За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 16. 3. 2017, Новица Пешић: Ужасни и крвави злочини окупатора [из Архиве, In memoriam]
Окупатор је са доста мука, уз жесток отпор српских бораца, успео да освоји устаничка подручја. Аустроугарска војска, заједно са Бугарима, 13. марта 1917. године, ушла је у Прокупље ПОСЛЕ тешког пораза на Мрамору, Аустроугари су се брзо консолидовали и наставили наступање ка слободној устаничкој територији. Четовођа Радисав Тошић са својим… Српска24, 4. 6. 2025, Саша Недељковић: Споменик војводи Бабунском у Велесу
Војвода Јован Бабунски рођен је у Велесу 1875. године. Звао се Стојковић. Постао је учитељ, али није могао гледати патње поробљеног народа, отишао је у комите и по планини Бабуни добио име војвода Бабунски. Сем четничке акције учествовао је у Балканском рату. У Првом светском рату бранио је Београд. Одатле… Политика, 31. 5. 2025, Парох, ратник, па митрополит, стекао и Карађорђеву звезду – митрополит Јосиф (Цвијовић)
Богоугодним делима богат је животни пут Јосифа К. Цвијовића (1878–1957), духовника, пароха, затим епископа битољског, па митрополита скопског. Али и спремног ратника када је требало бранити угрожену отаџбину. О Јосифу, упамћеном у народу, пише књига „Крст и перо”, пуна биографија свештеника и учитеља из косјерићког краја у балканским и Првом… Спутњик, 14. 6. 2025, Сећање на див јунаке са Кошара
Поменом и полагањем венаца на Споменик херојима са Кошара у Београду обележено је 26 година од завршетка славне битке у којој су припадници Војске Југославије током 67 паклених дана и ноћи бранили и одбранили границу земље. Државну церемонију полагања венаца код споменика херојима са Кошара као изасланик председника Републике Србије… Стање ствари, Светославље, Православие, 4. 6. 2025, Свети Јустин Нови (Ћелијски): Житиjе светог мученика Јована Владимира, краља српског
Нека би Бог Свемилостиви светим молитвама овога Свог Мученика и Чудотворца погледао на људе Своје и на наслеђе Своје, и учинио конац мучењима и избавио нас од видљивих и невидљивих непријатеља наших Овај свети и славни краљ српски и дивни мученик Христов Јован Владимир израсте из благочестивог и царског корена… СРНА, 14. 6. 2025, Обиљежене 83 године од највећег стрaдања дјеце Козаре и Поткозарја
На споменик „Рањена птица“ на Јокином брду у Горњим Подградцима данас су положени вијенци и цвијеће поводом 83 године од највећег страдања дјеце Козаре и Поткозарја у прошлости Градишке. Вијенце су положили представници града Градишка, СУБНОР-а и Завичајног музеја Градишка. Директор Завичајног музеја Бојан Вујчић рекао је да број страдале…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 7. 7. 2023, Промовисана књига ’Доња Махала, 418 дана мог пакла‘
Некадашњи заточеник логора у Доњој Махали код Орашја Драго Божић је тортуре кроз које су прошли он и његови сапатници описао у књизи "Орашје - Доња Махала 418 дана мог пакла" која је вечерас представљена у Обудовцу.
Божић, који данас живи у Пећинцима у Србији, каже да су у књизи саткане многе приче о томе шта су преживјели он и његових 40 сапатника, од којих 17 није преживјело.
"Прошло је 30 година, али и данас осјећам посљедице боравка у логору. Највеће невидљиве посљедице јесу психолошке које сви носимо у себи. Опхођење мучитеља према нама, физичко и психичко иживљавање оставили су неи[...]
Политика, 16. 1. 2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (1): Сећање на живот иза бодљикаве жице
Да ли због тога што се окончао капитулацијом, или зато што је трајао свега једанаест дана, Априлски рат је, чини се, прилично скрајнут у српској култури сећања.
Оружани „блицкриг” сила Осовине, којем се Југословенска краљевска војска неуспешно супротставила, започео је 6. априла 1941. а завршен је већ 17. априла, окупацијом Краљевине Југославије и одвођењем њених војника у заробљеништво.
Будући да се ове године навршава осам деценија од Априлског рата, „Политика” отпочиње серијал с намером да на основу историјских сведочанстава подсети на неке од бранилаца отаџбине. Започећемо га причом[...]
Политика, 6.11.2022, Горничево ратом разорено
Стотине коња без јахача сумануто је јурило пољем, прескачући мртве и рањене на земљи, коњи су прелетали преко глава наших војника – сведочио је Драгољуб Савић, командир вода на Солунском фронту
Чачак – На дужини од око 50 километара били су логори наше Војске: дивизија до дивизије, пук до пука, јунаци са Цера, Колубаре, преживели са острва Видо, опорављени војници из Бизерте. Ти „бедни остаци” војске у плавој француској униформи са шлемовима на главама, наоружани француским оружјем, представљали су те 1916, убојиту силу.
Будили су се с једном мишљу и жељом: кренути већ једном на непријат[...]
Глас Српске, СРНА, 20. 4. 2024, Цвијеће и свијеће за жртве Добровољачке
САРАЈЕВО - Учесници обиљежавања 32 године од злочина над војницима ЈНА у некадашњој Добровољачкој улици у Сарајеву положили су цвијеће и прислужили свијеће за све страдале на мјесту злочина, уз јаке мјере обезбјеђења.
Траса којом су се кретали аутобуси из Источног Сарајева била је затворена за саобраћај, федерална полиција је у великом броју била распоређена уз пут, као и у Улици Хамдије Крешевљаковића, некадашњој Добровољачкој улици.
Све је прошло без инцидената.
Служењем парастоса у Цркви Светог великомученика у Источном Новом Сарајеву почело је обиљежавање 32 године од злочина у До[...]
Православие.Ru, 17. 6. 2016, Помен невино страдалим житељима пивских села Јасен и Стабна
На дан када наша Црква молитвено слави Преподобномученицу Теодосију Тирску, у суботу 11. јуна 2016, у цркви посвећеној Уласку Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвијети, у Стабнима у Пиви, служена је Света Литургија и парастос за мјештане неколико пивских села, који су невино страдали у Другом свјетском рату.
Литургију, а потом и помен жртвама, звјерски убијеним на Кручици, Стабањским језерима и Јасену, око Тројчиндана 1943. године, служио је јереј Мирослав Михаиловић, парох пивски.
У молитвама пред Господом поменута су имена око 140 мученика - жена, дјеце, стараца, које су убили припадн[...]
