За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 26. 11. 2024, Како су побијени чланови угледне србачке породице Стегић [Мапа]
СРБАЦ – Сјећање на масакр који је почињен прије осам деценија над породицом Стегић из Разбоја биће сачувано од заборава захваљујући монографији о овом селу србачког публицисте Драгана Ђурђевића, која би наредне године требало изаћи из штампе. До тада незапамћен злочин у србачком крају десио се крајем марта 1944. године,…
Danas, 26. 11. 2024, У САНУ представљен Зборник радова са скупа „Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији“
Непун дан након што је у седишту Унеска у Паризу, у сарадњи Владе Србије и СПЦ поводом 20 година од уписа манастира Високи Дечани на Листу светске културне баштине, отворена изложба о српским средњовековним манастирима у јужној српској покрајини под заштитом УН агенције за образовање, науку и културу, у САНУ…
Вечерње новости, 26. 11. 2024, У БАЗИ 35.000 СТРАДАЛИХ СРБА: Центар за истраживање рата, ратних злочина и несталих у Републици Српској направио највећу архиву о жртвама [Мапа]
ТОКОМ рата деведесетих на територији БиХ, према попису који је сачинио Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих Републике Српске, страдало је 35.042 Срба, као и несрба који су били пројугословенски опредељени и остали уз Србе. Од тога њих 3.460 су биле жене и 504 деца. Како је…
Глас Српске, 26. 11. 2024, Милорад Додик: Конструкције о хиљаду година државности БиХ су историјски фалсификат – ауторски текст предсједника Српске
Митолошке конструкције о “хиљадугодишњем државно-правном континуитету” Босне и Херцеговине већ више од три деценије константно разарају могућност организације нормалних аспеката живота и суживота на ширим просторима западног Балкана. У контексту таквих конструкција, њихови аутори и прегаоци често настоје да се позивају на одређене легитимитете, који су своје коријене имали још… Политика, 26.11.2024, Саво Штрбац: Ратни злочини, годишњице и емпатија
И ове године је Република Хрватска 18. новембра обележила Дан сјећања на жртве Домовинског рата и Дан сјећања на жртву Вуковара и Шкабрње”, који се од 2019. обележава као државни празник и нерадни дан. По извештајима хрватских медија, у Вуковару се окупило око 120.000, а у Шкабрњи око 20.000 људи.…
Глас Српске, 25. 11. 2024, Државност без државе
Историчарима заиста више није лако да се снађу у мору контрадикторних порука које долазе из политичког Сарајева, а та псеудоисторија и неистине могу бити веома штетне, поручио је за Глас Српске историчар Милош Ковић, сумирајући данашњи дан који је и ове године у бошњачким дијеловима ФБиХ прослављен као „дан државности“.…
Не заборављамо – Памтимо
![РТРС, 24. 12. 2022, Београд: Премијера филма "Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш", аутора Гвоздена Шарца [Филм]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11107-350x200-no.jpg)
РТРС, 24. 12. 2022, Београд: Премијера филма "Чико, ја сам жив, немој да ме убијеш", аутора Гвоздена Шарца [Филм]
У Београду је данас одржана премијера документарног филма о страдању Срба у Сарајеву "Чико ја сам жив, немој да ме убијеш", у организацији Удружења Координација удружења избјеглих и расељених у Републици Србији и Радио телевизије Републике Српске, уз подршку Представништва Републике Српске у Београду.
Филм је прича о Драгану Васићу, дјечаку из Сарајева, који је једини преживјели свједок ужасног злочина који се десио почетком јуна 1992. године у насељу Ледићи поред Сарајева.
Драган Васић, тада стар свега 11 година, је успио је да преживи пуком срећом и спасен је захваљујући војнику Изи Ве[...]
DIC Veritas, 6.12.2023, Саопштење поводом годишњице ликвидације загребачке породице Зец
Припадници специјалне јединице МУП-а РХ познате под називима “мерчеповци” и “Јесење кише”, којом је командовао Томислав Мерчеп, у Загребу су 7. децембра 1991. године ликвидирали Михајла Зеца (38), његову супругу Марију (36) и њихову малољетну кћерку Александру (12).
По Мерчеповом наређењу, његов замјеник Миро Бајрамовић наредио је припадницима јединице: Игору Миколи, Синиши Римцу, Небојши Ходаку и Сњежани Живановић да приведу Србина Михајла Зеца због наводних веза са крајишким Србима. Приликом привођења, увече око 23 сата, испред његове куће у Пољаничкој улици на Трешњевци, убио га је Синиш[...]
Политика, 27.9.2016, Хероји отаџбине остали верни заклетви
За вечни спомен и незаборав хероја, Удружење ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца представило је у Дому војске монографију „Хероји отаџбине”, новинара и публицисте Новице Пешића. Књига је изашла 25 година после херојске погибије официра Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су свесно жртвовали своје животе у одбрани војног складишта наоружања, муниције и војне технике Барутана у Бјеловару у Хрватској.
– Милан Тепић био је командант складишта које је данима било у непријатељском окружењу. У одсудном тренутку он није желео да се преда, нити да складиште пре[...]
![Вечерње новости, 4. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: Образ престонице остао је сачуван - Остала је непознаница колико пута је Милунка рањавана током ратовања [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20992-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 4. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: Образ престонице остао је сачуван - Остала је непознаница колико пута је Милунка рањавана током ратовања [из Архиве]
Међу стотинама знаних и незнаних јунака у тој победничкој 1914. години поново су се истакли и ратници Другог топличког пешадијског пука „Књаз Михаило” у чијем саставу је смело и неустрашиво јуришала Милунка Савић.
Ратни хроничар записао је:
„Четири године је била у мушком оделу и с пушком на готовс. Преко груди је носила два низа реденика, а један око паса. Без бомби није улазила у борбу. А умела је да их баци право у противнички ров и да стрпљиво сачека њихово дејство како би следећа била још прецизнија. Ратник Милунка постављена је за командира јуришног бомбашког одељења“.
Њено ис[...]
ИН4С, 23. 10. 2023, На данашњи дан: Годишњица велике Кумановске битке, повратак српске војске на Косово
На данашњи дан (23. октобар) 1912. године, побједом Прве српске армије, под командом регента Александра Карађорђевића, над турском Вардарском армијом Зеки паше, окончана је Кумановска битка, кључна у Првом балканском рату.
Велика побједа код Куманова била је прва српска побједа у Првом балканском рату и означила је скори крај турске владавине на Балкану. Српска војска је после 450 година поново овладала Косовом, а после Кумановске битке ушла је и у Скопље, престоницу Српског царства из 14. вијека.
Увиђајући стратегијску важност Овчег поља, висоравни источно од Скопља, начелник штаба Врхо[...]
