За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 7. 6. 2025, Сребреница: Навршавају се 82 године од злочина над Тројчинданским жртвама
Код спомен-костурнице у Сребреници у понедјељак, 9. јуна, биће служен парастос за више од 250 Срба које су усташе убиле у свирепом злочину на други и трећи дан Тројчиндана 1943. године. За убијене српске цивиле у Сребреници и оближњим селима Витловци и Залазје биће прислужене свијеће и положено цвијеће код… Вечерње новости, 9. 12. 2021, Љубодраг Димић: Партија против српских интереса – Комисија за разграничење АВНОЈ-а недоследно примењивала критеријуме [из Архиве]
Територијална подела Краљевине Југославије, извршена 1941, умногоме је, неколико година касније, отежавала граничну консолидацију југословенске државе. Спољне границе Југославије, независно од става КПЈ и одлука Авноја о њиховој непроменљивости, нису биле коначне нити међународноправно валидне. То посебно важи за захтеве о корекцији граница Краљевине Југославије уз примену историјско-етничког принципа (припајање… ИСКРА, 6. 6. 2025, Владимир Умељић: Распад друге Југославије и ’великосрпска агресија‘
Косовско-метохијски Албанац, публициста и политичар Ветон Сурои, разговарао је крајем маја ове године са немачким новинаром Михаелом Мартенсом, уредником високотиражног листа Франкфуртер Алгемајне Цајтунг о догађањима пред сам почетак грађанских ратова у другој Југославији и пружио још један доказ провидне и злонамерне бесмислице о „великосрпској агресији“, као главном односно једином… Nova S, Vijesti, 6. 6. 2025, Нађени остаци четири официра Војске Краљевине Југославије код Мојковца, ради се о жртвама прогона
Ископавањем у близини магистралног пута Мојковац – Колашин пронађени су посмртни остаци четири особе, а верује се да је реч о официрима Војске Краљевине Југославије (ВКЈ) страдалим током лета 1942. године. Четири људска костура пронађена су 12. маја, преко пута Храма Христовог Рождества, када је по налогу судије за истрагу… Вечерње новости, 8. 12. 2021, Љубодраг Димић: Српски хегемонизам трајна хипотека: Конституисање федералне јединице и оснивачки конгрес партије [из Архиве]
СРБИЈА је била последња југословенска област која је конституисана као федерална јединица. Тај значајни конститутивни чин одиграо се, у више етапа, од новембра 1944. до августа 1945. године. Иницијативу за одржање Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије (АСНОС) дао је, формално, Главни народноослободилачки одбор Србије (у документима из новембра 1941. то… Стање ствари, 15. 5. 2025, Радослав M. Грујић: Старо Српско Скопље
Тако су наши преци за једанаест деценија (од 1282. до 1392. године) непрекидне српске владавине у Скопљу успели да даду изразито српско обележје, не само Скопљу него и целој његовој области Када су наши преци у VI веку после Христа почели се спуштати са Севера да се населе на Балканско… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 13. 8. 2024, Сећање на страдање Шапчана у августу 1914.
Аустроугарска пропаганда је најмонструозније, директно наређиване злочине против цивилног становништва славила чак и на поштанским картама
Први град у Србији у који су на почетку Великог рата ушле аустроугарске трупе био је Шабац.
После тешких уличних борби, непријатељ је 12. августа 1914. године око 16 часова заузео варош и утврдио се на њеном јужном ободу, према падинама планине Цер. Исте вечери почела су масовна хапшења и убијање цивила, а историја је забележила да је Шабац у овом рату био и први град у којем су злочини директно наређивани.
Због огромних људских жртва и материјално[...]
СРНА, 22.4.2017, Положени вијенци на споменик жртвама Велеиздајничког процеса
БАЊАЛУКА, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић и предсједник Скупштине града Будимир Балабан данас су, поводом Дана града 22. априла, на бањалучком гробљу Свети Пантелија положили вијенац на споменик жртвама велеиздајничког процеса.
Вијенце су положиле делегација Генералног конзулата Србије у Бањалуци, коју је предводио генерални конзул Владимир Николић, те делегације Удружења потомака и поштовалаца ослободилачких ратова Србије 1912-1918. године и СУБНОР-а.
Аустроугарске власти су током 1915. и 1916. године као знак одмазде над Србима организовали више, како су их зв[...]
РТ Балкан, 1. 12. 2022, За међународну заједницу Срби нису жртве: Убијено 35.042 Срба, у Хагу пресуда од само 45 година
По први пут долазимо до институционалног пописа српских жртава на овим просторима, каже за РТ Балкан директор РЦИРЗ-а Милорад Којић
За међународну заједницу Срби нису жртве: Убијено 35.042 Срба, у Хагу пресуда од само 45 година.
Народ који заборавља своју историју осуђен је на то да му се она понавља, гласи стара максима. Имајући то у виду, Републички центар за истраживање ратних злочина и тражење несталих лица (РЦИРЗ) Републике Српске потрудио се да разоткрије злочине почињене над српским становништвом током грађанског рата у БиХ.
Суочени са немаром босанскохерцеговачких институција [...]
Вечерње новости, 8. 9. 2012, Борис Субашић: Валтер бранио Београд
Четнички мајор Жарко Тодоровић инспирисао најпопуларније партизанске акционе филмове. Против Тодоровића Гестапо је покренуо највећу и најсложенију контраобавештајну акцију на Балкану
Прави Валтер, као и онај филмски, организовао је мрежу шпијуна и илегалаца и задавао је велике главобоље окупаторима, показују немачки документи сачувани у Архиву Београда. Међутим, мајор југословенске краљевске војске Жарко Тодоровић, против кога је Гестапо покренуо највећу контраобавештајну акцију на Балкану, није имао штаб у Сарајеву већ у Београду, а незаслужени заборав дугује писцима идеолошке историје после[...]
![Стање ствари, 31. 8. 2021, Драган Крстић: Два сведочења о геноциду над Србима [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20853-350x200-no.jpg)
Стање ствари, 31. 8. 2021, Драган Крстић: Два сведочења о геноциду над Србима [из Архиве]
Крик убијаног, силованог и пљачканог народа морао се ипак чути, иако је режим покушао да му својом прљавом руком зачепи уста
ање је неизвесно питање чудовишне трагичности судбине западних Срба. Оно ми се наметнуло на почетку белешке, док сам ослушкивао дијалоге телевизијске серије Капелски кресови, које сам чуо као један од опозива улоге Срба у партизанском ратовању у западним деловима Југославије. То је био један од коначних опозива Срба из система, за чију победу су се баш они тако огорчено борили и за коју су имали највеће заслуге. Обично се каже да свако има ону судбину коју заслужује. Ал[...]
