За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 24.12.2017, Миливоје Иванишевић: Казне нема само за злочине над Србима
Председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку, за „Новости“ пише о масакрима у БиХ. У 536 логора било заточено на десетине хиљада људи српске националности Недавно хапшење пуковника Армије БиХ и војног аташеа БиХ у Белгији Енеса Јахића, окривљеног за злочине у коњичком селу Брадина 25. маја 1992.…
Извор 182, 20.12.2017, Слатински Дреновац: Још чекамо правду и саосећање
У селу Слатински Дреновац 15. децембра одржан парастос убијеним и несталим Србима у егзодусу из Западне Славоније 1991. године На позив Већа српске националне мањине Вировитичко-подравске, Бјеловарско-билогорске, Пожешко-славонске и Бродско-посавске жупаније 15. децембра у селу Слатински Дреновац у тамошњој цркви Св. Георгија порушеној још 1942. године током Другог св. рата,…
Радомир Јанковић: Нестанак моје породице
Reply-To: jankovic.radomir@ To: info@srpski-memorijal.rs Предмет: prijava zrtava u drugom svjetslom ratu iz moje porodice Садржај поруке: Moj otac, Jankovic Jove Bosko, i pored savjeta njegovog brata Milorada iz Sarajeva da se ne odaziva pozivu za mobilizaciju, prijavio. Ne znam gdje se morao javiti, ali znam da je 14.4.1941 bio zarobljen…
РТРС, Срна, 19.12.2017, МАСАКР НА КРСНУ СЛАВУ: 25 година од убиства 56 Срба у Горњој Јошаници код Фоче
Прошло је 25 година од једног од најмасовнијих и најмонструознијих злочина из прошлог рата – од убиства 56 Срба у Горњој Јошаници код Фоче, који су страдали 19. децембра 1992. године, на кућном прагу, на дан када је требало да прославе крсну славу. Немогуће је ријечима описати окрутност злочина, који…
Глас Српске, СРНА, 17.12.2017, Протјерана уста не говоре
Загреб – Србофобија у хрватском друштву током 2017. године је повећана, а бројни испади и прозивке у свим областима живота, од културе до политике, постали су опште мјесто, односно „инциденти“ који се биљеже рутински. Упркос протестима преостале српске и јеврејске заједнице и ријетким критикама западних медија, усташки поздрав „За дом…
Опанак.нет, 10.11.2017, И Немци су му се дивили: Херојска смрт мајора Александра Мишића
Александар Мишић Аца, син славног војводе Живојина Мишића, био је српски официр у војсци Kраљевине Србије. Учествовао је у Балканским ратовима и Првом светском рату, након чега је, све до 1922. године био припадник војске Kраљевине Срба Хрвата и Словенаца. После напуштања војске и пензионисања, официр Мишић преузима службу управника…
Не заборављамо – Памтимо
![Блог наставника Дамира С. Живковића, 9. 7. 2023, ИСТОРИЈА У УЧИОНИЦИ: Јаме Капавица и Пандурица - гробнице љубињских Срба [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15116-350x200-no.jpg)
Блог наставника Дамира С. Живковића, 9. 7. 2023, ИСТОРИЈА У УЧИОНИЦИ: Јаме Капавица и Пандурица - гробнице љубињских Срба [Мапа]
Љубиње
Први талас усташког геноцида жестоко је погодио и ондашњи љубињски срез. Пошто је српско становништво било већинско, у Љубињу су се све до пред крај маја задржали стари органи државне власти. У Љубињу је 19. маја створено усташко повереништво, са Леоном Тогоналом на челу, а потом и усташки логор, који је одмах почео да дели оружје Хрватима и муслиманима околних села и да од њих формира дивљи усташки одред. За среског начелника постављен је Шериф Бећировић из Кладња, а за челника љубињске општине именован је Салман Тртак. Церемонији званичног преузимања власти, 24. маја, присуствовао је[...]
ИН4С, 20. 2. 2023, Рожајски парох Слободан Радојевић: Српски народ у Рожајама хтио да сачува од заборава своје жртве, ако то било коме смета има проблем са историјом и чињеницама
Парох рожајски Слободан Радојевић, који је свештеник и парох рожајски, и служи свету службу у цркви Ружици, казао је да се фреска која је изазвала негодовање дијела јавности зове „Рожајски мученици“, да се налази на десној страни зида цркве Ружица у Рожајама и да су на њој приказани историјски догађаји.
„На десној страни зида осликана је сцена рушења цркве. Са једне стране налазе се Турци који су цркву Ружицу порушили 1684. године. Ова црква је саграђена у доба Немањића и непозната је година изградње. Њени темељи се налазе недалеко од фабрике „Ибар“ у мјесту Сухо Поље. Поред цркве Ружице по[...]
СРНА, 17.11.2021, Три деценије од страдања Срба из Кипа и Клисе
БЕОГРАД, 17. НОВЕМБРА /СРНА/ - Ових дана навршило се 30 година од страдања Срба из западнославонских села Кип и Клиса у новембру 1991. године, које су припадници хрватске војне полиције мучили и на крају убили.
У периоду од 12. до 18. новембра 1991. године, припадници хрватске војне полиције у селима Кип, код Дарувара, под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Клиса, код Пакраца, ради "измјештања" становништва, похапсили су 24 српска цивила.
Они су одведени у Марино Село, гдје су их затворили и држали у подруму импровизованог затвора "Рибарска колиба", и психички и физички малтре[...]
Вечерње новости, 17. 4. 2014, Судбина Јездимира Дангића: Гестапо га ухапсио наши стрељали
Ко су писци који су пре седам деценија брутално уклоњени из књижевног живота (3). Најмлађи члан Младе Босне, Јездимир Дангић, прешао пут од левичара до ратног злочинца.
ПОД којим околностима и са којим намерама је Јездимир Дангић (1897-1947) преговарао са немачким окупатором, али и са истакнутим представницима партизанског покрета? Да ли је као вођа четничког покрета у источној Босни за неколико месеци окрвавио руке, како му је приписано, због чега је стрељан као ратни злочинац? На ова питања тек би требало да одговоре непристрасни историчари. Извесно је да је иза себе оставио обимом мало, [...]
СРНА, 5. 4. 2025, Српска памти: Нијемци у Алибунару на Васкрс 1941. године убили и солунске добровољце из БиХ
Неколико дана послије шестоаприлског бомбардовања Београда 1941. године, њемачка војска је у Алибунару, јужнобанатској варошици, извршила ратни злочин над мјештанима и заробљеним припадницима југословенске војске, а међу убијенима била је и група некадашњих солунских добровољаца из Лике и БиХ.
О злочину у Алибунару се и данас мало зна, а у тој вишенационалној варошици, у коју су дошли преко Румуније, њемачки војници су за стријељање у знак одмазде бирали искључиво Србе, а злочин су извршили на православни Васкрс, и то у српској Цркви Светог Благовештења.
Виши кустос-историчар у Народном [...]
