За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 17.2.2015, Ђакомо Скоти: Лов без милости на цивиле
Хрватска патрола зауставила тракторску приколицу са тринаест особа. Извукли су једну девојку и сви је силовали, један по један 31. август Читам документ који је саставила мисија Међународне хелсиншке федерације за људска права, после разговора које је имала са представницима 710 српских цивила из Книна и околине, који су се…
Вечерње новости, 16.2.2015, Ђакомо Скоти: Специјалци пљачкају и пале
У Дрнишу и непосредној околини Книна, стотине зграда су опљачкане и запаљене. Кистање је потпуно опљачкано и спаљено. Полицајци у цивилу гађали су стамбене зграде и палили куће 31. август КАО што је уобичајено, једине истине о ономе што се дешава у бившој Југославији долазе од посматрача ОУН са…
Вечерње новости, 14.2.2015, Ђакомо Скоти: Дрога за душу и убијање
Хрватским војницима хероин је дељен два пута на дан. У пољској амбуланти подизали су дневну дозу, пола грама ујутро и пола увече. Дељени су, такође, алкохол и психофарматици разних врста 30. август “После операције ‘Олуја’ у Крајини, цела Хрватска се преобразила у пограничну војну крајину, а границе Балкана су…
РТРС, Срна, 12.7.2017, Требиње: Промовисана књига о страдању Вукашина Јасеновачког
У Галерији Културног центра у Требињу промовисан је роман „Ради ти, дијете, свој посао“, аутора Момира Васиљевића који говори о животу и херојском страдању нововјековног великомученика Вукашина Јасеновачког, који је својом смрћу постао симбол страдања Срба у 20. вијеку. Роман, који је синоћ први пут промовисан на територији Српске, заснован…
Глас Српске, 12.7.2017, Служен парастос за Србе побијене на Петровдан 1992. године
Сребреница – У Залазју код Сребренице данас је служен парастос код спомен-костурнице страдалима у два посљедња рата, прислужене свијеће за покој душа 69 погинулих на данашњи дан 1992. године и положено цвијеће на спомен-обиљежје поводом обиљежавања 25 година од трагичног Петровдана и великог српског страдања у сребреничкој општини. Цвијеће…
Вечерње новости, 13.2.2015, Ђакомо Скоти: Беснило пљaчкаша
У Грачацу полиција ОУН, на гробљу, открива 22 свеже ископане јаме. Свака је дубока 50, широка 80 и дуга 200 сантиметара. У Кистањама пламен је прогутао 90 одсто кућа Шта се догодило са Крајином и избеглицама, Ђакомо Скоти, у свом дневнику, на страницама које следе, на основу извештаја мисије ОУН…
Не заборављамо – Памтимо
Свештеномученик Сава (Трлајић), епископ Горњокарловачки
Епископ горњокарловачки Сава (Трлајић) је рођен 6. јула 1884. године у Молу од оца Стефана и мајке Јелисавете. На крштењу је добио име Светозар. Основну школу је завршио у Молу, а велику класичну гимназију и богословију у Сремским Карловцима. Правни факултет је завршио у Београду, а правосудни испит је на положио на Правном факултету у Загребу.
Ђаконски чин је примио на Богојављење 1909. године, а свештенички на Светога Саву исте године. Од 1909. до 1927. године обављао је дужност парохијског свештеника у Башаиду. Почетком 1927. године изабран је за референта, а нешто касније и за секретара[...]
Глас Српске, Танјуг, 10. 8. 2024, Освештан крст посвећен српским цивилним жртвама страдалим у "Олуји"
На православном гробљу Света Ката у Горњем Селишту код Глине данас је служен парастос српским цивилним жртвама у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја" 1995. године и откривен и освештан крст изграђен донацијом предсједника Републике Српске Милорада Додика.
Крст је посвећен свим српским цивилним жртвама Кордуна и Баније убијеним у "Олуји" почетком августа 1995. године, пренијела је РТРС.
Донација за израду и постављање крста обезбеђена је на иницијативу Већа српске националне мањине града Глине и појединаца из РС.
Крст висине скоро пет метара највећи је у Хрватској посвећен невино[...]
Политика: Затвор „Сунце“ и подрум без светла - Геноцид над Србима у Сарајеву (9)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић
Мој бивши ученик Агић каже: „Ево га мој професор, ћетник, пошао да бјежи, сад ћемо му ноге поломити“, сведочи инжењер ПТТ-а Славко Шибалија
Б. М. Н. (70) пекар, у наставку свог сведочанства испричао је:
Осетио сам само јак блесак и бол у ушима од експлозије. Покушавам да региструјем неки бол, не осећам ништа. Испред комбија чујем јауке: "Joj моје ноге, joj остао сам без ноге!". Прилазе неки људи, утоварују рањене. Ja прихватам Драгишу M. увлачим га у комби, видим да утоварају Златка, после још неке. Гранате и даље пад[...]
РТС, 27. 4. 2025, Годишњица НАТО бомбардовања Сурдулице, 26 година касније
На данашњи дан, пре 26 година, НАТО авиони бомбардовали су центар Сурдулице. Убијено је најмање 20 цивила, међу њима дванаесторо деце, а више од 200 људи је повређено. Срушено је или оштећено више од 500 кућа.
На Сурдулицу је 27. априла 1999. године пало 14 пројектила. НАТО агресори су гађали најгушће насељени део варошице, Чубрине ливаде, као и насеље Пискавице на истоку града, док је Улица Змај Јовина разорена.
НАТО је сутрадан званично саопштио да је успешно погодио касарну у Сурдулици, а како је тада речено, тврдња да су цивили намерно гађани је лаж.
Портпарол Алијансе Џејмс Шеј и[...]
Вечерње новости, 6.10.2021, Ратна сећања на др Зорана Станковића, који је говорио - Проћи ће и ово лудило, а ми остајемо људи
Поводом смрти председника Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу, своје сећање о њему изнео је и наш колега новинар Владимир Митрић.
- Никад нећу заборавити призор ком сам присуствовао, када, у оно време мајор, др Зоран Станковић, у Факовићима код Зворника, теши мајку Добрину Продановић, док она љуби лобању сина Живана - једино што је од њега остало пошто су га хорде Насера Орића измасакрирале у селу Ратковић, где је некад било 338 српских домова.
Управо је Зоран установио да је то лобања њеног чеда. И многим мајкама, очевима, сестрама, браћи, синовима и кћерима др Станковић[...]
