За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Слободна Хергецовина, 7. 1. 2020, Крвави Божић, Придворица код Гацка 1942. године [из Архиве] Мапа
У знак сјећања на невине жртве једног од најмонутрозниијих злочина, покољ српског становништва у селу Придворици у Херцеговини, на Божић 1941. на 1942. годину, доносимо дијелове књиге др Саве Скока „Крваво коло херцеговачко 1941-1942“ – том први. Највећи научни ауторитет и најобјективнији хроничар ратних дешавања у Херцеговини на страницама 340-343,… Печат, 13. 9. 2013, Јово Бајић: Обнављање Вражје дивизије [из Архиве]
Американци чине оно што су својевремено радили Хитлер и Мусолини – наоружавају хрватску војску. Недавно су јој поклонили оружје и опрему вредну осамдесет милиона долара Хрватска војска постаје значајна сила у овом делу Европе и на Балкану. Савезници јој дају важну улогу у успостављању и очувању новог светског поретка и… РТ Балкан, 8. 1. 2025, Прослава хрватског православног Божића: Црна застава, саборни заступник и обнова идеја НДХ
Хрватски православни центар, удружење на чијем је челу Предраг Мишић, хрватски бранитељ и саборски заступник, организовао је божићни пријем са којег је поновљено да их ништа неће поколебати у основању Хрватске православне цркве, која буди асоцијације на злогласну Павелићеву творевину Уз пригодна обраћања хрватског министра и саборских посланика, певање клапе…
Катера, СРНА, 7. 1. 2025, Три пушке уздрмале три царства – Улошки устанак, друга Невесињска пушка
Занимљиво је да су аустроугарске окупационе власти и војни управни органи Херцеговине и Босне тадашњи свој рођендан годинама послије тога славили у Улогу, шаљући поруку људима најслободарскијег краја да ће аустријска војска бити ту да им не дозволи да се никад више не дигну на устанак У Улогу, који је… Српска 24, ИН4С, 6. 1. 2025, Иван Милошевић: Крвави Бадњи дан у Луговима, (Пасје гробље) у Колашину [Фото]
У документима се може пронаћи свједочење четничког мајора Јоксимовића који је неколико месеци касније описао ископавање тијела. Писали смо већ о злочину комуниста и партизана на „Пасјем гробљу“ код Колашина, али ћемо поновити да се тај свирепи крвави пир у овом граду одиграо на Бадњи дан 1942. године, а трајао…
Глас Српске, 8. 1. 2025, Драга Мастиловић за ’Глас‘: Истина увијек нађе пут да избије на површину
Срби су, прије свега, народ расипне културе, а посебно када је у питању култура памћења. Без адекватних научних резултата историјске науке не може бити ни изградње колективне културе памћења, која ће кроз школски систем бити дубоко усађена у свијест младих генерација, а самим тим и у колективну свијест читавог народа.… Не заборављамо – Памтимо
РТС, 17.6.2021, У Прањанима откривен споменик британској специјалној јединици
У оквиру Меморијалног комплекса Мисије Халијард у Прањанима, откривен је споменик посвећен британској специјалној јединици у Другом светском рату. Откривању споменика присуствовали су министри одбране Уједињеног Краљевства и Србије, Бен Волас и Небојша Стефановић као и представници Фондације Халијард и британске амбасаде у Србији.
На обновљен аеродром на Галовића Пољу, одакле су током рата евакуисани савезнички пилоти, први пут су са два хеликоптера слетели министри одбране Уједињеног Краљества и Србије.
Споменик који је постављен у меморијалном центру посвећен је 77. годишњици[...]
СРНА, 13. 3. 2023, Парастос за невине жртве егзодуса сарајевских Срба
БЛАЖУЈ, 13. МАРТА /СРНА/ - У Храму Светог Саве у Блажују данас је служен парастос невиним жртвама егзодуса сарајевских Срба, а старјешина ове цркве протојереј Дарко Даниловић је у бесједи говорио о страдалништву српског живља које се 1996. године морало иселити из Рељева, Хаџића, Илијаша, Вогошће, Илиџе, Новог Сарајева и осталих мјеста.
"Молитвено се присјећамо тих тешких и мучних дана, тужне колоне сарајевских Срба који су огњишта напуштали по снијегу и мразу и одлазили у неизвјесност, носећи са собом нешто мало покретне имовине, али и земне остатке преминулих чланова породица и предака", [...]
СРНА, 17. 8. 2023, Велика улога Кола српских сестара у српском друштву
Веома је значајна улога Кола српских сестара у српском друштву, посебно у тешким временима, попут ратних деведесетих у Херцеговини, када су несебично помагале народу, речено је на вечерашњој свечаној академији "Диптих о милосрђу" у Tребињу, одржаној поводом 120 година од оснивања Кола.
Његово преосвештенство епископ диселдорфски и све Њемачке Григорије истакао је да је веома велики значај институције Кола српских сестара, које је увијек активно, нарочито у критичним временима и тамо гдје је српски народ угрожен.
Владика Григорије изјавио је новинарима уочи академије да је веома значајна [...]
Вечерње новости, 14.2.2015, Ђакомо Скоти: Дрога за душу и убијање
Хрватским војницима хероин је дељен два пута на дан. У пољској амбуланти подизали су дневну дозу, пола грама ујутро и пола увече. Дељени су, такође, алкохол и психофарматици разних врста
30. август
“После операције ‘Олуја’ у Крајини, цела Хрватска се преобразила у пограничну војну крајину, а границе Балкана су се преместиле на границе Аустрије, Мађарске и Италије. Председник Хрватске моћи ће своје будуће политичке говоре да започиње са ‘Хрватице и Хрвати’, јер осим Хрвата у Хрватској није остао нико, Хрватска је постала једнонационална амеба.”
То су речи које је на једној ко[...]
Vesti Online, 18. 3. 2025, Душко Челић: Мартовски погром
Реч “погром” је староруског порекла и могла би се буквално превести као: пустошење, разарање, уништавање. У политичкој терминологији израз погром означава напад гомиле, руље, одобрен изричито или прећутно од власти а усмерен на пустошење, разарање или уништавање неке нациналне, верске или расне групе или мањине и њене имовине.
Ових се дана навршава двадесет једна година од албанског мартовског погрома, који се над Србима на Косову и Метохији одиграо пред очима и уз благослов власти албанских побуњеника али и моћног западног света. Увек ме наново обузме немир тих мартовских дана. Као да поно[...]
