За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Вечерње новости, 14.8.2016, Српским хумкама у Македонији вечни починак

Ускоро комплетирање регистрације војних меморијала, споменика, спомен-обележја у Македонији. У току обнова костурница на Говедарнику, Осогову, Ретким Буковима… КОСТУРНИЦА у којој почивају земни остаци војника страдалих у борбама на Говедарнику, Осогову, Ретким Буковима и Пресецима током Другог балканског рата, узидана испод спомен-школе у селу Доња Цера, у општини Македонска Каменица,…
Вести, 12.8.2016, Заборав пут у нова страдања

Последњих недеља у листу „Политика“ води се жучна полемика између челних људи Српског меморијала и в. д. директора Музеја жртава геноцида у Београду Вељка Ђурића Мишине о потреби да Србија добије место за имена свих српских жртава у 20. веку. Један од актера те преписке, иницијатор и председник Скупштине Друштва…
Политика, 12.8.2016, Миливоје Иванишевић: Изливи неистина и мржње Вељка Ђурића

Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Зашто пљују на мене из ’Српског меморијала’” Својим текстом у јучерашњој „Политици”, у којем се непримереним речником жали, „Зашто пљују на мене из ’Српског меморијала”, Вељко Ђурић Мишина највише је рекао о себи самом. Али, он то, очигледно, не схвата, јер је велика његова жеља…
Tihomir: Pismo
Fri, Aug 12, 2016 at 1:43 PM To: info@srpski-memorijal.rs Од: Tihomir Предмет: Pismo Садржај поруке: Poštovani, Ovim mailom želim da Vam iskažem svoju podršku u ideji i nastojanju da se od zaborava otrgne sve stradanje našeg naroda tokom XX veka. Srdačan pozdrav
Политика, 10.8.2016, Александар Матановић: Шта неће Вељко Ђурић?

Поводом текста Вељка Ђурића „Попис жртава је посао државе, а не групе заљубљеника” На подизању Меморијалног центра српским жртвама геноцида у ХХ веку радимо, пре свега, зато што ниједна државна или било која друга институција на томе ништа није урадила. А већ деценијама се о томе говори. Све остане на…
Политика, 9.8.2016, Логор у Араду – Заташкавање истине

У аустроугарском логору за Србе у румунском граду Араду, где су заточеници пролазили кроз тешке муке, фотограф сликао само идиличне призоре па је тако монархија још пре једног века фотографију користила у политичке маркетиншке сврхе Фотографије логораша заточених у тврђави у Араду у Румунији, у време Првог светског рата, слате…