За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 25. 8. 2025, ГРУБОРИ, КРУНА ЗЛА „ОЛУЈЕ“: Данас је 30 година од језивог масакра хрватске војске над шесторо српских цивила
ГРУБОРИ, место где је зло ставило своју крваву круну. Заселак села Плавно код Книна где су хрватски бојовници још једном, по ко зна који пут, изгубили војничку част. Ничим изазвани, из чисте обести убили су ту шесторо невиних цивила, спалили све, у згаришта претворили куће, штале и живу стоку у… СРНА, 24. 8. 2025, Грубори: 30 година од злочина над Србима код Книна
Пуних 30 година навршило се од убиства шест српских цивила у засеоку Грубори код Книна, које су ликвидирали припадници хрватских специјалних снага, а Хашки трибунал и хрватско правосуђе ослободили су починиоце овог злочина због „недостатка доказа“, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Припадници хрватске Специјалне полиције из састава Антитерористичке јединице… СРНА, 10. 8. 2025, Танасић: Усаглашавање српске језичке политике је обавеза српских држава
Договор о усаглашеном вођењу српске језичке политике требало би да буде постигнут на првој сједници два савјета за српски језик Србије и Републике Српске, који је најављен за крај љета у Рачи, рекао је члан оба савјета Срето Танасић, наводећи да постоји много разлога за незадовољство у вези са стањем… Српски меморијал, 24. 8. 2025, Хрватски ветерани против Алфреда Жарија и Краља Ибија: песме, усташки повици и претње организаторима [Видео, ФБ]
Фестивалска представа Трупе ОвоОно „Иби ОвоОно“ по драмском тексту ‘Краљ Иби’ класичног француског аутора Алфреда Жарија, најављена као део програма „Лакрдија и псовање рата“ у организацији Театро ВеРРди из Задра у сарадњи са удружењем Влајтер его из Бенковца отказана је у петак, 22. августа, после скупа хрватских ветерана који су… Вечерње новости, 12. 8. 2025. Сабрао судбине из Оснабрика: Др Жељко Драгић међу корице ставио биографије неких од 6.500 заточених краљевих официра
СУДБИНА сваког од 6.500 југословенских краљевских официра, већином Срба, интернирах у логор Oflag VI C за време Другог светског рата, дирљива је прича о заточеништву у Оснабрику у Немачкој. Историчару др Жељку Драгићу, као потпредседнику Удружења „Барака 53″, те чињенице су одавно познате, јер је више година посветио истраживању, сакупљању… Глас Српске, 22. 8. 2025, Историчари упозоравају: Хрватска промијенила рухо, али не и идеологију
Поруке премијера Хрватске Андреја Пленковића, али и других високих званичника указују да је данашња Хрватска дубоко заглибила и кренула опасном идеолошком странпутицом која је враћа уназад, у вријеме НДХ. Сматра ово историчар Александар Раковић, коментаришући посљедња дешавања у овој земљи, од одржавања мегаломанских концерата Марка Перковића Томпсона, преко доношења закона… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, РТРС, Срна, 3. 5. 2025, Добровољачка - Свједочење: ’Извлачили су нас из возила и пуцали с леђа у ноге‘; Помен страдалима у колони ЈНА
ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Миленко Перић из Лознице, који је 1992. године био у колони ЈНА, која се повлачила из Сарајева, рекао да су имали наређење да не пуцају и да иду у мирној колони, а да су их муслиманске снаге извлачиле из возила и у њих пуцали с леђа.
- Они су на нас отворили ватру. То је једина истина о `браниоцима Сарајева` који данас славе - поручио је Перић који учествује у обиљежавању 33 године од злочина у Добровољачкој улици.
Перић је нагласио да су их извели из возила и пуцали му у ноге с леђа, након чега јер заробљен.
- Нека служи на част надлежном тужилаштву које до дана данашњег[...]
Политика, 25. 3. 2019, Живојин Ракочевић: Погледај дом свој, анђеле
Најтиша ноћ у историји Приштине и Косова и Метохије до јутра се претворила у гроздове ватрених лопти из којих се рађају експлозије
Грачаница – Замрзнути велике количине хлеба, покуповати последње конзерве меса, ужасног дизајна, тегле џема, обезбедити резерве дувана, вратити се – без поговора – спасоносној дневној активности и чекати. Обичне, мале ствари добијају неко чудно трајање и значење. Памте се лица и сусрети као готове слике без времена и контекста. Испред Радио Приштине, испод дрвореда липа, песник и професор Драгиша Бојовић, са супругом, у шетњи, спокојан. Смета му прохладан ветар, р[...]
![Искра, 10. 6. 2022, Да се не заборави страдање Срба Сребренице на Тројице 1943. године [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14099-350x200-no.jpg)
Искра, 10. 6. 2022, Да се не заборави страдање Срба Сребренице на Тројице 1943. године [Мапа]
Највећи покољи у сребреничком срезу спроведени су у љето 1943. године после тродневног заузећа Сребренице од стране партизана. Злочине над Србима предводио је усташки натпоручник Јосип Курелац. У тим походима нису поубијани сви преостали Срби у граду него и већина српског становништва у околним српским селима.
Сличан сценарио се десио и у последњем рату од 1992-1995. године када су сви преостали Срби у граду, у Сребреници убијени на најсвирепији начин од муслиманских снага Армије БиХ. Убијени су и медицинска сестра Рада и Зец и мајка Ива и Бато Стјепановић и сви Срби стари и немоћни који су[...]
Глас Српске, Танјуг, 1. 9. 2024, На данашњи дан почео најкрвавији сукоб у историји човјечанства
Нападом нацистичке Њемачке на Пољску, 1. септембра 1939. прије 85 година, почео је Други свјетски рат, најдеструктивнији који је историја видјела.
Нападу и подјели Пољске претходио је споразум са Совјетским Савезом. Њемачка је 23. августа потписала споразум у Москви са Совјетским Савезом, знан као Пакт Рибентроп Молотов, по министрима спољних послова земаља потписница.
Нападом на Данцинг, односно Вестерплате, 1. септембра у 4.45 сати ујутро, који је извела њемачка крстарица "Шлезвиг Холштајн" започела су ратна дејства. Истовремено, њемачко ратно ваздухопловсто започело је бомбардовање по[...]
Политика, 10.5.2016, Маутхаузен: Имена српских логораша биће уписана ћирилицом
ПРОЈЕКАТ МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА МАУТХАУЗЕН
Представљање до сада најцеловитијег пописа жртава злогласног нацистичког логора биће организовано 15. маја у Аустрији
Имена српских логораша у Маутхаузену, једном од најозлоглашенијих нацистичких концентрационих логора, први пут ће бити објављена на ћирилици и тачно исписана чуваће се у меморијалном центру на северу Аустрије, основаном на месту некадашњег логора смрти.
Она ће бити део „Књиге сећања“ у којој су прикупљена и тачно транскрибована имена и презимена 84.000 страдалника Маутхаузена.
Процењује се да је најмање 90.000 људи из 40 евро[...]
