За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Нова економија, 4. 12. 2024, Србија у Аушвицу успоставља заједничку сталну изложбу посвећену југословенским жртвама нацизма
Србија ће заједно са Босном и Херцеговином, Хрватском, Црном Гором, Северном Македонијом и Словенијом успоставити заједничку сталну изложбу у Блоку 17 Државног музеја Аушвиц-Биркенау у Пољској. Изложба ће бити успостављена захваљујући закону о потврђивању споразума о финансирању изложбе који је потписало шест земаља. У оквиру процеса спровођења обнове бившег југословенског… РТ Балкан, РТС, 4. 12. 2024, Да се не заборави: Гради се Меморијални комплекс у Братунцу, сећање на српске жртве из Подриња
Помен за страдале Србе из средњег Подриња годинама се држи крај спомен обележја у Братунцу. Будући Меморијални комплекс у насељу Борковац чуваће на једном месту сећање на свих 3.267 жртава из тог места, али и шест околних села Влада Републике Српске покренула је иницијативу за изградњу централног Меморијалног комплекса за…
НСПМ, 1. 12. 2024, „Отаџбина“: Срби на северу КиМ изложени терору, насиљу, пребијању недужних грађана, отимању институција и зграда са свесним циљем да им се што више загорча живот
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ осуђује диверзију и експлозију на каналу хидросистема Ибар-Лепенац у селу Вараге и сматра да насиље није пут за решавање многобројних проблема који се сусрећу у јужној српској покрајини. Насилничким методама само се отежава живот и Србима и Албанцима и не може да…
РТРС, Глас Српске, СРНА, 4. 12. 2024, Арбутина: Значајно хрватско признање, али сумњам да је ријеч о заокрету Загреба
Вршилац дужности директора београдског Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина изјавио је Срни да је значајно то што је хрватска делегација на међународном засједању у Лондону поменула геноцидну природу злочина над Србима у Независној Држави Хрватској (НДХ), али да сумња да је ријеч о неком заокрету Загреба по том питању. Арбутина…
СРНА, 4. 12. 2024, Прњавор: Обиљежене 83 године од мучког убиства 22 Србина
Код спомен-обиљежја на Радловцу у Прњавору данас је служен парастос за 22 лица српске националности из села Млинци, Парамије, Чорле, Доњи Гаљиповци и Срповци која су усташе заклале на данашњи дан 1941. године, међу којима је најмлађа жртва имала 17, а најстарија 49 година. Служење помена организовали су Борачка…
СРНА, 4. 12. 2024, Обиљежене 32 године од прогона Срба из Гостовића и Жепча
У Модричи су данас обиљежене 32 године од прогона око 5.000 Срба са простора Гостовића код Завидовића и Љесковице, Бистрице и дијела Ловнице код Жепча. Тим поводом служена је литургија у Цркви Свете Петке Параскеве, парастос, те положено цвијеће на спомен-обиљежје за 111 Срба погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату. Замјеник команданта…
Не заборављамо – Памтимо
![РТ Балкан, 4. 8. 2024, Ко може нек' опрости: Пребиловци, 83 године од покоља Срба - да се памти, да се не заборави - На данашњи дан [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21597-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 4. 8. 2024, Ко може нек' опрости: Пребиловци, 83 године од покоља Срба - да се памти, да се не заборави - На данашњи дан [Мапа]
Kад су педесетих година прошлог века у школи у Пебиловцима прозивали децу, истовремено су прозивали и живе, рођене од 1942. па надаље и мртве дечаке и девојчице побијене 1941, једно одељење у учионици, друго у јами
Нису злочин у Пребиловцима, крваво, бестијално оргијање које је започело на данашњи дан 1941. године починили људи, биле су то звери, само у људском облику. И нису јуна 1992. године цркву у Пребиловцима у којој су, после деценија смирај биле нашле кости 4.000 мученика, минирали људи, биле су то, као и 1941. године звери у људском облику.
Двадесет и једну годину после покоља у [...]
Политика, 26. 3. 2024, Сећање на Бранка Ћопића
Бивши новинар „Студија Б“ Момчило Срећковић Моци као сведок самоубиства великог писца испричао је својевремено за „Магазин“ шта се дешавало тог кобног 26. марта 1984 године
Момчило Срећковић Моци, некадашњи новинар „Студија Б“ који је преминуо пре две године у свом родном Забрежју код Обреновца, био је добар познавалац великог писца. Захваљујући Ћопићу упознао је много познатих личности: Десанку Максимовић, Душка Радовића, Мићу Орловића, Ружицу Сокић...
О сваком је својој бележници забележио по неку анегдоту, нешто занимљиво и необично што су му испричали. Ипак пријатељство са Бранком Ћо[...]
![РТРС, 20. 4. 2019. Рогатица: Одата почаст српским цивилима ликвидираним 1942. [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12270-350x200-no.jpg)
РТРС, 20. 4. 2019. Рогатица: Одата почаст српским цивилима ликвидираним 1942. [Мапа]
Парастосом, полагањем цвијећа и паљењем свијећа, у Осову код Рогатице одата je почаст за српске цивиле, које су прије 77 година усташе убиле на најсвирепији начин. Више од 90 српских цивила, углавном дјеце, жена и стараца, само од којих 24 из породице Ристановић, затворено је у кућу и шталу, и запаљено.
И данас, Осовом одјекују болна сјећања на 27. април 1942. године, када је харајући овим крајевима Црна легија Јуре Францетића, потпомогнута комшијама, у најтежим мукама уморила и живу запила српску нејач из овог села и збјега који се са романијског платоа кретао ка Дрини и Србији.
- Прича[...]
![Вести, 29. 6. 2022, Почаст логорашима Stalag III-А [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12101-350x200-no.jpg)
Вести, 29. 6. 2022, Почаст логорашима Stalag III-А [Мапа]
Свештеници СПЦ из Берлина, протојереји ставрофори Драган Секулић и Радомир Колунџић и ђакон Предраг Јанковић, као и сваке године пред Видовдан служили су помен на војничком гробљу из Другог светског рата, у Лукенвалдеу (Luckenwalde), заробљеницима из некадашње Југославије.
Помену су, уз тридесетак верника из Берлина, присуствовали и представници Амбасаде Србије, први саветник Иво Војводић и изасланик одбране, пуковник Ненад Милојевић, као и челници града Лукенвалдеа.
Гробље где је сахрањено најмање 60 страдалника из наше земље, налази се на месту где је тада било одељење логора за заробљеник[...]
Магазин Седмица, 20. 4. 2017, ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ: Комунисти 1944. у Панчеву стријељали 72 пилота Краљевине Југославије
Био је 25. октобар 1944. године, када сам оца испратио за Панчево, не знајући да одлази у смрт. Недељу дана касније сазнали смо да су 72 пилота, са рукама везаним жицом, одведени на Стратиште код села Јабука, спуштени до Тамиша и ту стрељани. Дакле 72 пилота, све бољи од бољег, стрељани су без икаквог разлога, само зато што су у једном периоду служили краљу и отаџбини – сјећа се Душан Мандарић
Крајем октобра 1944. у селу Јабука код Панчева партизани су стријељали 72 пилота ваздухопловства Краљевине Југославије. Душан Мандарић, син Исе Мандарића, једног од убијених пилота, надаo се да ће фор[...]
