За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 5. 7. 2025, Звјерски убијани и послије смрти
„Мирза, гађај снајпером, ено их у свињцу. Ако не можеш снајпером, удри зољом, ј…м им мајку четничку.“ „Хватај живе, опколи, побиј све!“ „Наишао сам на путу према Ажлици на леш и видио сам да је заклан.“ „Суад Смајловић је осуђен да је из аутоматске пушке пуцао у мртва тијела српских… Ceopom-Istina, НСПМ, 3. 1. 2014, Слободан Дурмановић: Рашчовечење српских жртава у Сребреници [из Архиве]
Пред сам крај суђења Радовану Караџићу у Хашком трибуналу у 2013. години појавио се сведок-инсајдер од којег су се могли чути неки нови или мање познати детаљи о ратним злочинима на ширем подручју Сребренице. Његово сведочење тешко да ће допринети промени укорењеног мишљења о овим догађајима у западној јавности, а… РТ Балкан, 3. 7. 2025, Потресна прича о крвавом Божићу код Братунца: Да ли су кости Срба завршиле у Поточарима? [Мапа]
Анђа Ђукановић је изгубила супруга Ивана, а и даље трага за његовим посмртним остацима. За телевизију РТ Балкан испричала је своју тужну судбину и борбу која и даље траје Од јануара 1993. године, Божић у кући Анђе Ђукановић није више оно што би требало да буде. Тог дана, приликом напада… e-Veritas, 04. 07. 2025, Одјеци Томпсоновог концерта у региону и свету
Концерт хрватског нацистичког етно-рокера М. П. Томпсона који се сутра одржава у Загребу, пред најављених 500.000 посетилаца (иако се сада објављују подаци да је наводно продато ’само‘ 450.000 улазница) изазвао је интересовање не само у региону, већ о њему извештавају и светски медији, портал француске ТВ мреже „France24″ и Јерусалим… Глас Српске, СРНА, 26. 6. 2025, Међу кољачима био и комшија Илија
Драган Стијаковић свједочи да су шест женских чланова његове породице, међу којим и четири дјевојчице, који су након усташког пира у кући остали живи, докрајчили усташки полицајци од којих је један био и њихов комшија Илија Марић Кривоусти, који је, као и други Хрвати, раније често долазио код Стијаковића на… РТРС, 2. 7. 2025, Александар већ 33 године тражи правду за убијену трудну сестру
У Братунцу ће у суботу, 5. јула бити обиљежене 33 године од злочина над 3.267 Срба из средњег Подриња и Бирча у Одбрамбено-отаџбинском рату. Александар Лончаревић из Братунца је тог кобног дана 12. јула 1992. године изгубио сестру која је била трудница у шестом мјесецу трудноће. Након овог трагичног догађаја,… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 5. 7. 2023, Кардељ подржаво идеју о чистом Косову: Како је створена атмосфера за ликвидацију Срба – из Дневника академика Д. Медаковића
АЛБАНСКО руководство из јужне покрајане, охрабрено од Титовог уставотворца и идеолога, убрзано је "бруталним екцесима" приступило ширењу систематског страха код неалбанског света и развијању осећања да су грађани другог реда и непожељни
4. јул 1981.
КОМУНИСТ је, крајем јуна 1982. године, објавио делове стенограма са састанка Едварда Кардеља са политичким активом јужне српске покрајине и који је, поред осталог, рекао:
"... ви сами знате како су све традиције и традиционална схватања везана за Косово, и то не само у главама неког танког слоја него, рецимо, ту су одређене негативне тра[...]
СРНА, 28. 9. 2023, Вукмировић: У Јасеновцу сам изгубио 20 чланова уже и шире породице
Имао је само седам година када су их усташе и Нијемци као стоку, гладне, жедне, прљаве и босоноге пјешке дотјерали до Јасеновца, гдје су му побили породицу и са мајчине и са очеве стране
Осамдесетосмогодишњи Миле Вукмировић из Костајнице преживио је голготу у концентрационом логору Јасеновац, гдје је изгубио 20 чланова уже и шире породице и са очеве и са мајчине стране.
Са сузама у очима, Вукмировић се присјетио како су њега, као седмогодишњег дјечака, његову мајку, сестре и браћу, Нијемци и усташе тјерали да са Козаре иду пјешке до Јасеновца.
На том мучном путу је, каже Вукмировић, п[...]
Нпортал, Вечерње новости, 11. 11. 2024, Јунакиња са 13 одликовања – Софија Јовановић
У ЗЕМЉАМА победницама у Првом светском рату данас се обележава Дан примирја, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале рат. У Србији је данас државни празник.
Централна церемонија у нашој земљи одржава се код Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату.
Током Првог светског рата у Србији жене су дале велики допринос и поднеле велике жртве, а многе од њих су изгубиле и животе, не само као борци на фронту или добровољне болничарке, већ и као једине које су остајале и бринуле се о домаћинству у окупир[...]
![Глас Српске, Рубикон, 03. 8. 2024, Рубикон специјал: Од Јасеновца до Олује [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21574-350x200-no.jpg)
Глас Српске, Рубикон, 03. 8. 2024, Рубикон специјал: Од Јасеновца до Олује [Видео]
Читав двадесети вијек је био вијек страдања, вијек патње. Свако српско стратиште јесте повезано, свака рана је дубока. Врхунац пакла јесте било стварање и постојање НДХ, а наставак геноцида усљед заборава је злочиначка акција „Олуја“.
Миле Будак аутор усташког плана за српско становништво „једну трећину убити, другу протјерати, а трећу похрватити (покатоличити)“, није ни свјестан колико му се остварила стратегија. Колоне избјеглица из Олује су колоне потомака оних који нису свирепо убијени у Јасеновцу. Сем валуте, химне двије хрватске државе везује и геноцидна политика у којој су настали и у [...]
Вечерње новости, 6. 4. 2023, КАКО ПРЕЖИВЕТИ АУШВИЦ И РАВЕНЗБРИК: Пре 78 година ослобођен је највећи нацистички женски логор, а Шарлот Делбо је била једна од преживелих
ПОСЛЕДЊИХ дана марта и првих дана априла, пре тачно 78 година, ослобођен је највећи логор за жене у нацистичкој Немачкој - Равензбрик. Ослобођен је два месеца после ослобођења Аушвица. Кроз њега је, према проценама, прошло најмање 120.000 жена из целе Европе, од чега је убијено и умрло више од 30.000.
Равензбрик је имао крематоријум и у њему су вршени најмонструознији експерименти над људима. Око 3.500 чуварки различитих конц-логора започело је мрачну каријеру управо овде. Већина се јављала на огласе из тадашњих новина: „Траже се здраве раднице старости између 20 и 40 година за војно постро[...]
