Глас Српске, 7, 7. 2024, Земља у Дуралама и данас уздише за убијеним Србима – заборављени злочин

Крст код јаме у шуми Дурале, Драгочај, Бања Лука Фото: Глас Српске

Крст код јаме у шуми Дурале, Драгочај, Бања Лука Фото: Глас Српске

У ноћи 2. августа 1941. године, на дан Светог пророка Илије, усташе су у шуми у Дуралама без иједног испаљеног метка на најмонструознији начин убиле 36 најутицајнијих грађана бањалучких мјесних заједница Драгочај, Пријаковци и Рамићи. Убијени су само зато што су били Срби сви до посљедњег и то на врло гнусан начин од стране првих комшија које су за то употријебиле ножеве, крампове, маљеве и разне друге алате.

О том злочину који је почињен надомак бањалучког насеља Пријаковци и то у шуми у мјесту Дурале мало се зна у јавности, иако је управо тај масакр српског живља у Крајини био први који су на подручју бањалучке општине направиле усташе. Тај злочин био је и најава свега оног што се дешавало касније, нарочито у бањалучким насељима Шарговац, Мотике и Дракулић.

Потомци убијених жртава, који и данас чувају сјећање на њих, тихо су се претходних година сјећали својих најмилијих, а ове године одлучили су да то промијене.

– Злочин у Дуралама је био први масовнији злочин у Крајини и он је био увод у све оне који су се након тога догодили у Дракулићу, руднику Раковац, Шарговцу, Поткозарју и друм мјестима. Све је било плански изведено, у тајности. Наредба је стигла од њемачке команде која је такође била у Бањалуци – са тугом у гласу сјећа се Маринко Драгишић, који је и предсједник Организационог одбора за обиљежавање 83. годишњице од страшног злочина у мјесту Дурале.
Све помно осмишљено

Злочин у Дуралама, наводи он, починиле су домаће усташе са којима су тадашњи људи заједно живјели, ишли у школу, славили славе.

– То су биле њихове комшије. Колико је све било осмишљено и подмукло од стране њих јесте и чињеница да су их два, три дана прије њихове крсне славе позивали као на неке информативне разговоре, акције и уређење путева у мјесну заједницу Драгочај, гдје је и било усташко сједиште. Ту су задржани. Након тога, у ноћи 2. августа доведени су у колони, везани два по два и на најгори могући начин убијени. Усташе су изабрале то мјесто, ту шуму у Дуралама, зато што је било склоњено од свих погледа и у највећој тишини одузели живот људима само зато што су били Срби – испричао је „Гласу Српске“ Драгишић.

Наводи и да су неколико дана након тог монструозног злочина мајке и сестре побијених кренуле у потрагу за њима.

– Тек након три-четири мјесеца дозвољено им је да се те јаме у којима су убијени и побацани њихови најмилији отворе. Тако да су породице на крају сахраниле те своје носиоце домаћинстава на наша локална гробља. У Дуралама нема лешева. Имају само јаме и оне се још виде – испричао нам је Драгишић.

Наводи да се скоро 70 година о овом гнусном злочину није причало, осим оног тихог разговора у оквиру породица.

– Све почињемо да мијењамо тамо 2012. године, када је први пут служен парастос на том мјесту и ми то и сада радимо. Ове године све дижемо на неки виши ниво. Јер овај злочин у Дуралама, који је био увод у све оне које су починиле усташе не смије и неће бити заборављен. То нећемо дозволити – казао је Драгишић.

Наводи и да је још као дијете упио детаље разговоре о томе злочину између његовог оца и комшија.

– Човјек не може да не осјети огромну тугу када све то чује и све то зна. Емоције су огромне. Када дођете у ту шуму и данас влада бескрајна тишина и мир. Имате утисак да када ходате том земљом она још уздише колико је то била јака туга, чемер и бол – наводи Драгишић, који се овом приликом захваљује и професору Радиславу Ради Савићу, који је све детаље овог монструозног злочина преточио у своју књигу „Дурале, и земља је уздисала“.

 

Хтјели су да то потисну

Ту књигу чува и Предраг Доњак, којем су усташе тог 2. августа у шуми у Дуралама убиле стрица.

– Тај осјећај када се дође на то мјесто, у ту шуму, човјеку враћа сјећање на тужну слику тог догађаја. Ни данас не можемо да се помиримо са тим да власт претходног система никакву пажњу није посветила том гнусном убијању Срба. Хтјели су по сваку цијену да то потисну, баце у заборав, да се о томе не прича и говори – казао је са тугом у гласу Доњак.

Нећемо дозволити, наводи, да злочин у Дуралама од прије 83 године буде заборављен.

– Ове године обиљежавање ће бити масовније. Позвали смо највише званичнике Републике Српске, али и све лидере политичких партија у Српској, као и представнике борачких организација. О овом злочину морамо да причамо. Срамота је да јавност не зна шта се дешавало нашим прецима у Дуралама те 1941. године – наводи Доњак и додаје да ће настојати да парцелу у Дуралама, гдје је побијено 36 Срба откупе те ограде и уреде и самим тим сачувају од заборава.

Настојаће, каже он, да када буду ријешена сва имовинска питања када је ријеч о тој парцели, на том подручју направе један паркић, гдје би професори доводили ученике и учили их истини о страдању Срба на том подручју.

Професор Радослав Раде Савић је 2016. године написао књигу „Дурале, и земља је уздисала“.

– Болна сјећања из дјетињства први пут сам ставио на папир као гимназијалац када сам писао о злочину у шуми Дурале, надомак бањалучког насеља Драгочај, гдје су давне 1941. усташе убиле недужне Србе, међу којима су били и моји отац и дјед. У књизи сам сачувао од заборава бројне чињенице и сјећања на злочине из Другог свјетског рата. Основна мисао водиља је била да оставимо бар један писани траг о страдању које из неких разлога никада нигдје није забиљежено – рекао је Савић, представљајући своју књигу те 2016. године.

 

ПРОГРАМ

Потомци и поштоваоци жртава и Мјесна борачка организација у Пријаковцима припремили су програм обиљежавања сјећања на страдале Србе у Дуралама.

– Тако ће 28. јула прво бити служена литургија у цркви Вазнесења Господњег у Пријаковцима, а затим и парастос на мјесту страдања, као и полагање вијенаца и цвијећа. Предвиђено је и обраћање званичника, али и разговор са потомцима жртава – казао је Предраг Доњак.

 

 
Маријана Миљић Бјеловук

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed