За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 19.7.2016, Миливоје Иванишевић: Ево шта хоће Иванишевић
Одговор на текст Вељка Ђурића Мишине Bршилац дужност директора Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина у свом noкyшajy да одговори на мој нa мој напис „Предrовором се не броје жртве“ поставио је питање „Шта, у ствари, хоће Миливоје Иванишевић“? Господин дирекrор је, да би забашурио своје недело, поменуо разне институције…
Вечерње новости, 18.7.2016, Одржан помен страдалим Србима из општине Ораховац
Помен Србима из општине Ораховац страдалим током напада ОВК на то место 1998. године, одржан је данас у порти цркве Светог Јована у Великој Хочи ВЕЛИКА ХОЧА – Помен Србима из општине Ораховац страдалим током напада ОВК на то место 1998. године, одржан је данас у порти цркве Светог Јована…
Писмо Светога Архијерејскога Синода СПЦ, 15.7.2016, Благослов Српском меморијалу
СВЕТИ AРХИЈEРEЈСКИ СИНОД СРПСКE ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ Број 687 / зап. 550 15. јул 2016. године у Београду Друштву за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у ХХ веку Б е о г р а д Поштовани господине Крестићу, У одговору на Ваше писмо (заведено у деловодном протоколу Светог Архијерејског…
Свештеномученик Сава (Трлајић), епископ Горњокарловачки
Епископ горњокарловачки Сава (Трлајић) је рођен 6. јула 1884. године у Молу од оца Стефана и мајке Јелисавете. На крштењу је добио име Светозар. Основну школу је завршио у Молу, а велику класичну гимназију и богословију у Сремским Карловцима. Правни факултет је завршио у Београду, а правосудни испит је на…
Величковић: Први и Други светски рат
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку Ул. Змај Јовина бр. 15 11000 Београд Поштовани, Дубоко смо дирнути Вашом иницијативом да српски страдалници у једном читавом веку коначно, уместо бројева, буду оно што они и јесу, људи са именом и презименом. Мислимо да нема Србина чије…
Вечерње новости,14.7.2016, Миливоје Иванишевић: Предговором се не броје жртве
На скупу одржаном у Медија центру 6. јула о.г. под називом „Страдање Срба Сребреничког краја у 20. веку“ објављена је и присутнима подељена публикација КЊИГА МРТВИХ СРБА, СРЕБРЕНИЦА 1992–1995. са потписом на корицама Музеј жртава геноцида и проф. Др Вељко Ђурић Мишина који је, истина неуко, написао и неки свој…
Не заборављамо – Памтимо
![Глас Српске, Танјуг, 22. 4. 2025, Посљедњи преживјели заточеници концентрационог логора Јасеновац почели су пробој 22. априла 1945, прије 80 година [Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27591-350x200-no.jpg)
Глас Српске, Танјуг, 22. 4. 2025, Посљедњи преживјели заточеници концентрационог логора Јасеновац почели су пробој 22. априла 1945, прије 80 година [Фото]
Хрватски усташки логор Јасеновац, заправо систем логора, био је највећа "фабрика смрти" на Југоистоку Европе, неријетко називана "балкански Аушвиц". Био је то сабирни, радни, кажњенички и заробљенички логор.
У пробој је из логора тог 22. априла 1945. године, кренуло око 600 од 1.073 колико је тада преостало логораша у логору Циглана у Јасеновцу. Тог дана, или претходне вечери, пошто је постало несумњиво да их очекује неизбјежна смрт, дио логораша се одлучује на пробој.
Од 600 колико је кренуло у пробој, преживјело их је највише 117. Истог дана у бијег су кренули и заточеници другог дијела ло[...]
![РТС, Актуелности, 13. 4. 2022, Бранили су небо отаџбине [Филм]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13861-350x200-no.jpg)
РТС, Актуелности, 13. 4. 2022, Бранили су небо отаџбине [Филм]
Прошле године навршило се осамдесет година од Априлског рата у Југославији и у том рату, најчасније и најславније улоге ваздухопловства.
Упркос чињеници што су од тих догађаја протекле деценије, о томе се мало зна и још мање говори, па се углавном помињу само изгинули пилоти одбране Београда, њих једанаесторица.
Њима је и подигнут споменик на Земунском кеју, једна улица у Београду носи име Десет авијатичара, а у спомен на њихова јунаштва је пре петнаестак година додељен Орден витешког мача породицама и потомцима изгинулих. То је углавном све...
Међутим, у славним ваздушним биткама у р[...]
Плитика, 8. 6. 2021, Обележавање осам деценија од почетка страдања Срба у НДХ
Помен жртвама комплекса логора Јадовно–Госпић–Паг биће одржан 19. јуна крсним ходом који ће организовати представници Удружења „Јадовно 1941” из Бањалуке и Београда На парастос увек дође много људи, међу њима и потомци жртвама
„Од почетка планског уништења Срба у Независној Држави Хрватској, отварањем првог комплекса логора Јадовно–Госпић–Паг за масовну ликвидацију нашег живља, 24. јуна навршиће се тачно 80 година. Поменуто стратиште било је активно 132 дана, у којима су усташе ликвидирале 42.000 жртава, од којих је 38.000 Срба, док су остали побијени били Јевреји, Роми и антифашисти. Као п[...]
Искра, 22. 03. 2024, Љиљана Чолић: Штрпце лета 2000 – Дневник једног мимохода
У годинама пре НАТО агресије, обављала сам истраживања грађе у Архиву Косова и Метохије и била гостујући професор на Филозофском факултету у Приштини.
Поред мог косметског порекла и научне усмерености ка некадашњој Старој и Јужној Србији, то је свакако био разлог да, по формирању ДОС-а, будем именована за члана међустраначког одбора за Косово и Метохију, који сем конститутивног састанка, нажалост никаквих заједничких активности није имао. Због тога ћу само рећи да је поред мене ту био покојни Душан Батаковић, а остали не заслужују да им се имена помену.
Чим сам изабрана у поменуто радно [...]
![Погледи, Слобода, 27. 3. 2022, 27. март 1941: Шта се заиста дешавало? [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12659-350x200-no.jpg)
Погледи, Слобода, 27. 3. 2022, 27. март 1941: Шта се заиста дешавало? [из Архиве]
Зашто је један од најмудријих потеза српске елите икада – пуч од 27. марта 1941, и данас под сумњом? Оно што сви заговорници потписивања Тројног пакта, 25. марта 1941. у Бечу, понављају, то су изјаве званичника, немачких и југословенских, смишљене да би биле прихватљиве српском јавном мнењу. У оно време, маневар није успео
У оштрој конкуренцији, државни удар од 27. марта 1941. године спада међу историјске догађаје о којима наша јавност има најмање информација. Разлог је тај што се 27. март, упорно и систематски, од новинских чланака до научних радова, представља као једна од највећих грешака [...]
