За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Светигора, 10.9.2020, Дани Светих новомученика јасеновачких
Научним скупом „Новомученици: Полиперспектива VI“ који се с благословом Високопреосвештеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија одржава у Српској православној општој гимназији „Кантакузина Катарина Бранковић“ у Загребу, данас је почела манифестација Дани Светих новомученика јасеновачких. У оквиру ове традиционалне манифестације, која је у знаку 75 година од завршетка Другог свјетског рата и…
РТС, 9.9.2020, Дивосело – село којег нема
Још једна тужна годишњица. Пре тачно 27 година, у праскозорје, почео је напад на три подвелебитска српска села у околини Госпића. Дивосело, Читлук и Почитељ нашли су се тог јутра под тешком артиљеријском ватром. Горело је небо, а ехо експлозија ширио велебитским врлетима. Kако је дан одмицао, експлозије су биле… Телеграф, 8. 9. 2020, Ноћ када су убили глумце: 8 уметника без разлога је погубљено у Нишу. Истина се деценијама крила
Све се сводило на оно „У име народа“. Тако су почињале све пресуде. И готово. Судбина коју је чувена Жанка Стокић доживела после Другог светског рата данас је надалеко позната. Неправда према овој глумици била је само одложена смрт, јер иако је успела да измакне стрељачком воду, није дуго поживела… Vesti onlajn, 8.9.2020, Veritas: 27 godina od zločina u Medačkom džepu
Dokumentaciono-informativni centar Veritas podseća da se sutra navršava 27 godina od zločina nad Srbima u Medačkom džepu, odnosno podvelebitskim selima Divoselo, Čitluk i Počitelj. U ovoj akciji hvatska vojska je ne samo proterala sve meštane, već im je i bukvalno, eksplozivom, sravnila do temelja svu imovinu. Komandant UNPROFORA, general Žan…
РТС, 8.9.2020, Како данас изгледа Теслино село и ко у њему живи
Село Смиљан, недалеко од Госпића, у свету је познато као родно место великог научника Николе Тесле. Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске, рекао је за РТС да је 2006, приликом обележавања 150 година од рођења Тесле, успостављен меморијални центар, обновљена црква и родна кућа и уведна струја. Испричао… Вести онлајн, 7.9.2020, Истина је дуг жртвама
Професор др Гидеон Грајф, водећи светски експерт за Холокауст, налази се у Србији поводом отварања у Спомен-парку Шумарице у Крагујевцу највеће изложбе о Јасеновцу после Другог светског рата. Истовремено, професор Грајф је промовисао своју тротомну монографију „Јасеновац – Аушвиц Балкана“, капитално дело које се бави изучавањем догађаја у НДХ, а… Не заборављамо – Памтимо
![РТС, 11. 10. 2025, Квадратура круга: Био је леп и узвишен као Бог – Страдање дечанског монаха Гаврила [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p30575-350x200-no.jpg)
РТС, 11. 10. 2025, Квадратура круга: Био је леп и узвишен као Бог – Страдање дечанског монаха Гаврила [Видео]
Био је леп и узвишен као Бог.
Тако је монаха Гаврила, у својој књизи Црвена куга, описао историчар и књижевник Антоније Ђурић, који је био Гаврилов сапатник у затвору у Сремској Митровици.
Гаврило је рођен 1920. године у Мостару, у богатој трговачкој и винарској породици Ковачина. После завршетка школовања у Мостару и Сарајеву Гаврило 1939. године одлучује да се замонаши у манастиру Високи Дечани где завршава трогодишњу монашку школу.
Када је НДХ 1941. године успоставила власт у Мостару, део Гаврилове породице је избегао у Београд, а део је страдао од усташке руке у Мостару.
Гаврило је цео[...]
Политика, 22. 4. 2024, Вратио се у Србију и погинуо у борби са Арнаутима
Милан М. Поповић је још један међу многоборним српским јунацима које је време потиснуло у заборав. Он је студирао права у Паризу када је почео Први балкански рат. Био је поносан на своје српско порекло. На вест о моблизацији у домовини, пожуро је кући.
Командовао је четом добровољаца на Преполцу, јужно од Куршумлије. Једном приликом, борбено одељење у којем је био и адвокат Барбуловић, отворило је брзу пушчану ватру на групу од сто Арнаута који су покушали да пређу границу. Они су стални кидисали на границу и полазили у пљачкашке походе.
Арнаути су сатерани у један кланац. Махали су бело[...]
![РТС, 29. 6. 2023, Помен српским борцима из Другог балканског рата - 110 година Брегалничке битке [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14896-350x200-no.jpg)
РТС, 29. 6. 2023, Помен српским борцима из Другог балканског рата - 110 година Брегалничке битке [Мапа]
Код Штипа у Северној Македонији обележено је 110 година од Битке на Брегалници. Спомен-плочом означено је место страдања српских војника за време Другог балканског рата. Делегација Србије положила венце.
На брду крај Штипа је спомен-плоча, на месту где је по пројекту Ивана Мештровића, подигнута капела са костурницом, па срушена. На месту капеле је метеоролошка станица.
"Ту где је стајала спомен-плоча је костурница дубока три до четири метра. Ту су сад инструменти. Шест хиљада људи је ту сахрањено. И мој деда Мита, по мајци, ту почива", каже проф. др Бора Ристић, почасни председник Удружења з[...]
Глас Српске, 12. 7. 2025, Жељка Домазет: Суд БиХ од злочинаца прави хероје?
У нападу на сребреничко село Залазје, који се десио 12. јула 1992. године, заробљен је, мучен, па окрутно убијен судија Слободан Илић и то је догађај којег се са дужном пажњом потребно сјетити и овог Петровдана.
- Слушајући свједочанство зликоваца који су присуствовали Слободановом убиству, не могу, а да се не сјетим јасеновачког мученика, старца Вукашина Мандрапе, који је, док му је усташа одсијецао уши и нос прије него што га је заклао, мирно рекао: "Само ти ради свој посао, сине" - реакција је оних који су имали прилику да чују на који начин је убијен Илић.
Подсјетимо, у везу са овим [...]
Срби на окуп, 14. 7. 2022, Прва устаничка пушка у Србији пукла у Борчану 6. јула 1941. године
Мештани села Борчане у општини Лепосавић и Срби на северу Космета оспоравају званичну историју и кажу: Прва устаничка пушка у Србији пукла у Борчану 6. јула 1941. године
У задњих седам година чланови Равногорског покрета на северу КиМ полажу венац на гробове двојице Срба у Борчанима када су 6. јула 1941 године погинули од окупатора, Немаца и шиптарских жандарма и када су Борчанци упалили прву устаничку ватру у Србији и убили више жандарма
– Mи, чланови Равногорског покрета са севера Косова и Метохије, О.О. Косовска Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић, пре шест година, отпочели смо[...]
