За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 1.6.2018, Биста Дијане Будисављевић на дар
Нови Сад – Лекар, вајар, поета, писац романа, биографија, афоризама, др Владимир Јокановић из Новог Сада, који је градовима у Србији досад поклонио стотинак својих уметничких дела – биста знаменитих личности које красе јавне просторе, човек за кога кажу да у себи носи силне дарове и да је његов уметнички…
СРНА, 1.6.2018, Жепа: Годишњица мучког напада на српске војнике у хуманитарном конвоју
Муслимани су на наш конвој обарали тек порушена стабла масе по пет-шест метара кубних, те отискивали огромно камење са литица и пресјекли колону мучким нападом. Почели смо да се бранимо, али нисмо могли да се повучемо нити наставимо пут, сјећа се Горан Ђурић. ХАН ПИЈЕСАК, 1. ЈУНА /СРНА/ – На…
Политика, Бета, 30.5.2018, У Варварину обележена годишњица погибије цивила од НАТО бомби
ВАРВАРИН – Годишњица погибије десеторо цивила у НАТО бомбардовању моста на Великој Морави у Варварину обележена је данас на том месту поменом жртвама и полагањем венаца и цвећа на спомен обележје. Обраћајући се породицама жртава, суграђанима, представницима бројних институција, председник Општине Варварин Војкан Павић подсетио је да је Варварин тада…
Политика, 29.5.2018, У масовној гробници код Ђаковице тела најмање пет Срба
У ђаковичком крају, делу зоне Дукађини, која је припадала Рамушу Харадинају, било је пуно тешких злочина од којих су многи нерасветљени, а највећи број десио се после доласка међународне мисије, каже Вељко Одаловић Међународни форензички стручњаци као и антрополози раде на идентификацији посмртних остатака који су у протекле три недеље…
Курир, 29. 5. 2018, ПОМЕН ЖРТВАМА БУГАРСКОГ ТЕРОРА: У Сурдулици први пут обележена Слава Светих сурдуличких мученика
Слава Светих сурдуличких мученика обележена је први пут ове године у Сурдулици. Литургију су служили епископ врањски Пахомије, владика бихаћко–петровачки Сергеј и владика кумановско–полошки Јоаким. Српска православна црква и њени вернци први пут обележавају 29. мај у спомен на страдање Срба у Првом светском рату за време бугарске окупације. У…
Вечерње новости, 27. 5. 2018, Атлас нестале српске баштине – Иван Јастребов поново међу Србима
Капитално дело знаменитог руског дипломате и научника Ивана Јастребова објављено први пут на нашем језику у издању Службеног гласника. Сведочанство о затирању српског народа у Метохији, БЈР Македонији и Албанији Драгоцена књига „Стара Србија и Албанија“ руског дипломате, научника и авантуристе Ивана Јастребова је својеврстан атлас изгубљене баштине и народа… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 6. 4. 2025, Веритас: Голгота купрешких Срба у хрватским казаматима 1992. године
Документационо-информациони центар "Веритас" саопштио је да су се навршиле 33 године откад су хрватске војне снаге у априлу 1992. године убиле 54 српска цивила и територијалца у српским селима на Купресу, а 150 заробиле и скоро два мјесеца тешко злостављале, за шта до данас нико није одговарао.
Од оних који су преживјели голготу хрватских и херцеговачких казамата, многи су у међувремену помрли, а они који су још живи осакаћени су и физички и душевно, наводе из "Веритаса".
Прије 33 године хрватске јединице састављене од припадника ЗНГ, ХОС и ХВО напале су и заузеле српска села на купрешко[...]
Срна, 18. 7.2015, Откривен споменик погинулим борцима Раковца и Јелаха
БРАТУНАЦ, 18. ЈУЛА /СРНА/ - У братуначком насељу Раковац данас је откривен и освештан споменик за 16 српских бораца из овог и сусједног насеља Јелах који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату.
Уз споменик је изграђена и спомен-чесма.
Овом приликом служен је парастос за 16 погинулих мјештана, прислужене су свијеће за покој њихових душа, а чланови породица, представници општине и Борачке организације из Братунца положили су цвијеће уз спомен-обиљежје.
Посланик у Парламентарној скупштини БиХ Лазар Продановић, родом из Раковца, који је помогао изградњу спомен-обиљежја, каже да је то н[...]
Глас Српске, 13. 5. 2023, Служен парастос српским жртвама усташког покоља 1941. године у Глини
ГЛИНА - На православном гробљу у Глини данас је служен помен за више од 2.000 српских цивила које су звјерски побиле усташе у мају и августу 1941. године.
Помену, које је организовало Вијеће српске националне мањине града Глине, присуствовало је више од 100 Срба, међу којима и предсједник бањалучког Одбора за помоћ Косову и Метохији Милорад Арлов, који је потомак жртава.
Присуствовали су и градоначелник Глине Иван Јанковић и његов замјеник Бранка Митић Бакшић, замјеник жупана сисачко-мославачког из реда српске мањине Мира Олујић и руководство Вијећа српске националне мањине града Глине.
[...]
Вечерње новости, 29.9.2013, Девет Вајагића као девет Југовића
Велики хероји Првог светског рата Лука (1877-1970), Ристо (1878-1936), Михајло (1882-1960), Марко (1885-1961), Симо (1889-1923), Симо Вајкана (1889-1932), Јово (1893-1923), Ђуро (1896-1941) и Стеван (1895-1980) Јуначки су се борили за своју отадyбину, а након рата пали су у заборав.
Браћа Вајагић, њих деветорица, заједно са оцем Ристом, напустили су рударски градић у САД-у како би се борили за своју отаџбину на Солунском фронту.
Они су били браћа и рођаци из братства Вајагића, чији су корени у Босанској Крајини, селима Босанска Бојна, Добро Село и Збориште. Њихови преци, стари Вајагићи, [...]
Вести, 20. 6. 2024, Умиремо од туге и бола
Породице полако умиру, од туге и бола, топи их неизвесност која за српске жртве са Косова и Метохије траје већ дуже од 25 година, а нажалост, институције у Приштини су неме и слепе за наше муке и страдање, у даху прича за “Вести” Верица Томановић, председница Удружења киднапованих и несталих на КиМ, након што су предата тела троје несталих Срба на административној линији Мердаре после две ипо деценије. Заташкавају страдања
Момир Миленковић је отет у Призрену, Перка Младеновић у Урошевцу, а Светислав Ђапа је после доласка Кфора и Еулекса нестао у Приштини. Свима се траг губи 1999. пред очима м[...]
