За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, Танјуг, 14.6.2017, Откривен споменик војнику са Кошара – „Тибор Церна умро за сваког од нас“
Председник Србије Александар Вучић открио је у Дебељачи споменик једном од погинулих војника на Кошарама 1999. године Тибору Церни. Вучић је споменик открио заједно са мајком Тибора Церне, Катом. Сто осам војника је умрло тако славно да Албанци и даље чују њихове гласове и страшну опомену: „Ово је моја земља“,…
Спутњик, 13.6.2017, Аустријанци нанели више штете српском националном корпусу него Турци
Верски фактор одувек је имао важну улогу у европској и српској историји, а има је и данас. У великој мери определио је историјски развитак српског народа, оценио је дописни члан САНУ и амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић. На последњем, шестом предавању у оквиру циклуса посвећеног контроверзама у српској историографији,…
РТРС, 12.6.2017, У Вардишту код Вишеграда при крају обнова спомен-капеле српским војницима
У Вардишту код Вишеграда приводи се крају обнова спомен-капеле српским војницима, погинулим током Првог свјетског рата. Комплетне радове, чија прва фаза је почела средином 2016. године, у износу од 90.000 евра финансира Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања владе Србије, општина Вишеград и велики број предузећа и организација.…
Вечерње новости, 11.6.2017, Дан када су комунисти пуцали на литију
Седам деценија од злочина у селу Баћевац код Барајева, о коме се дуго времена ћутало У СЕЛУ Баћевац код Барајева, недалеко од Београда, на први дан празника Света Тројица навршило се седам деценија од крвавог догађаја када су комунистички активисти, наочиглед неколико стотина мештана у литији, убили Љубомира…
Политика, Танјуг, 11.6.2017, Обележене 74 године од Битке на Сутјесци
ТЈЕНТИШТЕ – На Тјентишту су обележене 74 године од Битке на Сутјесци, највеће битке коју су партизанске снаге водиле у Другом светском рату, а у овим борбама погинуло је више од 7.000 бораца Народноослободилачког покрета. Против 120.000 немачких, италијанских, бугарских снага и снага усташке НДХ, уз подршку 300 авиона, борбу…
СРНА, 9.6.2017, Одржана сједница Одбора за Јасеновац у Пиви
ПИВА, 9. ЈУНА /СРНА/ – Предсједник Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве /СПЦ/ владика пакрачко-славонски Јован рекао је да су православни Срби који су убијени у Пиви 1943. године равни древним мученицима страдалим за своју вјеру. „Велики гријех и дуг Социјалистичке Југославије је тај што се о…
Не заборављамо – Памтимо
![Восток, РТС, 3. 6. 2016, Милостиви руски Царе, помози! [Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17192-350x200-no.jpg)
Восток, РТС, 3. 6. 2016, Милостиви руски Царе, помози! [Фото]
"Моја војска стоји данас пред најжалоснијим свршетком. С надом и уверењем да ће се на јадранском приморју снабдети и реорганизовати на миру уз обећану помоћ савезника, ја сам је превео преко албанских и црногорских планина. Ништа од обећаног што је потребно за издржавање и реорганизацију овде нисмо нашли ..." - тако је регент Александар Карађорђевић отпочео писмо које је децембра 1915. године упутио руском цару Николају Другом Романову.
Српски војници су очекивали да ће у Скадру наићи на магацине са храном и да ће њиховој муци, после пређених скоро 500 километара пешке, напокон доћи крај. Т[...]
Седмица.ме, 12. 2. 2018, Никола Жутић: Комунистички злочини у Теслином селу
Треба се подсјетити да нису све жртве страдале само у логорима Госпић (Јадовно, Паг) и Јасеновац, већ су бројни Срби од априлског рата 1941. страдавали по личким селима, на кућном прагу, у масовним сеоским ликвидацијама, бацани у поноре и јаме
Мане Пешут, рођен је у селу Јања Гора у општини Плашки. Као подофицир учествовао је у Априлском рату 1941; по капитулацији југослoвенске војске избјегао је хапшење, па је у околини Плашког организовао равногорске четничке одборе. Постао је и командант батаљона Динарске четничке дивизије. У љето 1943. партизански војни суд осуђује га на смрт по наређењ[...]
РТ Балкан, 30. 9. 2023, На данашњи дан - Артиљерац Радоје Љутовац: Заслужан за прво обарање авиона у историји ратовања
Авион марке ’Ферман‘ над небом изнад Крагујевца Љутовац је погодио већ првим хицем из топа, који је био стари, модификовани турски топ, заробљен 1912. године.
Радоје Љутовац био је српски артиљерац, који је 1915. године топом оборио први непријатељски авион. То се сматра не само првим обарањем авиона изнад Србије, већ и првим обарањем једног авиона из топа. Љутовац се данас слави као родоначелник српске противваздушне одбране.
У Први светски рат је ступио 1914. године, а наредне године Љутовац је распоређен у допунски батаљон артиљеријског пука ’Танаско Рајић‘, где је доспео у специјалну[...]
Б92, Српска историја, 2. 2. 2023, Војвода Угљеша Радић, страдао у норвешком логору приликом бекства, пописан као припадник партизанског покрета
Војвода Угљеша Радић, инжењер агрономије и резервни пеш. капетан 1. класе рођ. 6. јуна 1908. године у Сарајеву. Организовао четнички покрет Косте Пећанца у Топлици, а затим приступио генералу Дражи Михаиловићу. За време устанка 1941. године био је командант мањег одреда који је оперисао на Великом Јастребцу.
Ухапсила га је немачка полиција 10. марта 1942. године у Прокупљу и предат је нишком логору „Црвени крст“. Послат у логор на Бањици (Лагер Белград Дедиње) а затим на принудни рад у Норвешку. Убијен 1943. године приликом покушаја бекства. Сахрањен је на ратном гробљу у Ботну.
Жал[...]
![Јадовно, 4. 10. 2024, О злочинима над Србима из села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок на Банији [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22469-350x200-no.jpg)
Јадовно, 4. 10. 2024, О злочинима над Србима из села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок на Банији [Мапа]
До данас, деценијама послије Другог свјетског рата, није дефинитивно утврђен списак имена свих жртава усташког геноцида на подручју општине Црквени Бок.
Општина Црквени Бок се састоји од села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок.
Ова села се налазе на десној обали ријеке Саве, 40 км далеко од Сиска, 50 км узводно према Јасеновцу. Становништво је 100% српско-православно.
Према попису становништва из 1931. године, у ова три села било је укупно 2725 становника. У селу су биле цркве Св. Преображења Господњег, саграђена 1880 и црква Св. Ане, завршена 1930 године.
Неколико дана након формирања Неза[...]
