За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, Данас, РТС, ИН4С, Танјуг, 25. 11. 2024, Од Високих Дечана до Љевишке: Приказ српске баштине у УНЕСКО-у
У седишту УНЕСКО-а у Паризу данас је отворена изложба посвећена српским културним добрима која су уписана на Листу светске баштине у опасности – манастирима Високи Дечани, Грачаница и Пећка патријаршија, као и цркви Богородице Љевишке у Призрену. Изложбу је отворио патријарх српски Порфирије, у присуству министра културе Николе Селаковића, а…
РТРС, Срна, 25. 11. 2024, Нови Град, Равнице: Молитвено се сјећати невино страдалих [Мапа]
На мјесном гробљу у Равницама код Новог Града данас су положени вијенци и прислужене свијеће код спомен-обиљежја страдалим у Другом свјетском и Одбрамбено-отаџбинском рату. Код спомен-обиљежја за 168 цивила које су усташе убиле на данашњи дан 1943. године, парастос је служио свештеник Небојша Њежић, који је рекао да се овај…
Фонд стратешке културе, 9. 2. 2015, Витали ЖУЧНИ: Извештаји. Део 1. Др Арчибалд Рајс [из Архиве]
Последње деценије XIX века британскe колонијалнe трупе трпеле су честе поразе у Пешевару од ратоборних и поноситих Паштуна, који нису желели бити њихово колонијално робље. Смишљајући како да се промени однос и постигну жељени „успеси“, досетио се неко од надмених колонијалних господара да се примени ловачка тактика. Тада, на потконтиненту… БН ТВ, Срна, 24. 11. 2024, Лопаре: Служен парастос за жртве усташког терора
За 104 мјештана села Миросавци које су усташе мучки убиле 26. новембра 1941. године данас је служен парастос селу Пукиш код Лопара. Парастос је служен и за погинуле мјештане Пукиша у Другом свјетском рату, као и погинуле борце у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату. Протојереј–ставрофор Славко Максимовић рекао је да се, сваки…
Kosovo Online, 23. 11. 2024, У Северној Митровици обележено 80 година од ослобођења града: Идеал слободе темељ развоја друштва
Полагањем венаца поред споменика страдалим борцима у Народноослободилачком рату 1941-1945. на Партизанском брду изнад Северне Митровице данас је обележено 80 година од ослобођења града. У присуству грађана венце су положили председник Привременог органа општине Косовска Митровица Иван Запорожац, председник Српске листе Златан Елек, председник Косовско-митровачког округа Вучина Јанковић и председница…
СПОНА, 16. 11. 2017, Откривање злочина бугарских окупатора над српским колонистима код Крушева [из Архиве] Maпа
После 75 година разоткривена је стравична истина о смакнућу недужних Срба иза Великог рата придошлих у Македонију с надом у бољи живот и сугурну кору хлеба. Помен ретких расутих потомака страдалим прецима у тешком ратном злочину новембра 1942. масакрираних српских колониста из Врличке крајине у Далмацији, монструзно изведен од бугарских… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 21. 10. 2020, У Шумарицама одржан традиционални "Велики школски час"
У Спомен-парку "Крагујевачки октобар" у Шумарицама данас је без присуства публике одржана традиционална менифестација "Велики школски час" у знак сјећања на око 3.000 крагујевачких цивила које су стрељали нацистички војници у знак одмазде за десет убијених и 26 рањених њемачких војника.
Манифестација, која се од 2012. године обиљежава и као државни комеморативни скуп, почела је молитвом за упокојене, коју је служило свештанство Епархије шумадијске, након које су положени вијенци и интонирана химна Србије.
У наставку манифестације приказана је представа "Изрешетане душе" по тексту македон[...]
Политика, 20.10.2021, Осам деценија од крвавог пира у Шумарицама
За само три дана, од 19. до 21. октобра 1941. године, у Крагујевцу и околним селима стрељано је око 2.800 људи, међу њима и 300 ђака, а најмлађи Драгиша Николић имао је непуних 12 година. – „За целу Србију створити застрашујући пример који мора погодити целокупно становништво”, речи су злогласног генерала Франца Бемеа, који је издао наредбу познату као „сто за једног”
Крагујевац – Овог 21. октобра навршава се осам деценија од крвавог пира немачких војника који су у јесен 1941. године, за само три дана, у Крагујевцу и околним селима стрељали око 2.800 људи, међу њима и 300 ђака. Најмлађи Дра[...]
Извор 182, 20.12.2017, Слатински Дреновац: Још чекамо правду и саосећање
У селу Слатински Дреновац 15. децембра одржан парастос убијеним и несталим Србима у егзодусу из Западне Славоније 1991. године
На позив Већа српске националне мањине Вировитичко-подравске, Бјеловарско-билогорске, Пожешко-славонске и Бродско-посавске жупаније 15. децембра у селу Слатински Дреновац у тамошњој цркви Св. Георгија порушеној још 1942. године током Другог св. рата, окупило се педесетак мештана и људи пристиглих из других средина да одрже помен на страдање својих сународника у првом великом егзодусу и западне Славоније који се догодио у зиму 1991. године.
Парастос у девас[...]
Политика, Радио Гораждевац, 16. 6. 2024, Навршило се 25 година од киднаповања Срба у Ораховцу
Пре тачно две и по деценије, 16. и 17. јуна 1999. године у Ораховцу је на очиглед најближијх чланова породица и комшија киднаповано више старијих мушкараца који су одведени у непознатом правцу.
Киднаповани су пензионери Панта Грковић (1939) који је касније идентификован и сахрањен на гробљу иза цркве у Ораховцу и Тика Миљковић који је после неколико дана у заточеништву успео да побегне, пренео је Радио Гораждевац.
О осталој тројици Срба који су тога дана киднаповани, Пеки Пелевићу (1935), Марку Витошевићу (1938) и Свети Грковићу (1933), до данас се ништа не зна и тим људима се губи сваки[...]
![Глас Српске, 8. 8. 2024, Злочин над Србима вишеградских села три деценије без казне [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21649-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 8. 8. 2024, Злочин над Србима вишеградских села три деценије без казне [Мапа]
Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић изјавио је Срни да ни након више од три деценије нема судског епилога за злочине почињене у српским селима Клисуре, Бурсићи и Хадровићи на подручју Вишеграда, када су припадници интервентне јединице вишеградске бригаде такозване Армије БиХ убили осморо Срба, а њихову имовину опљачкали и спалили.
Нуждић је подсјетио да су том приликом заробљене три старије жене које су одведене у логор.
О свему је, између осталих, свједочио Марко Кусмук, којем је убијена цијела породица [...]
