За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 16.2.2015, Ђакомо Скоти: Специјалци пљачкају и пале
У Дрнишу и непосредној околини Книна, стотине зграда су опљачкане и запаљене. Кистање је потпуно опљачкано и спаљено. Полицајци у цивилу гађали су стамбене зграде и палили куће 31. август КАО што је уобичајено, једине истине о ономе што се дешава у бившој Југославији долазе од посматрача ОУН са…
Вечерње новости, 14.2.2015, Ђакомо Скоти: Дрога за душу и убијање
Хрватским војницима хероин је дељен два пута на дан. У пољској амбуланти подизали су дневну дозу, пола грама ујутро и пола увече. Дељени су, такође, алкохол и психофарматици разних врста 30. август “После операције ‘Олуја’ у Крајини, цела Хрватска се преобразила у пограничну војну крајину, а границе Балкана су…
РТРС, Срна, 12.7.2017, Требиње: Промовисана књига о страдању Вукашина Јасеновачког
У Галерији Културног центра у Требињу промовисан је роман „Ради ти, дијете, свој посао“, аутора Момира Васиљевића који говори о животу и херојском страдању нововјековног великомученика Вукашина Јасеновачког, који је својом смрћу постао симбол страдања Срба у 20. вијеку. Роман, који је синоћ први пут промовисан на територији Српске, заснован…
Глас Српске, 12.7.2017, Служен парастос за Србе побијене на Петровдан 1992. године
Сребреница – У Залазју код Сребренице данас је служен парастос код спомен-костурнице страдалима у два посљедња рата, прислужене свијеће за покој душа 69 погинулих на данашњи дан 1992. године и положено цвијеће на спомен-обиљежје поводом обиљежавања 25 година од трагичног Петровдана и великог српског страдања у сребреничкој општини. Цвијеће…
Вечерње новости, 13.2.2015, Ђакомо Скоти: Беснило пљaчкаша
У Грачацу полиција ОУН, на гробљу, открива 22 свеже ископане јаме. Свака је дубока 50, широка 80 и дуга 200 сантиметара. У Кистањама пламен је прогутао 90 одсто кућа Шта се догодило са Крајином и избеглицама, Ђакомо Скоти, у свом дневнику, на страницама које следе, на основу извештаја мисије ОУН…
Вечерње новости, Танјуг, 11.7.2017, ПОДСЕЋАЊЕ НА СРПСКЕ ЖРТВЕ: Постављен „Српски зид плача – Сребреница“
Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији, поставило је данас „Српски зид плача – Сребреница“ на којем су приказане фотографије убијених Срба током 1992 Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији, поставило је данас „Српски зид плача – Сребреница“ на којем су приказане фотографије убијених Срба…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 23.2. 2020, Гроб црногорског митрополита Јоаникија још тајна
У тој колони која се протезала километрима претежно су били цивили, један одред Павла Ђуришића и седамдесетак свештеника с митрополитом Јоаникијем
Помињан је недавно на литији у Пљевљима, сетио га се његов наследник на трону митрополита црногорско-приморских, Амфилохије. Молитвено га помиње и слави Српска православна црква од 2000. године, када је придружен реду светих. Ипак, 75. је година како се не зна где је гроб Јоаникија (Липовца), митрополита црногорско-приморског, за којег се претпоставља да је скончао овде, у Србији, заједно са седамдесетак свештеника Српске православне цркве из Црн[...]
СРНА, Веритас.инфо, 20. 4. 2023, НАТО прије 24 године усмртио четворо избјеглих Крајишника
НАТО авијација је 21. априла прије 24 године на Косову и Метохији бомбардовала избјегличко насеље Срба из Републике Српске Крајине и БиХ и убила четворо људи међу којима осмогодишње дијете, саопштио је Информационо-документациони центар "Веритас".
Напад на избјегличко насеље "Маја", смјештено у седам објеката пољопривредног газдинства "Ероник", услиједио је у 3.00 часа 21. априла 1999. године. На насеље је испаљено око 50 пројектила, од којих су неки директно погодили објекте.
У једном од директно погођених објеката пронађена су тијела Гордане Илић из Госпића /35/ и браће Дарка /28/ и Да[...]
Вечерње новости, 27.8.2021, Осам деценија се ћутало о злочину усташа у засеоку Брвно у селу Врањак код Модриче
Само су потомци стрељаних преносили успомену на своје најмилије са колена на колено.
Напокон је дошло време да се скине прашина са 25. августа 1941. године који је обележен крвљу 14 Врањачана, жртава једног од највећих усташких злочина у модричком крају.
Први пут након толико година служен је поменом у цркви Покрова Пресвете Богородице у Врањаку и историјским часом обележено је 80 година од њиховог страдања. Сећање је живело само међу потомцима и мештанима Врањака, а преношено је јер су стрељање преживели Петар Благојевић и Вид Стево Савић.
- Намера нам је да ово страдање Вр[...]
РТРС, Срна, 30. 4. 2025, Нико није одговарао 30 година након хрватског злочина против Срба у акцији "Бљесак"
Навршава се 30 година од агресије хрватских оружаних снага против Срба у Западној Славонији, познате као "Бљесак", током које је 1. и 2. маја 1995. године погинуло и нестало 283 особа, међу којима 40 одсто цивила, међу којима 57 жена и 12 дјеце, те протјерано 15.000 Срба, а за овај злочин нико није осуђен, саопштио је Документационо-информативни центар "Веритас".
Хрватске оружане снаге су 1. маја 1995. године са 16.000 војника извршиле агресију, под кодним називом "Бљесак", на српску област Западна Славонија, у саставу Републике Српска Крајине /РСК/, у вријеме када је ова област била под зашт[...]
Србија данас, 23. 11. 2023, Како је ОЗНА претварала Србе у Црногорце – Потресна исповест о комунистичкој тортури
Како је Озна преводила/претварала Србе у Црногорце, одмах после завршетка Другог светског рата у својој књизи „Присјећања и записи“ описала је чувена београдска лекарка и професорка на Медицинском факултету др Десанка Косановић-Ћетковић.
У својој књизи она је описала како је њен отац Никола Ћетковић, после Другог свјетског рата, од стране Озне примораван да се пише као Црногорац.
- Већ 1945. године почела је замјена личних карата у Београду, а на основу раније подијељених формулара, у којима је свако, поред осталог, требало да наведе своју националност. Управо тада настају велики проблем[...]
