За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, Радио Београд. 9. 9. 2025, Парастос за жртве ’Медачког џепа‘ у Београду – сећање на невино страдале Србе
Данас се навршавају 32 године од како је хрватска војска извршила напад на српска села Дивосело, Читлук и Почитељ. Према подацима Веритаса, у акцији “Медачки џеп” страдало је 87 Срба. Међу жртвама било је 17 жена, а 22 лица било је старије од 60 година. У цркви Светог Марка у…
Вечерње новости, 28. 8. 2025, СРПСКИ ЈУНАЦИ ПОЧИВАЈУ НА ДВЕ ПАРЦЕЛЕ: Снимање георадаром парцеле Доре Кефалонити на Крфу оправдава тврдње њених деде и оца
КРФСКО друштво грчко-српског пријатељства постало је власник земљишта уместу Аналипси, недалеко од популарних летовалишта Ипсоса и Дасије на Крфу, које је, према сведочењима мештана, гробница српских војника Моравске дивизије из Првог светског рата. Парцелу површине 15 ари друштву је поклонила Гркиња Дора Кефалонити, а у току је процедура задобијање дозволе… Глас Српске, 8. 9. 2025, ’Браниоци‘ из Јемена, ’агресори‘ с Озрена
Озрен, вјековна планина српског народа, у Одбрамбено-отаџбинском рату оскрнављена је звјерским убиствима бораца и цивила на озренско-возућком ратишту гдје су српске главе качене на зидове, а заробљеници проживљавали паклене муке све до посљедњег даха. Наређењем 3. корпуса тзв. Армије БиХ од 31. марта 1995. одред Ел муџахид директно је био… Печат, Фонд стратешке културе, 18. 8. 2014, Витали Жучни: Век после битке на Церу „дођи Швабо, да видиш“ [из Архиве]
Аустро-Угарски Генералштаб сачинио је после јапанског напада на далеком истоку и пораза руске флоте код Цушиме, почетни операцијски план као стратегиски документ за превентивни оружани напад на Србију иза проглашења анексије БиХ. План је као кључну битну одредницу садржавао предвиђање реакције руске војске, на агресију против Србије. Ако Русија не… Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ, СРНА, 6. 9. 2025, Сарајево ћути о злочину који је Додик спасио од заборава – Гаравице
У сарајевском јавном простору ни данас нема мјеста за страдање 12.000 Срба у Гаравицама 1941. године, које је од заборава спасио предсједник Републике Српске Милорад Додик, саопштено је из Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ. „Захвални смо предсједнику Српске Милораду Додику јер је Гаравице спасио од заборава. Додик…
Седма сила, 23. 3. 2023, Драган Р. Млађеновић: Трајна криза хрватског идентитета [из Архиве]
У чланку „Истина о Македонији“ српски писац и племић Спиридон Гопчевић (Трст, 1855 – Берлин, 1928) износи статистичке податке из непристрасних страних извора. Гопчевић пише да је Француз Лавале за 1873. годину проценио „илирску или српску породицу“ на осам милиона душа: у Србији 1,500.000, у БиХ 900.000, у Црној Гори… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 14. 2. 2021, Прошло 28 година откад су муслимани из Црне Горе затрли чајничка села Поникве, Трпиње и Шапићи
Прошло је 28 година од масакра над цивилним становништвом у селима Поникве, Трпиње и Шапићи у општини Чајниче, а за овој злочин још нико није одговарао, нити се повела истрага о њему.
Једанаестог марта 2021. године навршиће се 13 године откад је НВО "Амнести" поднела кривичну пријаву црногорском врховном државном тужиоцу и Управи полиције, због учешћа црногорских држављана у овом масакру, и због тога што је напад на села чајничке општине изведен са територије Црне Горе. До данас од црногорских државних органа нема никаквог одговора.
У нападу муслиманских војника, који су у поменута села [...]
Данас, 17. 5. 2023, У Крагујевцу обележена годишњица од смрти Војводе Радомира Путника
Полагањем венаца крај бисте Војводи Радомиру Путнику у кругу касарне која носи његово име, у Крагујевцу је обележена 106. годишњица од смрти славног српског војсковође, рођеног у овом граду.
Венце су положили представници Града Крагујевца, Војске Србије, Удружења потомака ратника Србије од 1912-1920. године „Војвода Радомир Путник”.
– На данашњи дан навршава се 106 година од смрти нашег суграђанина, великог војсковође, Војводе Радомира Путника, учесника и главнокомандујућег у многим одсутним српским ратовима када је наша држава градила своју државност. Војвода Путник је одликован, а њего[...]
![Стање ствари, Покрет за одбрану КиМ, 12. 8. 2023, Митра Рељић: Један (радни) дан у Метохији [Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15857-350x200-no.jpg)
Стање ствари, Покрет за одбрану КиМ, 12. 8. 2023, Митра Рељић: Један (радни) дан у Метохији [Фото]
Уз цркву је, како је од давнина и бивало, старо гробље. Немогуће је било потиснути сазнање да су препуштени на милост и немилост гроболомника и крстоубилаца. Само да им не прекопају кости!
Оно што се сложи у књигу о порушеним гробљима на Косову и Метохији је, теоријски поткрепљена, анализа и систематизација мноштва података, проста статистика и закључци где, осим покоје напомене у фусноти, нема превише места за опис оне прве фазе истраживачког посла – прикупљања жалосне „грађе“. Ко ти је када и како помагао при пробијању и посртању кроз коров и гроболом (права је срећа кад има неко ко брине[...]
Политика, Танјуг, 11.6.2017, Обележене 74 године од Битке на Сутјесци
ТЈЕНТИШТЕ - На Тјентишту су обележене 74 године од Битке на Сутјесци, највеће битке коју су партизанске снаге водиле у Другом светском рату, а у овим борбама погинуло је више од 7.000 бораца Народноослободилачког покрета.
Против 120.000 немачких, италијанских, бугарских снага и снага усташке НДХ, уз подршку 300 авиона, борбу је водило 20.000 партизана, са којима је био Врховни штаб и Централна болница са 3.000 рањеника, пренела је РТРС.
Пета непријатељска офанзива, која је трајала од 15. маја до 15. јуна 1943, окончана пробојем партизанских снага, њиховим извлачењем из обруча и наставком[...]
Вечерње овости, 6. 9. 2023, МАЛТЕШКИ РИБАРИ ВРАТИЛИ У СТРОЈ 500 СОЛУНАЦА: Спасавали кадете и реконвалесценте са брода ’Полинежанин‘ који су торпедовали Немци
ПОЖРТВОВАНИ Малтежани из рибарског села Марсаскала су пре 105 година на својим бродићима похитали у помоћ српским бродоломницима са брода "Полинежанин" упркос немачкој подморници која је још вребала.
МАЛТЕШКИ РИБАРИ ВРАТИЛИ У СТРОЈ 500 СОЛУНАЦА: Спасавали кадете и реконвалесценте са брода Полинежанин који су торпедовали Немци
Спасли су више од 500 Срба, кадета и реконвалесцената из северноафричких болница који су пловили у борбу, на Солунски фронт.
Међу спасенима је била и легендарна Милунка Савић која је са саборцима збринута у малтешкој тврђави Рикасоли и у болници Котонера, садашње[...]
