За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 18. 3. 2017, Новица Пешић: Четнички одреди настављају борбу [из Архиве, In memoriam]
Више од хиљаду аустријских војника свакодневно је гонило војводу Косту Војиновића. Довели су специјални граничарски батаљон из Далмације. Он је вешто избегавао потере, али и прихватао борбу ОКО 1.500 четника сврстаних у мање чете и групе дејствовало је с планина Козјак, Кукавица, Гољак, Радан, Пролом, Арбанашке планине, Видојевице и Пасјаче.…
Стање ствари, 11. 4. 2025, Радомир Јеринић: Покушај наметања „косовске православне цркве“ или USAID аутокефалност
Покушај формирања некакве „косовске* православне цркве” представљаће полу-унијатски пројекат заснован на политичким циљевима и са јасним паралелама са расколничком Православном црквом Украјине У протеклих неколико дана, регионалним медијима доминира тема најављеног проглашења албанске православне митрополије на окупираној територији Косова и Метохије – новинарка Сенка Милош у тексту за информациони портал… СРНА, 17. 4. 2025, Шамац: Служен помен и положени вијенци за 122 погинула и 22 цивилне жртве
Код спомен-обиљежја у мјесној заједници Шамац данас је служен парастос, положени вијенци и прислужене свијеће за 122 погинула борца Војске Републике Српске и 22 цивилне жртве са овог подручја у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић рекао је Срни да je мјесна заједница Шамац у току ратних дејстава…
Политика, 15. 4. 2025, Саво Штрбац: Нови хрватски закон о гробљима алијас ’Лекс Шошкоћанин‘
Почетком априла ове године медији у региону највише пажње посветили су предлогу хрватског Закона о гробљима, чији предлагач је Влада РХ. На службеној интернет страници Хрватског сабора стоји да је у процедуру ушао 3. априла, да је расправа отворена и затворена 8. априла и да је 11. априла, са 85…
РТ Балкан, 16. 4. 2025, Како је Милутин Миланковић описао савезничко бомбардовање 1944: Исповест у књизи „Сећање“
Београд су Енглези и Американаци бомбардовали више пута – на Ускрс 16. и 17. априла, 21. априла, 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула и на крају 6. септембра 1944. на рођендан краља Петра Другог Карађорђевића Писање својих успомена и сећања Милутин Миланковић је отпочео четири године после савезничког…
СРНА, 14. 4. 2025, Отворена изложба портрета жртава концентрационог логора Јасеновац
У згради општине Козарска Дубица отворена је изложба портрета жртава концентрационог логора Јасеновац академског сликара Бранка Јунгића. Ова изложба, чији су аутори музејски савјетник Tања Tулековић и виши кустос историчар Дејан Мотл, једна је у низу активности којим Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина обиљежава 80 година од пробоја јасеновачких логораша.…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 8.11.2020, Путевима српске војске стигао до гроба чукундеде
Млади Душан Дрндаревић, добитник градске награде Ужица, обишао је попришта битака Великог рата, а то ходочашће описао је у књизи „Трагом прошлости”
Ужице – Душан Дрндаревић из Злакусе, лепог села грнчара и туризма, има само 19 година. А већ је добио награду града Ужица и признање ужичког Историјског архива, препешачио километре Солунским фронтом и другим поприштима великих битака српске војске, објавио вредну књигу „Трагом прошлости”. Студира два факултета – ФДУ и географију. Заљубљеник у националну историју, успео је и да оствари важан породични циљ – код Скадра је пронашао до тада непозн[...]
Глас Српске, Танјуг, 24. 3. 2024, Бинел: Поново бих помогао Србима, НАТО бомбардовање ратни злочин
Мајор у пензији и бивши француски обавјештајац Пјер Анри Бинел који је био осуђен због тога што је Србији доставио тајне планове НАТО, рекао је данас да не жали због онога што је урадио и додао је да би све поновио без обзира на цијену коју је платио.
”Одузели су ми Легију части, али Ратни крст не могу да ми узму јер сам га добио у рату”, рекао је Бинел који је једнако поносан и на медаљу “Милош Обилић” којом га је одликовала Србија због свега онога што је учинио за њу.
Што се тиче НАТО бомбардовања на Србију, Бинел је рекао да је то криминални напад и да је то ратни злочин.
“Иако је [...]
РТВ КиМ, 20. 6. 2025, Двадесет шест година од убиства четворице браће Симић у Сливову – правда и даље недостижна
У селу Сливово, у општини Ново Брдо, навршено је 26 година од убиства четворице чланова породице Симић – рођене браће Трајана (1929), Живка (1936) и Димитрија (1932) те њиховог брата од стрица, Живка (1929). Симићи су убијени у својим домовима, а њихова тела су касније пронађена у шуми недалеко од кућа, у зони тадашње одговорности британског контингента Кфора. Починиоци никада нису откривени.
У присуству неколико пријатеља и члана породице Симић, на месту где су пронађена њихова тела, одржан је парастос који је служио свешетник Дарко Маринковић.
„Не дозвољавамо забораву да их однесе, там[...]
Спутњик, 14.11.2018, Корени најопаснијег пројекта на Балкану посађени и у Старом Расу
Иако сматра да медији придају превише пажње ономе што Сулејман Угљанин прича јер је реч о „политичару који је пре десет година причао једно, пре пет друго, а данас прича треће“, историчар др Милутин Живковић из Института за српску културу каже да је идеологија „Велике Албаније“ на простору Санџака дуго присутна, барем од 1941, ако не и раније.
Живковић, аутор студије монографије „Између ’Велике Албаније‘ и Србије. Нови Пазар, Тутин и Ибарски Колашин (1941—1944)“ додаје да је 1941. године, када је дошло до немачке окупације Србије, на том простору сву цивилну власт преузео бивши народни посл[...]
ИН4С, Срна, 5. 6. 2024, Ђаци снимили филм о масовном партизанском злочину у Миљевини
Краљеви војници из Србије, мучки и на превару убијени од партизана у мају 1945. године и бачени у јаме код Миљевине, заслужују право на сјећање и истину, поручили су ученици и професори фочанског Средњошколског центра у свом документарном филму „Понор – право на сјећање“.
Документарни филм, назван по једној од јама у коју су партизани бацали заробљене војнике, ђаци су снимали годину дана, а након недавне премијере у просторијама школе, захваљујући Музеју „Стара Херцеговина“, свој истраживачки рад представили су и суграђанима.
Средњошколци поручују да овим филмом желе да дају допринос кул[...]
