За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Светигора, ИН4С, ФБ Донко Ракочевић, 4. 6. 2025, Данас је Свети мученик Јован Владимир, кнез Српски – Како су нађене мошти Св. Јована Владимира
Данас Српска православна црква прославља Светог Јована Владимира, првог свеца у роду српском и небеског заштитника града Бара. Светом Архијерејском Литургијом и празничном Литијом улицама града под Румијом, сјутра, 4. јуна, биће свечано прослављен празник Светог Јована Владимира – слава саборног храма у Бару. Овај свети и славни краљ српски… Danas, 3. 6. 2025, “Једино да сруше нас, па онда наше куће”: Мештанин села на северу Косова за Данас о намери албанског градоначелника да исели 17 породица
Седамнаест српских породица у Лешку код Лепосавића добило је обавештење општинских власти да се иселе из својих кућа до Видовдана, без образложења и алтернативе за становање. Мештани Лешка тврде да су спремни да бране своје домове животом, јер друга средства немају, нити им ико друге методе жалбе нуди. У обавештењу… РТРС, Срна, 3. 6. 2025, Обиљежене 84 године од страдања Срба у Корићкој јами [Мапа] На данашњи дан
У селу Корита код Билеће служен је парастос за најмање 134 српска цивила из овог краја које су усташе прије 84 године убиле и бациле у јаму. Парастос за мученчики пострадале Србе служен је код спомен-костурнице, а претходила му је Света Литургија. Корићка јама код Билеће једно је од највећих…
СРНА, 3. 6. 2025, Српска памти: Обиљежене 33 године од свирепог убиства 24 српска цивила у Ледићима [Мапа] На данашњи дан
У селу Ледићи на подручју федералне општине Трново данас су обиљежене 33 године од свирепог злочина који су починили припадници такозване Армије БиХ над 24 српска цивила, међу којима је страдало и дијете од 18 мјесеци Милун Тешановић, а за тај злочин нико није осуђен. Код споменика у Ледићима служен…
РТ Балкан, 1. 6. 2025, Наставља се тортура над Србима: Хоће ли и улице на северу КиМ носити имена „УЧК ослободилаца“
Свакако можемо очекивати да ћемо и у општинама на северу КиМ убрзо видети оно што већ имамо у многим градовима на југу Косова и Метохије, каже за РТ Балкан историчар Лука Јовановић После укидања табли са ћириличним ознакама, уклањања српских застава са путева, после забране динара, таблица, личних докумената, отимања… Вечерње новости.ба, Искра, 2. 6. 2025, Жлијебац: Спомен-табла жртвама хрватског усташког терора
Данас је у Жлијебцу, на граници општина Сребреница и Братунац у Републици Српској, откривена спомен-плоча на којој су уписана имена српских жртава усташког терора из Другог свjетског рата из Жлијебца, Врањковине, Бољевића, Факовића и околних села. У Факовићима је убијено око 220 цивила од којих је око 50 заклано, а… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 12. 7. 2025, Жељка Домазет: Суд БиХ од злочинаца прави хероје?
У нападу на сребреничко село Залазје, који се десио 12. јула 1992. године, заробљен је, мучен, па окрутно убијен судија Слободан Илић и то је догађај којег се са дужном пажњом потребно сјетити и овог Петровдана.
- Слушајући свједочанство зликоваца који су присуствовали Слободановом убиству, не могу, а да се не сјетим јасеновачког мученика, старца Вукашина Мандрапе, који је, док му је усташа одсијецао уши и нос прије него што га је заклао, мирно рекао: "Само ти ради свој посао, сине" - реакција је оних који су имали прилику да чују на који начин је убијен Илић.
Подсјетимо, у везу са овим [...]
![Јадовно, 4. 10. 2024, О злочинима над Србима из села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок на Банији [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22469-350x200-no.jpg)
Јадовно, 4. 10. 2024, О злочинима над Србима из села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок на Банији [Мапа]
До данас, деценијама послије Другог свјетског рата, није дефинитивно утврђен списак имена свих жртава усташког геноцида на подручју општине Црквени Бок.
Општина Црквени Бок се састоји од села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок.
Ова села се налазе на десној обали ријеке Саве, 40 км далеко од Сиска, 50 км узводно према Јасеновцу. Становништво је 100% српско-православно.
Према попису становништва из 1931. године, у ова три села било је укупно 2725 становника. У селу су биле цркве Св. Преображења Господњег, саграђена 1880 и црква Св. Ане, завршена 1930 године.
Неколико дана након формирања Неза[...]
СРНА, 12. 5. 2023, Служен парастос за мјештане Горњег Брезика страдале у три рата
За 86 мјештана Горњег Брезика код Брчког, страдала у три рата у 20. вијеку, данас је код спомен-обиљежја служен парастос.
Предсједник Удружења ветерана демобилисаних бораца Војске Републике Српске у Брчком Цвјетко Симић рекао је новинарима да се сваке године, на празник Светог Василија Острошког Чудотворца, окупе на овом мјесту како би одали почаст погинулима.
Предсједник Мјесног одбора Удружења ветерана у Горњем Брезику Мићо Перановић подсјетио је да је из овог мјеста у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату страдало осам људи.
Он је додао да је у Првом свјетском рату страдало пет мје[...]
Политика, 5. 12. 2024, Откривена спомен-плоча војнику Жељку Глигорићу
Млади припадник 549. моторизоване бригаде смртно је рањен код Ораховца 30. марта 1999. године
Спомен-плоча војнику Жељку Глигорићу, који је страдао у борби са албанским терористима 1999. године, откривена је јуче у селу Метлић код Шапца, саопштило је Министарство одбране.
Жељко Глигорић је рођен 30. децембра 1977. у Шапцу. На одслужење војног рока отишао је 1998. године у 549. моторизовану бригаду. У борби са албанским терористима тешко је рањен 30. марта 1999. године, у рејону Ораховца, а преминуо сутрадан у Медицинском центру Ниш. Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима о[...]
Вести онлајн, 19. 11.2020, Судбина девојчице из јаме: Јунаштво и чојство Винка Томаша
У горким и болним сећањима свих, па и ових дана преминуле Милице Маљковић, претпоследње од четрнаесторо преживелих из јаме Равни долац на Динари, најснажније су се урезала доброчинства, сећања на оне који су им на било који начин помогли, поготово ако су то чинили они који нису морали.
Тако су се свих једанаесторо које сам у лето 1991. године затекао живе, сећали доброчинства „хрватског оружника“, жандара Винка Томаша, Далматинца за кога су сви тврдили да их је спасио и да би сви они скончали у јами да није било њега који се, ризикујући сопствену главу, супротставио, оружјем запретио и осујет[...]
