За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Министарство одбране Републике Србије, 18. 9. 2025, Битка на Кајмакчалану [Видео]
Битка на Кајмакчалану август–септембар 1916. После реорганизације српске војске на Крфу и Бизерти, крајем априла 1916. године, отпочело је њено пребацивање на полуострво Халкидики у близини Солуна. Ту је 129.000 српских војника требало да прими артиљерију, стоку и другу опрему, а потом да поседне централни део фронта од Вардара до… СПОНА, 29.07.2025, Подсетник на војводу Глигора (Соколовића) Небреговског [In memoriam]
Наврши се 115 година од погибије великог српског војводе и бранича српске раје Глигора Соколовића. Погинуо је од стране Турака, након Младотурске револуције. Глигор Соколовић (Љамевић) – Небреговски (Небрегово, 17. јануар 1872 — Небрегово, 29. јул 1910) је био српски четнички војвода с краја 19. и почетка 20. века. Рођен… СРНА, 17. 9. 2025, Парастос за 16 убијених Срба у Сердарима [Мапа] На данашњи дан
Злочин у Сердарима један је од највећих и најстрашнијих у општини Котор Варош јер је почињен над цивилима, али рука правде још није стигла злочинце, истакнуто је на обиљежавању 33 године откако су припадници муслиманских снага убили 16 Срба, чланова породица Сердар, Тепић и Бенцуз. Код спомен-обиљежја у селу Сердари… РТРС, Срна, 16. 9. 2025, Рушењем и пљачком бришу трагове постојања Срба у ФБиХ
У Федерацији БиХ ове године забиљежена су 72 напада на српску и имовину Српске православне цркве, а најновији примјер вандализма је уништавање надгробних споменика на православном гробљу у селу Печуј код Зенице, који су одољели турској и аустроугарској окупацији, али не и суровој данашњици у овом енитету, што је опасна… Политика, 6. 9. 2025, Мајка туге, надања и бола – 109 година од победе на Кајмакчалану [In memoriam]
Сока Лолић из Мачванског Причиновића испратила је у рат четири сина. Милана, учесника албанске голготе, Ђурађа и Ивана, који су крај рата дочекали у заробљеништву. Најстаријег – Живадина – мајка није дочекала. Остала је дирљива прича у књизи Милана Шантића „Витези слободе“ из 1938. како је Сока чекала свог првенца, који… Вечерње новости, 30. 8. 2025, Луј Франше д’Епере: Куцнуо је час за повратак српске војске у отаџбину: Почетком офанзиве 15. септембра прву победу над Бугарима остварила је српска Прва армија
САМО неколико сати после напада српски војници су дефинитивно загосподарили кључним котама. Тринаести септембар – Да бисмо заварали бројне шпијуне у Солуну, ујутро идем на фронт код Струме да бих обишао 1. грчки корпус и одликовао храброг команданта Параске Вопулоса орденом команданта Легије части. У повратку, на ручку је био… Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 18. 10. 2024, Павелићев паклени план: Колико је некадашњих Срба међу данашњим Хрватима
Не постоје чак ни процене колико се покатоличених Срба, који су преживели геноцид, вратило у православно хришћанство, каже за РТ Балкан историчар Горан Латиновић
Између 240.000 и 250.000 Срба покрштено је у НДХ – то је бројка коју је патријарх Иринеј навео у писму папи Фрањи из 2014. године тражећи да се "непогрешивом суду Божјем" препусти одлука о канонизацији надбискупа загребачког из времена Другог светског рата Алојзија Степинца.
Ова процена најчешће се наводи и у највећем броју историјских извора, а неретко се цитира и писмо Степинца упућено папи Пију Дванаестом 18. маја 1943. у кој[...]
Вечерње новости, 16.5.2017, Сећање на страдање породиља
Обележје на Студентској поликлиници у Београду
НА ПЛАТОУ испред Завода за здравствену заштиту студената у Београду у уторак је свечано откривено спомен-обележје жртвама погинулим у савезничком бомбардовању 16. априла 1944. године. Мета тадашњег напада било је једно од највећих београдских породилишта.
- Ову зграду, прелепе спољашњости и бурне прошлости, историја је обележила као симбол страдања - истекла је Марија Обрадовић, директорка Завода. - Током Другог светског рата, у овој згради погинулo je 22 породиље, 22 новорођенчади, неколико здравствених радника и чланова породица.
У знак[...]
Политика, 23. 9. 2024, Љиљана Никшић: О британским херојима човекољубља
У ужасу Великог рата, глас хуманиста надјачао је ратничке трубе, а морал медицинских мисија надвисио је подвиге војсковођа, владара и политичара.
Организација која је предњачила, залагањем српских родољуба и истакнутих Енглеза за које је било питање морала и части да помогну „витешкој Србији” (Gallant Serbia), и која је прва почела са прикупљањем материјалне и хуманитарне помоћи српском народу јесте Српски потпорни фонд. Основан је муњевитом брзином на самом почетку Великог рата – на данашњи дан, пре 110 година. Циљ је био да се хитно пошаље помоћ у виду болница, лекова, завоја и медицински[...]
РТС, 6.4.2018, Годишњица бомбардовања Београда у Другом светском рату
Пре тачно 77 година, небо изнад Београда прекрили су авиони нацистичке Немачке. У четири налета, 484 немачка бомбардера засула су престоницу краљевине Југославије са 440 тона бомби.
Тог првог дана рата извршен је и културни геноцид над једним народом, разорена је Народна библиотека, а изгорело је 350.000 књига.
Историја је показала да су те књиге, са личном библиотеком Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића, могле бити спасене. Неколико дана пре бомбардовања пред Библиотеку су довезена два камиона песка.
Одлуку да се Београд разори 27. марта донео је лично Адолф Хитлер, разјаре[...]
Глас Српске, 7. 8. 2025, Континуитет злочина: Љубомирова породица страдала у два рата
Несрећа Љубомира Млађеновића, Србина из Јежестице, јасно осликава понављање историје и континуирано настојање затирања трагова српског постојања. Први пут је у нападу муслиманских зликоваца остао без породице 1942. године, а други пут 1992. године. Једном његовом сину одсјекли су главу, а потом је шутирали на стадиону у Сребреници. Умро је од туге 1994. године.
Сутра се навршавају 33 године од упада муслиманских војних формација из Сребренице у братуначко српско село Јежестица када је убијено девет мјештана у кућама и док су радили на њивама, међу којима и браћа Анђелко и Драган Млађеновић и [...]
