За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Сведок, 16.8.2016, Поткрадање српских страдања
„Ево шта хоће Иванишевић“ Аутор: Миливоје Иванишевић, 19. јул 2016, Вечерње новости Bршилац дужност директора Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина у свом noкyшajy да одговори на мој нa мој напис „Предrовором се не броје жртве“ поставио је питање „Шта, у ствари, хоће Миливоје Иванишевић“? Господин директор је, да би…
Сведок, 16.8.2916, ’Предговором се не броје жртве‘
(Вечерње новости, 14. јул 2016) На скупу одржаном у Медија центру 6. јула о.г. под називом „Страдање Срба Сребреничког краја у 20. веку“ објављена је и присутнима подељена публикација КЊИГА МРТВИХ СРБА, СРЕБРЕНИЦА 1992–1995. са потписом на корицама Музеј жртава геноцида и проф. Др Вељко Ђурић Мишина који је, истина…
Сведок, 16.8.2016, Владан Динић: Кад засикће Вељко Ђурић
Кад је „Сведок“, пре неколико месеци покренуо серију текстова у намери да помогне изградњу Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку, огласили су се бројни српски интелектуалци и – подржали идеју: проф. др Василије Крестић, Живадин Јовановић, бивши министар спољних послова Југославије, па Владислав Јовановић, такође министар спољних послова,…
Срна, 16. 8. 2016, Необориви докази о геноциду у НДХ
У Независној Држави Хрватској /НДХ/ су, осим Срба, страдали Јевреји и Роми. Све је вршено у складу са тадашњим хрватским расним законодавством, које је практично било преписано из нацистичке Њемачке. Историчар Горан Латиновић рекао је да постоје необориви докази да је у Независној Држави Хрватској /НДХ/ извршен геноцид над Србима,…
ИСКРА, 16. 8. 2016, Изложба о Момчилу Гаврићу, најмлађем подофициру Првог светског рата
У галерији Дома ратних војних инвалида у Београду отворена је изложба о Момчилу Гаврићу, најмлађем војнику, а потом и подофициру Првог светског рата. Припремљена и организована с Музејом Јадра из Лознице, изложба ће трајати до 27. августа. Посетиоци ће моћи да виде више десетина фотографија и факсимила докумената о дечаку…
Иван Миладиновић: СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Ниска мржње дужа од века
Да ли се могу заборавити злочини Јужних Словена из 1914. године? После првих операција, опште разочарaње у „браћу“ преко Дрине, Саве и Дунава. За јунаштво у рату против Србије, Хрват из Билећe добио титулу барона МНОГИ и најдобронамернији пријатељи Србије склони су да повремено упозоре да заборавимо прошлост, да заборавимо…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 20. 7. 2021, Одата почаст убијеним Србима из Магашића: Злочинци некажњени 29 година
Одата почаст убијеним Србима из Магашића: Злочинци некажњени 29 година
У Братунцу је данас обиљежено 29 година од свирепог убиства осам српских цивила у селу Горњи Магашићи од којих је најмлађа жртва била седамнаестогодишња трудица.
Тим поводом чланови породица жртава и делегација Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила запалили су свијеће и положили цвијеће уз централни Спомен-крст на братуначком гробљу.
Злочин, који су припадници муслиманских снага из Сребренице и околних села починили на данашњи дан 1992. године у Горњим Магашићима код Братун[...]
Borski.okrug.gov.rs, 12. 9. 2020, Ослобођење Мајданпека и Неготина - На данашњи дан
12.9.1944. године Мајданпек и Неготин ослобођени су у Другом светском рату.
Мада је Мајданпек неколико недеља раније, 26. августа ослободила и Поречка бригада Југословенске војске у отаџбини, 12. септембар и партизанско ослобођење узимају се за датум поновног успостављања народне власти након окупације од стране нацистичке Немачке.
Житељи оба места страдали су борећи се у оба покрета. Идеологија обичним мештанима овога краја представљала је споредно питање, покретач борбе био је слободарски дух. Наизглед помало скрајнути део Србије, за Хитлерову Немачку био је веома драгоцен. Сведочанста[...]
СРНА, 26. 9. 2023, Диклић: Спасена српска дјеца завршила и у Ватикану
Историчар Момчило Диклић изјавио је Срни да су српска дјеца која су спасена из усташких логора упућивана широм свијета и Европе, као и у Ватикан.
Диклић одавно прати ситуацију о покатоличавању Срба у Хрватској. Он је испричао да му је његов сада покојни пријатељ Милан Дивјак Лички, који је истраживао Ватикански архив према налогу Извршног већа Војводине, рекао да му је један човјек у том архиву, који га је опслуживао, рекао да није Италијан, већ да је из Поткозарја, али није знао из којег села.
На питање Дивјака како је то сазнао, тај човјек му је одговорио да је био задужен да пази неког ст[...]
VanZemunci.blogspot.com, ДИЦ Веритас,17.03.2020, Масовне гробнице код Снагова чекају ексхумацију
На другом километру локалног пута од Зворника ка Тузли код села Снагова код Борића, како мештани зову место страдања четника крајем 1945. године и после Другог светског рата, с десне стране, мартовско сунце пробија кроз високе четинаре.
На неколико корака од пута, пре 75 лета, ту су се заустављали пуни камиони из којих су њихови крвожедни џелати осионо и бахато спроводили српску четничку војску, међу којима највише припадника јединица из Шумадије, која је неуспешно покушала да се пробије преко Дрине у Србију – на последње путовање, стрељање, без суда и милости.
Нико никада није пописао нево[...]
Глас Српске, СРНА, 8. 8. 2023, Служен парастос убијеним Србима из Јежестице
БРАТУНАЦ - Код споменика у братуначком селу Јежестица данас је служен парастос и прислужене свијеће за покој душа 39 убијених мјештана у одбрамбено-отаџбинском рату, међу којима је осам жена, као и за Србе из овог села страдале у Другом свјетском рату.
Од 1942. до 1945. године убијена су 162 припадника српског народа, од којих само неколико војника из овог села, а имена свих убијених уклесана су на овом споменику заједно са именима погинулих у посљедњем рату у знак сјећања.
Након парастоса који је служио свештеник Дејан Ђуричић, цвијеће уз споменик положиле су делегације општине, борачке[...]
