За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Јулија Омербеговић: Моји преци, деда по оцу и по мајци
From: Julija <omejul@> Date: 2016-07-31 15:12 GMT+02:00 Subject: Srpske zrtve 20 veka To: srpski.memorijal@gmail.com Postovani, zelim da se u srpske zrtve 20 veka upisu zrtve: moji preci deda po ocu i po majci. Dmitrovic Petar, ubijen 1941. godine u Glinskoj crkvi od strane ustaskih zlocinaca. Iza Petra su ostali supruga…
Б. Симоновић: Крвави пир усташа на Огњену Марију: Уз благослов Степинца клали и новоренђчад
На данашњи дан пре 75 година, 30. јула 1941, на Огњену Марију, усташе су у Ливну и околини, направиле велики покољ Срба и починиле злочине који по бездушности и свирепости превазилазе сва њихова злодела у Другом светском рату, почињена с благословом католичке цркве и ових дана помилованог и рехабилитованог загребачког…
СРНА, 30.7.2016, Почетак краја постојања Срба у ливањском пољу почео 30. јула 1941. године
БЕОГРАД, 30. ЈУЛА /СРНА/ – Предсједник Управног одбора Удружења „Огњена Марија Ливањска“ Гордана Достанић изјавила је за Срну да је покољем Срба у Ливањском пољу прије 75 година почела завршна фаза у вишевјековном настојању оних који су жељели да Срби трајно нестану са тог подручја. Она је нагласила да ће…
РТРС, 30.7.2016, Београд: Служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у НДХ
У Цркви светог Марка у Београду први пут је служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Одржавање парастоса иницирало је Удружење Срба из Хрватске, уз подсјећање да је од формирања НДХ њен државни програм био да буде етнички чиста, а усташе су у бројним…
Искра, 29.7.2016, Митрополит Амфилохије: Злочинци који су починили покољ у Велици 1944. године су били претходница оних који су 1999. бомбардовали Мурино
У организацији Епархије Будимљанско-никшићке и братства Стешевић, код Храма Св. Кирика и Јулите у Велици одржан је седамдесетдвогодишњи помен жртвама геноцида у Велици. Свету Архијерејску Литургију и помен невино страдалој дјеци, женама и старцима служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски, Амфилохије са епископом Будимљанско-никшићким Јоаникијем. У духовно-културном програму учествовали су…
СПЦ, 29.07.2016, Дан сећања на страдање и прогон Срба у „Олуји“
29. Јул 2016 – 13:56 СВИМ ЕПАРХИЈСКИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НА ТЕРИТОРИЈАМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У братској љубави, а поводом Дана сећања на страдање и прогон Срба у оружаној акцији „Олуја“, умољавамо Преосвећену браћу Архијереје да 5. августа 2016. године у свим храмовима градова подручних им Епархија…
Не заборављамо – Памтимо
Стандард, 11.12.2017, Радован Калабић: Угушени глас Јанка Туфегџића (1907-1944)
Шта је био прави разлог због кога је Јанко Туфегџић после 1945. прогнан из српске књижевности
Даме и господо, Браћо и сестре,
Пре неколико година просветне власти у Србији избациле су из обавезне лектире Хајдук Станка. Прво издање најчитанијег романа међу Србима његов писац Јанко Веселиновић посветио је Николи Тесли, нашем несумњиво највећем и, уз Пупина и Миланковића, најпознатијем научнику. Осим духовне блискости, Теслу и Јанка су, као свештеничке синове, повезивали и њихови заједнички православни корени.
Свештенички син био је и Јанко Туфегџић, унук Јанка Веселиновића, чије дело вечерас [...]
ИН4С, Митрополија, 23. 04. 2024, Други српски устанак подигнут 1815. у Такову – На данашњи дан
На дан 23. априла 1815. године, у Такову, на Цвијети, српске старјешине одлучиле су да подигну Други српски устанак. Турци су поново запосјели Србију послије слома Првог српског устанка 1813. године, а Срби су се тада налазили у тешком положају. Самовоља коју су спроводили Турци била је неиздржива.
Други српски устанак почео је спонтано. Локалне српске старјешине почеле су да убијају Турке који су скупљали порез. На црквени празник Цвијети у Такову су се окупиле српске старјешине. Замолили су Милоша Обреновића да буде вођа устанка, што је он уз колебање прихватио. Порта је пожурила да силом[...]
СРНА, 13. 7. 2023, До сада нико није одговарао за убиства Срба у сребреничким логорима
Активисти Удружења "Источна алтернатива" и група грађана одали су данас почаст Србима убијеним у сребреничким логорима, за шта још нико није одговарао, те положили цвијеће код зграда бивше полицијске станице и Основног суда.
У тим зградама, испред којих су прислужили свијеће убијеним Србима, били су логори у којима је мучено и убијено десетине српских цивила и заробљених војника.
Предсједник "Источне алтернативе" Војин Павловић изјавио је Срни да имају податке и доказе да су у бившој полицијској згради мучени и звјерски убијени Милисав Миловановић, Богдан Живановић, Костадин Поповић, Дра[...]
РТРС, Срна, 25.7.2018, У Вашингтону од данас вишедневна прослава Дана молитве за Србију
Српска православна црква у Америци огранизује од данас у Вашингтону вишедневну прославу стотину година од прокламације америчког предсједника Вудро Вилсона о проглашењу "Дана молитве за Србију", пробоја Солунског фронта и завршетка Првог свјетског рата.
Према програму, прослава почиње данас отварањем сесије Конгреса САД молитвом владике источноамеричког Иринеја, под чијим духовним покровитељством ће бити и одржана прослава ових значајних догађаја.
У поподневним часовима биће уприличен пријем у просторијама Конгреса у организацији Српског кокуса у Конгресу САД, Амбасаде Србије у Вашингтон[...]
Глас Српске, 28. 1. 2024, Михаилo Маџаревић - Ратник ком су се дивили српски краљеви
Ако је неко сумњао да се може за мање од деценије стићи од чина поднаредника до официрског чина мајора, разувјериће га блистави борбени пут српског официра Михаила Мике Маџаревића у ратовима од 1912. до 1918. Та прекоредна унапређења не стече нагињући се над ђенералштабне мапе у некој команди, већ газећи крв до кољена и нудећи без задршке и своју главу на олтар отаџбине.
ве те звјездице и златне еполете лично су му давали српски краљ, па престолонасљедник, те војвода Мишић. А највише ордење на самом попришту великани су лично скидали са својих долама и качили на његове груди, гдје су на крају[...]
