За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 11. 9. 2025, У Сарајеву фалсификују рођендан Повеље Кулина Бана: На данашњи дан, пре 836 година, написан најстарији сачуван споменик српске писмености
НА данашњи дан, на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, наврашава се тачно 836 година откако је написан најстарији сачуван споменик српске писмености – Повеља Кулина бана. Документ који је овај босански владар упутио дубровачком кнезу Крвашу Гервасију створен је управо на велики хришћански празник који се по старом Јулијанском…
Печат, 15. 8. 2025, Божидар Зечевић: Једно уопште ништа
На маргинама мимохода и срама „Гори небо, ударили Громови, Гори земља, иду љути Пауци, Вукови, Термити, црни ХОСовци, Соколови, Пуме, Куне, Тигрови’, пише у опису видеа који приказује радове на постављању позорнице и инфраструктуре“ (indeks.hr) у Сињу, 4. августа 2025, пред тридесету годишњицу „Олује“. Тједан после мимохода у Загребу… Глас Српске, СРНА, 10. 9. 2025, Возућа: Почео марш ’Стазама егзодуса‘ [Фб]
Над Србима са Озрена и Возуће извршен злочин библијских размјера Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић поручио је да су Срби са подручја Возуће и Озрена доживели егзодус библијских размјера, а налогодавци и извршиоци овог злочина ни након 30 година нису приведени… РТРС, 10. 9. 2025, Научни скуп о страдању Срба: Јасеновац је опомена [Програм]
У Бањалуци је отворен међународни симпозијум „Концентрациони логор Јасеновац – српско страдање у Другом свјетском рату, 80 година послије“. На симпозијуму учествују еминентни научници и стручњаци. Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Драгољуб Мирјанић рекао је да је ова установа његује традицију сјећања на страдање српског народа, посебно у… РТРС, Срна, 8. 9. 2025, Усташки симболи и поруке на споменику у српском повратничком селу Баћевићи
Споменик погинулим борцима НОР-а и цивилним жртвама Другог свјетског рата у српском повратничком насељу Баћевићи код Мостара јутрос је освануо ишаран фашистичким симболима и усташким поздравом „За дом спремни!„ Мјештани су о свему обавијестили полицију која је одмах изашла на лице мјеста и обавила увиђај. Споменик је био порушен у… Danas, 8. 9. 2025, Мионица: Сећање на жртве Маљевачких јаруга
Сетили смо се пре неки дан страдалника Маљевачке јаруге, места у близини центра Мионице, где је на најмонструознији начин скончало неколико хиљада људи, без суђења и пресуде после Другог светског рата. Било је ту и ђака Ваљевске гимназије, професора, лекара, заробљених четника, свих оних који су могли бити или су… Не заборављамо – Памтимо
![Слободна Херцеговина, 12. 10. 2022, Кад га је препознао, Секула Дрљевић је узвикнуо: Ђе ђеш сад Лазаре Тркља? [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17512-350x200-no.jpg)
Слободна Херцеговина, 12. 10. 2022, Кад га је препознао, Секула Дрљевић је узвикнуо: Ђе ђеш сад Лазаре Тркља? [из Архиве]
Остао ми је у сећању као жива статистика: у његовим џеповима било је много ситних папирића, које је вадио и упознавао ме са стањем српског народа у разним крајевима
Узбудљива и трагична прича о професору Лазару Тркљи, секретару Земљорадничке странке, и једном од најближих сараника Драже Михаиловића, сурово се завршава испред логора Стара Градишка 1945. године
Лазар Тркља, члан Централног националног комитета и лични саветник Драже Михаиловића за источну Босну и Херцеговину, од пролећа 1941. па до јесени 1944. године свакодневно је записивао све догађаје у рату и тако сачувао од заборава [...]
![Вечерње новости, 20. 11. 2016, Вуковар: Само смо бранили своје улице [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p31182-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 20. 11. 2016, Вуковар: Само смо бранили своје улице [из Архиве]
Новости са Вуковарцима са потерница, у Сремској Каменици на помену палим Србима, организованом 23. годину заредом. Из Вуковара и околине њих 30.000 током 1997. избегло у Нови Сад
О ВУКОВАРУ, хоћу и морам да причам, али не могу да кажем име. На потерници сам. Ако ме се икад докопају, све што сам икад казао, употребиће против мене. У ове три реченице сместила се судбина четрдесетак људи, Вуковараца, Срба, који су у петак у цркви Рођења пресвете Богородице у Сремској Каменици обележили 18. новембар, дан када су ослободили свој град, град на Дунаву и Вуки.
Они припадају "корпусу" првих 30.000 Ср[...]
![Глас Српске, РТРС, СРНА, 10. 2. 2024, О стравичном злочину ћутало се деценијама: Служен парастос жртвама усташког покоља у Поткозарју [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18793-350x200-no.jpg)
Глас Српске, РТРС, СРНА, 10. 2. 2024, О стравичном злочину ћутало се деценијама: Служен парастос жртвама усташког покоља у Поткозарју [Мапа]
У Поткозарју код Бањалуке данас су обиљежене 82 године од усташког покоља над српским цивилима у овом насељу, те у Пискавици и Верићима.
Тим поводом у Храму Покрова Пресвете Богородице у Поткозарују служена је литургија, а код спомен-обиљежја парастос за 624 убијена српска цивила, од којих 208 дјеце до 15 година.
Ове године парастос је први пут служен код новоизгарђеног спомен-обиљежја, а вијенце су положили предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Ствандић, изасланик предсјеника Републике Марко Ромић, представници Удружења грађана "Козара", потомци страдалих, вршилац дужност[...]
Спутњик, 25. 6. 2023, Пронашао земне остатке цара Душана, а онда их телом штитио од уништења: Ко је био Радослав Грујић
Свештеник и академик, човек који је пронашао земне остатке цара Душана и спасио мошти цара Уроша и кнеза Лазара пред налетом усташа, проф. др Радослав Грујић, после рата заборављен, сада је отргнут од заборава изложбом у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“.
Више од 100 предмета – Грујићеви чланци, његове поклон књиге библиотеци, писма из преписке са Димитријем Руварцем, публикације и новински чланци о Грујићу сведоче о његовом доприносу очувању историјског сећања српског народа.
Чувар српског памћења
Радослав Грујић, оснивач Музеја Српске православне цркве и Музеја Јужне Србије[...]
![Вечерње новости, 6. 4. 2014, Априлски рат: Са 37 авиона оборили 46 немачких летелица [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13147-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 6. 4. 2014, Априлски рат: Са 37 авиона оборили 46 немачких летелица [из Архиве]
Бомбардовање Београда и легенде светске историје ваздухопловног ратовања: Српски ловци, „месершмити 109 Е“, „харикени“ и шест домаћих „ИК-З“ били су распоређени у две ваздухопловне групе са по три ексадриле
КАДА се формација од 468 немачких авиона појавила над Београдом, 6. априла 1941. године, у ваздух се винуло 37 авиона Шестог ловачког пука, потпуковника Божидара Костића. Српски ловци, „месершмити 109 Е“, „харикени“ и шест домаћих „ИК-З“ били су распоређени у две ваздухопловне групе са по три ексадриле. За неколико дана Априлског рата пилоти су направили око 250 борбених летова и оборили[...]
