За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 2. 1. 2021, Проф. др Слободан Чикарић: Сатански пир на Дубичком мосту
За време Наполеонове Илирије (прва деценија 19. века) изграђен је дрвени мост на реци Уни који је спајао Босанску и „каурску” Дубицу (Банија). После Туђманове „Олује” ова насеља су преименована у Хрватску Дубицу, на левој страни реке и Козарску Дубицу, на десној страни реке. У априлу 1941. године нацистичка Немачка…
Политика, 21. 10. 2007, Нова сазнања о Јасеновцу – Антун Милетић [из Архиве]
Ових дана је објављена књига „Концентрациони логор Јасеновац“ Антуна Милетића, аутора чија су истраживања геноцида у НДХ и у Концентрационом логору Јасеновац оставила дубоки траг у историографији. Пре две деценије Милетић је објавио прве три књиге с истим насловом у, одавно распродатом, тиражу од 10.000 примерака. Дугогодишњи начелник Архива оружаних… Srpska24.me, Погледи, 8.12.2020, Верољуб МАЛЕТИЋ: Комунизам и даље жив: Ни ријечи о сарадњи усташа и партизана
СУБНОР Србца је деценијама послије рата користио различите податке и о погинулим борцима, и о цивилним жртвама, као и о преживјелим борцима. У матичним књигама које су устројене `60. година 20. вијека пописано је 294 погинула борца НОР-а, 258 жртава фашистичког терора и 868 преживјелих бораца “Народноослободилачке војске“. Ако се…
ИН4С, 7. 12. 2020. Све враћено на своје: Српски светитељи и владари поново у манастиру у Македонији
Демократска партија Срба у Македонији Ова странка је, како стоји у објави на њеном Фејсбук профилу, још пре нешто мање од шест месеци поднела захтев северномакедонским властима да се фреске врате у првобитно стање. „Данас смо позвани да се уверимо да је наш захтев испоштован. Ово враћа наду да ће…
Историја Прњавора, 4. 12. 2020, Бојан Милијашевић: Масовна гробница и стратиште Радуловац
Оружане снаге Независне Државе Хрватске из гарнизона у Прњавору, 4. децембра 1941. године око поднева, упадају у села западно од Прњавора: Чорле, Парамије, Млинце и Лишњу . Једна група усташа и домобрана упада на имање Николе Чорног у селу Лишњи, те заробљавају оне Србе који су то јутро дошли да…
Слободна Далмација, 31.10.2020, Божидар Симић: Србе из Имотске крајине страх се вратити дома. Ни криви ни дужни, сносили су посљедице онога што је учинио нетко други, на неком другом подручју
Лавовски је посао обавио умировљени дипломирани економист Божидар Симић. Након што је у дуету с Филипом Шкиљаном објавио импозантно дјело о повијести Срба у Цетинској крајини, с истим се маром бацио на не мање изазовну тему везану за православни живаљ који се у Далмацију доселио прије три стољећа. Ријеч је… Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 10. 12. 2025, Случај Србина Арсића: Један сведок под стресом, други купио 300 српских парцела, трећи ништа не зна
Душко Арсић је ухапшен и оптужен да је починио ратни злочин пошто је судским путем покушао да врати своју земљу продату Албанцима на основу фалсификованог потписа његовог оца и лажног уговора
Ово је још марта 2022. године на суђењу пред већем Основног суда у Приштини изјавио Душко Арсић из села Матичане крај Приштине, и, како поновљено суђење овом Србину оптуженом за наводни ратни злочин одмиче, све је више доказа не да је крив, него да страда због своје имовине која је нелегално предата Албанцима.
После јучерашњег рочишта, а наредна су заказана за крај јануара и почетак фебруара идуће годин[...]
![Aleksinac.net, 9. 8. 2016, Зоран Стевановић: Битка на Шуматовцу [II] из Архиве – На данашњи дан](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21847-350x200-no.jpg)
Aleksinac.net, 9. 8. 2016, Зоран Стевановић: Битка на Шуматовцу [II] из Архиве – На данашњи дан
Поводом обележавања Битке на Шуматовцу, која се догодила 11. (23) августа 1876. објављујемо текст о овом догађају, значајном не само за Алексинац и Србију
Др Владан Ђорђевић, који је за време Шуматовачке битке, као члан штаба, био у Шуматовачком шанцу овако описује улогу наше артиљерије у одбијању турских јуриша, погибију капетана Живана Протића и одлазак штаба Моравске војске из Шуматовачког шанца:
"За време целе ове борбе на и пред Шуматовцем, све турске батерије од Буимира до Добрујевца, беху отвориле жестоку ватру по целој нашој алексиначкој позицији, да не допусте нашој позиционој арт[...]
Слободна Херцеговина, 17.4.2019, Саша Недељковић: Дубровник у НДХ
убровник је бомбардован 6. априла 1941. Град је бранила противавионска батерија на Монтовјерни. Велики број добровољаца пријављивао се али их војска није примила. После расула војске фрањевац отац Тома Томашић са групом домагојаца разоружавао је на градским вратима од Пила војнике који су ишли својим кућама. Оружје је преносио у усташке центре.
Прве немачке моторциклисте 17. априла 1941. дочекао је ХСС–овски председник општине, адвокат Др Јосип Баљкас и изјавио им да је доживио најсрећнији дан у животу. Народна заштита ХСС и редарствена станица у Дубровнику ставиле су се на располагање НДХ.[...]
Глас Српске, 4. 7. 2024, Др Зоран Станковић – могао да каже и да докаже
Ми смо у нашој земљи веома незадовољни неким одлукама које су судска већа у Хагу донела, то се пре свега односи на ослобађајућу пресуду Насеру Орићу. Ако би погледали моје изјаве, описе повреда, начин убијања људи у Сребреници и околини од стране јединица Насера Орића, та пресуда је срамна. Ја то могу да кажем и да докажем.
Ријечи су ово покојног др Зорана Станковића, патолога, генерал-мајора, великог човјека о којем је снимљен велики филм “Свједок” аутора Дениса Бојића, који је у сриједу навече премијерно приказан у Бањалуци.
Ријечи су дио једног од бројних Станковићевих свједочења у Ха[...]
![РТРС, Срна, 26. 4. 2025, Брод: Одата пошта за 88 Срба пронађених у масовној гробници [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27691-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 26. 4. 2025, Брод: Одата пошта за 88 Срба пронађених у масовној гробници [Мапа]
На градском гробљу у Броду данас су положени вијенци и одата пошта за 88 Срба који су убијени током окупације ове општине и бачени у масовну гробницу, откривену тек послије ослобођења града у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Предсједник Предсједништва Борачке организације Брод Зоран Видић рекао је да су међу убијенима били цивили и војска и да је прва ексхумација обављена од 26. априла до 14. маја 1993. године, када су идентификована 44 тијела.
- Налазимо се на светом мјесту, можда најсветијем на подручју наше општине. Окупација Брода догодила се 3. марта 1992. године, када је војска Хрватск[...]
