За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости.ба, Искра, 2. 6. 2025, Жлијебац: Спомен-табла жртвама хрватског усташког терора
Данас је у Жлијебцу, на граници општина Сребреница и Братунац у Републици Српској, откривена спомен-плоча на којој су уписана имена српских жртава усташког терора из Другог свjетског рата из Жлијебца, Врањковине, Бољевића, Факовића и околних села. У Факовићима је убијено око 220 цивила од којих је око 50 заклано, а… Српски меморијал, 2. 6. 2025, Александар Динчић: Страдање српских школа и учитеља у Јужној Србији за време окупације (1915-1918)
ПРОСВЕТНЕ ПРИЛИКЕ ПО УСПОСТАВЉАЊУ ВОЈНО-ИНСПЕКЦИЈСКЕ ОБЛАСТИ „МОРАВА“ И „МАКЕДОНИЈА“ Крајем новембра 1915. године удружене бугарско-немачко-аустроугарске снаге завршиле су операције против српске војске на Косову и Метохији, потисли је у Македонију где су у децембру наставили Бугари да је потискују. Тиме су борбе у Јужној Србији и Македонији биле окончане.… Светигора, Епархија врањска, 28. 5. 2025, Свети мученици сурдулички [На данашњи дан]
Молитвено прослављање Светих мученика сурдуличких ове године се одржава 31. маја и 1. јуна 2025. године. Као организатори позив упућују Епархија врањска, Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања; Општина Сурдулица, Општина Владичин Хан, Црквена општина Сурдулица. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је на свом редовном заседању… Политика, 1. 6. 2025, Сећање на усташки масакр у кладушкој цркви
Храм Светог Георгија у којем је 1941. је на зверски начин ликвидирано више од 500 Срба добио је статус националног споменика БиХ Велика Кладуша – Храм Светог Георгија у Великој Кладуши, изграђена 1901, а освећена 17. новембра 1913. године, у којој су усташе 29. јула 1941. на зверски начин ликвидирале…
СРНА, 31. 5. 2025, Навршило се 26 година од злочина у Сурдулици и страдања избјеглица из Крајине
Навршило се 26 година од напада НАТО авиона на Сурдулицу када је убијено 15 Срба избјеглих из Републике Српске Крајине /РСК/, смјештених у павиљоне Специјалне болнице за плућне болести, као и четворо корисника Старачког дома, саопштио је Документационо информациони центар „Веритас“. У ноћи између 30. и 31. маја 1999. године…
Вечерње новости, 30. 5. 2025, Авиони сејали бомбе по цивилима 10 минута после литије: Сећање на НАТО злочин, на Свету Тројицу 1999. и страдале на Варваринском мосту
ЈЕДНА рука је вирила кроз прозор аутомобила који је тонуо у Мораву ускипелу од врелине експлозије ракета. Кроз облак прашине чули су се крици девојчица са изобличене конструкције Варваринског моста. Свештеник је истрчао из цркве да помогне унесрећенима појући псалме Богу… који га није чуо. Амерички „фантоми“ су се вратили… Не заборављамо – Памтимо
НСПМ, 12. 9. 2018, Милојко Будимир: Централна прослава Светих новомученика Јасеновачких у Eпархији славонској
И ове године централна прослава празника Светих Новомученика Јасеновачких у Епископији Пакрачко-славонској одржана је у суботу 8. септембра у Манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу.
Уз учешће великог броја окупљених вјерника из Епархије Пакрачко-славонске и гостију из скоро свих крајева Хрватске, Србије, Републике Српске, и из других сестринских Православних Цркава, и ове године свечано је прослављен њихов спомен. Најприје је одржана Архијерејска Литургијакоју је с Преосвештеном господом Архијерејима; Пакрачко-славонским г. Јованом, Будимљанско-никшићким г. Јоаникијем, Маринск[...]
Глас Српске, 28. 1. 2024, Михаилo Маџаревић - Ратник ком су се дивили српски краљеви
Ако је неко сумњао да се може за мање од деценије стићи од чина поднаредника до официрског чина мајора, разувјериће га блистави борбени пут српског официра Михаила Мике Маџаревића у ратовима од 1912. до 1918. Та прекоредна унапређења не стече нагињући се над ђенералштабне мапе у некој команди, већ газећи крв до кољена и нудећи без задршке и своју главу на олтар отаџбине.
ве те звјездице и златне еполете лично су му давали српски краљ, па престолонасљедник, те војвода Мишић. А највише ордење на самом попришту великани су лично скидали са својих долама и качили на његове груди, гдје су на крају[...]
Спутњик, 8. 3. 2023, Тридесет страшних судбина на једном месту: Документ о голготи Срба који још доказују да су жртве
Књига „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“ представљена је данас у галерији „Жад“. Удружење породица „СУЗА“ омогућило је стварање писаног сведочанства о страдању српског народа у Хрватској између 1991. и 1995. године. Тридесет исповести о личним трагедијама српских породица преточено је у књигу о страдању које траје и дан данас.
Тридесет сведочанстава објављених на српском и енглеском језику остаће као писани споменици који ће мучеништво српског народа са простора Хрватске отргнути од заборава.
Нестали, погинули, проказани и они без права да дођу до истине и сахране своје најм[...]
СРНА, 1.6.2018, Жепа: Годишњица мучког напада на српске војнике у хуманитарном конвоју
Муслимани су на наш конвој обарали тек порушена стабла масе по пет-шест метара кубних, те отискивали огромно камење са литица и пресјекли колону мучким нападом. Почели смо да се бранимо, али нисмо могли да се повучемо нити наставимо пут, сјећа се Горан Ђурић.ХАН ПИЈЕСАК, 1. ЈУНА /СРНА/ - На спомен-обиљежју у Будичином потоку, код Жепе 4. јуна биће служен парастос за 45 српских војника који су мучки убијени на тај дан 1992. године у хуманитарном конвоју који се кретао ка Зловрху.Горан Ђурић /58/ из Хан Пијеска нерадо се сјећа једног од најтрагичнијих догађаја за Пале и цијелу Сарајевско-романиј[...]
РТ Балкан, 27. 4. 2024, Годишњица масакра у Сурдулици: НАТО пилоти били су, или слепи или хладнокрвнe убице
На густо насељени део града, 2,5 километра од најближих војних објеката, испаљено је 14 пројектила, убијено је 20 људи, стотине кућа су срушене или оштећене, повређено је 100 мештана
Само у кући Милића близу центра Сурдулице НАТО пројектил великe разорне моћи 27. априла 1999. године убио је деветоро људи. Шесторо чланова породице и тројицу комшија који су спас од бомби потражили у чврсто грађеној кући са три бетонске плоче. Бомба је пробила све три, експлодирала у подруму, међу несрећним људима.
Новинари који су предвече стигли у Сурдулицу написали су да је НАТО пилот који је тог дана бо[...]
