За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 30. 11. 2024, Стрељани на Језави добијају споменик после 80 година
Ухапшени су одвођени из својих кућа кроз град само у доњем рубљу, носећи на грудима табле са натписима који су их означавали као народне непријатеље Смедерево – Осам деценија навршило се откако су на обали реке Језава у Смедереву, код ушћа у Дунав, убијени Смедеревци које су партизанске власти преким…
РТРС, Срна, 1. 12. 2024, Шамац: Помен за 137 Срба које су убиле усташе 1944. године [Мапа]
Код споменика у Српској Тишини и Шамцу данас је служен помен за 137 Срба које су на данашњи дан 1944. године убиле усташе, међу којима је било десеторо дјеце. Лазо Вакић из Српске Tишине који је у Другом свјетском рату изгубио седам чланова породице, међу којима три стрица, док је…
Глас Српске, 30. 11. 2024, Срби у Калесији и данас на мети напада
И данас нас уцјењују да им продамо своје куће, оне у којима смо рођени и гдје смо правили прве кораке. Поједини су одавно поклекли, док се ови малобројни још не предају. И неће, поручују српски повратници из Калесије који и данас живе у страху за своју имовину. Према подацима Одбора… Политика, 30. 11. 2024, Живојин Ракочевић: Албанска „казнена експедиција” у Грачаници – Ноћ страха и понижења
У Грачаницу су прекјуче упали Албанци, брзо и организовано. Снимци видео-надзора показују да је прво претходница од неколико аутомобила извиђала терен, а потом се, као по команди, колона сјурила у грачанички гето уз агресију, пароле, урлике и црвено-црне заставе. На једном од снимака види се у полумраку аутомобил српских регистарских…
Глас Српске, 24. 11. 2024, Матеја Ненадовић: Прота коме су вјеровали и Карађорђе и Милош
Ја сам служио и господарио, поповао и војводовао; путовао по народном послу далеке путеве и код куће мирно седео и у мојој башти воће калемио; војевао сам опасне ратове и уживао благодет општег мира; с царевима говорио сам слободно, а каткад збунио ме је говор простог кмета; гонио сам непријатеље… Глас Српске, СРНА, 29. 11. 2024, Промовисана књига „Ничији војници“ Жељка Пантелића: Истина о Добровољачкој
У Центру за културу Иво Андрић у Вишеграду представљена је књига Ничији војници, аутора Жељка Пантелића, припадника ЈНА који је преживио масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву. Аутор је рекао да је књига Ничији војници настала као одговор на лажи које су муслимани деценијама ширили о 65. заштитном моторизованом пуку…
Не заборављамо – Памтимо
![Политика, 20. 2. 2025, Слободан Чикарић: Вешање споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу [II]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26204-350x200-no.jpg)
Политика, 20. 2. 2025, Слободан Чикарић: Вешање споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу [II]
На тргу „каурске” Дубице подигнут је после Првог светског рата споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу.
Да би се схватило откуд овај споменик у једној банијској варошици, потребно је да се вратимо у шездесете и седамдесете године 19. века. У то време граница између турске и аустроугарске царевине била је река Уна, до Берлинског конгреса 1878. године. Дубичку општину чинило је тада неколико насеља: варошица Дубица и села Церовљани, Живаја, Слабиња и Баћин. Док су Дубица и Церовљани били настањени Србима и Хрватима (60:40 одсто) у селима Живаја и Слабиња живели су Срби, а у Баћину Хрвати. Бр[...]
ИН4С, Опанак, 9. 11. 2023, Најпотреснија пјесма Јована Дучића: Дуго времена забрањена
Извештаје о усташким покољима Хрвата и муслимана над Србима Дучић је прихватио веома тешко. Плакао је, очајавао и туговао над трагедијом свог народа. Тако је, 20.10.1941. године, настала његова мање позната, анатемисана песма Врбас. Први пут је, као цитат (!), штампана у америчком издању Дучићевих сабраних дела 1951. године, у одељку Уместо предговора, Луке М. Пејовића. Из превеликог поштовања према мртвом песнику, Пејовић није желео да свој текст назове предговором. У њему је описао и последње Дучићеве дане, проведене код рођака Михаила Дучића у Вили на језеру:
У Вили на Јeзeру Дучић јe пи[...]
Вечерње новости, 19. 11. 2018, Новости откривају: Заборављена гробница 6.500 Срба на Гардошу
САМО педесетак метара од споменика Симона Херцла, деде родоначелника ционистичког покрета Теодора Херцла, на Јеврејском гробљу на Гардошу, у Земуну, лежи заборављена масовна гробница. У њој почивају посмртни остаци 6.500 Срба, махом цивила са Козаре, и нешто мање партизана.
Поред гробнице само бели споменик, који је давних дана подигао СУБНОР "жртвама фашистичког терора 1941-1945". Нигде табле да је поред масовна гробница, да су у питању српски цивили, да их је било 6.500 и да су страдали у монструозном логору на Старом сајмишту, које већ годинама чека меморијал!
- На нашем гробљу налазе се [...]
Вести Онлајн, 17.10.2020, Годишњица масакра Срба у Госпићу
Документационо-информативни центар „Веритас“ подсећа да се ове године навршава 29 година од великог масакра Срба у Госпићу 1991.
Током тих јесењих месеци страдало је најмање 124 српских цивила, од чега је најмање половина убијена 17. и 18. октобра те године.
Саво Штрбац, директор Веритаса истиче да је са овим злочином од почетка био упознат комплетан политички, војни и полицијски врх хрватске државе, али да је све учињено да се тај догађај прикрије и да та завера траје до данас.
– Од свих убијених до сада је пронађено само 50 тела што говори о степену прикривања овог злочина о коме су[...]
Вечерње новости, 22.6.2018, Александар плански брисан из памћења народа
Књига Александар Први витешки краљ Душана Бапца. Некада најславнији српски владар, данас је најоклеветанији Србин
ПОСТОЈИ ли личност коју је српски народ за живота више волео и након његовог трагичног краја за њим више жалио од краља Александра Првог Карађорђевића? Од некадашњег најславнијег српског монарха уз цара Душана и међународно најуважаванијег српског државника свих времена, данас је он најоклеветанији Србин коме се уз поплаву накнадне памети, наслаге пропаганде и веома слабо познавање чињеница из његовог доба, приписује готово сва кривица за недаће југословенског експеримента.
З[...]
