x200-no.jpg)
Mинистарство одбране РС, 2. 11. 2025, Мајор Војин Танкосић [Видео]
Мајор Војин Танкосић 1880–1915.
Војин Танкосић рођен je у селу Рукладе код Ваљева 28. септембра 1880. године. Када се породица преселила у Београд, Војин је у главном граду завршио шест разреда гимназије, а потом и Војну академију. По завршетку академије службовао је у 6. пешадијском пуку.
Учествовао је у Мајском преврату 1903. године. Тада је по наређењу стрељао браћу краљице Драге, Николу и Никодија Луњевицу.
Активирао се у четничкој акцији 1905. године. Учествовао је у борбама на Челопеку. Истакао се као један од најодважнијих четничких команданата и као одличан стрелац. Касније је ком[...]
РТС, Танјуг, 14.6.2017, Откривен споменик војнику са Кошара – "Тибор Церна умро за сваког од нас"
Председник Србије Александар Вучић открио је у Дебељачи споменик једном од погинулих војника на Кошарама 1999. године Тибору Церни. Вучић је споменик открио заједно са мајком Тибора Церне, Катом. Сто осам војника је умрло тако славно да Албанци и даље чују њихове гласове и страшну опомену: "Ово је моја земља", поручио је председник.
Вучић је положио венац уз највише државне и војне почасти свим учесницима битке на Кошарама.
Споменица за сећање на битку на Кошарама
Председник Александар Вучић је најавио да ће донети одлуку о додели споменице којом би се обележавала би[...]
РТРС, Срна, 22. 12. 2023. У Зворнику представљена књига ’80 година ћутања‘
Књига "80 година ћутања" о усташким злочинима у паљанским селима Раковац и Јеловци 1943-2023. године, аутора Лазара Шкобе и Бранислава Крљаша са Пала, представљена је вечерас у зворничком Дому омладине.
Шкобо је изјавио да наслов "80 година ћутања" најбоље говори о тематици и проблемима приликом стварања овог пројекта.
- Свака година ћутања отежавала је наш посао, нарочито што живимо у хаотичном и времену и простору, као и због чињенице да временом долази до затирања докумената - рекао је Шкобо, који је доктор историјских наука.
Према његовим ријечима, било је тешко наћи документе кој[...]
