За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 21. 11. 2024, Српски војници читали Тагору и Мопасана у рововима: Обележавање 110 година од почетка Првог светског рата у Текелијануму, у Будимпешти
НИЗОМ догађаја и у присуству високих званица, у будимпештанском Текелијануму, једној од најлепших српских задужбина и најважнијих институција, који је основао Сава Текелија 1838. године, обележено је 110 година од почетка Првог светског рата, у организацији амбасаде Србије у Мађарској у сарадњи са Удружењем за културу, уметност и међународну сарадњу…
Печат, 8. 12. 2023, Мирна смрт немачких џелата Србâ у Јадру и Поцерини 1941 – Виктор Бејатовић, антрополог, интервју [из Архиве]
Стравични масовни злочини које су Немци током Другог светског рата починили у Мачви (Јадру – с.м) необјашњиво су, за разлику од неких других у Србији, остали у слепом пољу наше јавности У зборнику „Геноцид над Србима у НДХ и устанак“ недавно је објављен текст нашег антрополога Виктора Бејатовића о страдању… РТ Балкан, 19. 11. 2024, Мурата убио ’рањени Албанац‘: Шта би српска деца на КиМ учила по Куртијевом плану и програму?
Српски учитељи, наставници, професори свакако неће желети да прихвате радна места у таквим системима где ће их терати да српску децу уче разним небулозама које се могу чути у албанском систему, каже историчар Лука Јовановић Цара Мурата на Косову пољу, на Видовдан 1389. године, убио је, у ствари, рањени… СРНА, 19. 11. 2024, Навршене 33 године од убиства 10 Срба у Огулину
Навршиле су се 33 године од убиства три српска цивила и седам заробљених припадника Територијалне одбране у саставу крајишке војске које су у Огулину убила двојица припадника Хрватске војске, саопштено је из Документационо-информационионог центра „Веритас“. У саопштењу се подсјећа да су 19. новембра 1991. године 22 цивила српске националности са…
Стање Ствари, 18. 11. 2024, Драгољуб Петровић (†2024): „Службена” и „јавна” употреба језика
Првим законом после успостављања НДХ усташки законодавац је забранио ћирилицу у јавној и у приватној употреби и то им образлагао у Јасеновцу, Јадовну, Пребиловцима На вест о смрти Драгољуба Петровића Проф. др Драгољуб Петровић (Косор код Подгорице, 20. 6. 1935 ‒ Леушићи, 16. 11. 2024), српски лингвиста, србиста, дијалектолог,… РТРС, СРНА, 18.11.2024, Навршиле се 33 године од злочина над српским цивилима из Кипа и Клисе
За тијелима петорице од 18 убијених Срба, које је хрватска војна полиција претходно ухапсила у селима Кип код Дарувара и Клиса код Пакраца, још се трага, а Хрватска 33 године од злочина не даје никакве одговоре о њиховој судбини. Документационо-информациони центар „Веритас“ указује да су припадници хрватске војне полиције од…
Не заборављамо – Памтимо
PortalForum.rs, 7.11.2022, Васиљко Вукоје: Посљедњи дубровачки госпар отишао у вјечност
Миљенко Рељић, један од најпознатијих дубровачких адвоката, преминуо је у далекој Аустралији у 100тој години живота, земљи у којој је, као политички емигрант, напустивши 1990. године заувијек родни Дубровник, живио са сада покојном супругом и сином.
Госпар Миљенко доживио је дубоку старост, али никад није клонуо ни духом ни тијелом, па је био врло активан до посљедњих дана свог живота, када је одлучио да због осјећаја слабости оде у болницу у Канбери, из које се нажалост није вратио.
Адвокат Рељић унук је једног од најпознатијих и најбогатијих Дубровчана с краја 19. и прве половице 20 ви[...]
НовиМагазин, Бета, 29. 09. 2023, Веритас: На данашњи дан 1991, погинули мајор ЈНА Милан Тепић и војник Стојадин Мирковић
Документационо информативни центар "Веритас" саопштио је да су на данашњи дан 1991. стрељани официри у касарни у Бјеловару, док је мајор Милан Тепић минирао касарну и погинуо, како оружје не би пало у руке припадницима Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске.
Веритас пише да су припадници ЗНГ (зенге) напале касарну "Божидар Аџија" у Бјеловару и да је на крају дана командант 265. механизоване бригаде ЈНА, пуковник Рајко Ковачевић, наредио обуставу даље одбране, одлагање оружја, предају војника и старешина и њихово постројавање у кругу касарне.
"Након тога су око 19.00 часова припадни[...]
![Глас Српске, СРНА, 6. 10. 2022, Придворци: Посмртни остаци Срба које су убиле усташе положени у новоизграђену гробницу [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11572-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 6. 10. 2022, Придворци: Посмртни остаци Срба које су убиле усташе положени у новоизграђену гробницу [Мапа]
Посмртни остаци седам Срба, придворачких мученика, које су усташе убиле и бациле у Придворачку јаму 23/24. јуна 1941. године данас су положени у новоизграђену гробницу на требињском гробљу у Подгливљу.
Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије рекао је након службе да се ови преци, који су пострадали невино и часно само зато што су били Христови и православни, нису постидјели кад су дошли пред лице Божије.
"Тако и ми да живимо, да се не бојимо ничега осим гријеха", рекао је владика Димитрије који је истакао да је људска слобода у томе да се свој крст носи[...]
Вечерње новости, 3. 4. 2023, На данашњи дан 1915. умрла Надежда Петровић, лечећи српске ратнике у Ваљевској болници
СРПСКА хероина, велики сликар, хуманитарни радник и прва Српкиња ратни репортер умрла је на данашњи дан 3. априла у Ваљеву од тифуса, у трећем рату у коме је учествовала као добровољна болничарка.
Одбила је позиве на конференцију у Риму и из болница страних мисија да би се вратила у град чије су улице биле "авеније болница" где су у мукама умирали ратници које је Надежда пратила из битке у битку од 1912. године.
- Ми овде живимо у непрекидном јауку рањеника, превијању рана, покличу наше јуначке војске, маршевима њиховим,дочеку и испраћању њиховом на бојно поље, да их отуда рањене примамо[...]
ОпштинаСоколац.нет, СРНА, 20. 10. 2024, Споменик на Копиту је опомена, чувајмо се подјела
На планини Копито у близини соколачког села Сијерци данас је освештан споменик за 97 бораца Церског четничког корпуса Азбуковачке бригаде погинулих у овом селу у борбама са партизанским јединицама у октобру 1943. године.
Споменик је освештао протојереј-ставрофор Илија Чупић након чега су окупљени прислужили свијеће и помолили се Богу за покој душа погинулих.
Професор историје Лазо Одовић из Сокоца рекао је да су ови борци 1943. године положили живот "за крст часни и слободу златну", те истакао важност преношења истине о њиховом страдању будућим генерацијама.
Карађорђе Ристановић, син [...]
