За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, СРНА, 17. 11. 2024, Штрбац: Ако се усвоје измјене Закона о гробљима, уклањање ћирилице обухватиће већи број споменика
У Хрватској се, послије измјена Закона о гробљима ако буду усвојене, неће ограничити на уклањање ћирилице и како сматрају непримјереног садржаја са четрдесетак српских споменика већ са много већег броја, рекао је директор Информационо-документационог центра „Веритас“ – Спомиње се најмање 40, међутим то је једна мала бројка у односу на…
Искра, 12. 11. 2024, О. Дарко Ристов Ђого: Хвала им за свјетлост
Постоји у сваком народу један тренутак када се он самопотврђује или нестаје, када подноси жртве које математика не може да објасни, разум да постигне, душа да зацијели, али које му нису дате у било каквом спектру могућности, па је могуће мало постојати и мало не постојати, мало бити а мало… Српски меморијал, 16. 11. 2024, Милан Кољанин: Злочини Бугарске у Србији 1915-1918 – Прилог истраживању бугарске окупације у Првом светском рату
АПСТРАКТ: На основу архивских истраживања и објављених историјских извора уз консултовање историографске литературе, представљене су основе бугарске окупационе управе у Србији и њен стратешки циљ бугаризовања освојеног подручја. Уништење значајног дела српског народа и насилна промена етничке структуре становништва на заузетој српској територији спровођени су током целе окупације. О томе… Политика, 14. 11. 2024, Поклоњење православним светињама Грчке
Крајем септембра и почетком октобра, међу мноштвом путника који су у последњем таласу туриста путовали у жарку Грчку да осунчају тела, био је и добар број нас који смо пошли да осунчамо душе у грчким манастирима Св. Георгија, Јована и Давида Руса на острву Евија и Св. Нектарија Егинског, нашег…
Нишке Вести, Србија вести, 13. 11. 2024, На данашњи дан 1915. године Бугари стрељали и спалили нишке свештенике
На старом гробљу Горица у Нишу налази се седам споменика свештеницима Нишке епископије који су пострадали у току Првог светског рата на разним стратиштима, код Беле Паланке, у Сурдулуци, Јелашници, Нишу, а свештеници су убијани и колективно и појединачно широм Југоисточне Србије. Породице су подигле споменике, али су гробна места…
РТ Балкан, 11. 11. 2024, Зоран Шапоњић: Врата пакла крај Глоговца – Како је логор у Лапушнику постао огледало (бело)светске правде
Крајем 2005. команданти тзв. ОВК Фатмир Љимај и Икар Муслију у Хагу ослобођени одговорности за злочине у Лапушнику, командант Неродимља Шукри Буја, осумњичен такође за злочине у овом логору, пре неколико дана објавио да је ослобођен свих оптужби У штали у селу Лапушник близу Глоговца на КиМ, у коју су…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 29. 9. 2024, Ристо Милићевић: Од правника до герилца у акцијама високог ризика
Био је понедјељак, 5. октобар 1908, пријатан ранојесенски дан у Београду.
Међутим, негдје иза 16 часова, испред тадашње редакције „Политике“ на Теразијама, комешала се повелика група људи која је сваког трена нарастала, привлачећи као магнет пролазнике. Још из далека чули су се гласни повици, а у ваздуху је зујала нека напетост. Није било дилеме да је у питању некакав протест.
Видно револтирана маса ишла је ка споменику кнезу Михаилу. На челу енергично корача накостријешени Бранислав Нушић, поред њега вјешто удара добош Андрија, цал-келнер из „Балкана“, бивши војни добошар. Десно од њих, са [...]
РТРС, 5. 10. 2024, У Факовићима код Братунца парастос за 49 убијених Срба
У Факовићима код Братунца служен је парастос за 49 мјештана, од којих је 25 цивила и војника настрадало 5. октобра 1992. године.
Парастос и свијеће за покој душа настрадалих прислужене су код спомен-обиљежја које је прошле године откривено знак сјећања и захвалности мјештанима који су дали живот за Републику Српску.
Тиме су обиљежене 32 године од страдања мјештана овог српског села на обали Дрине, те одата почаст бројним српским жртвама из Факовића настрадалим у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Већина мјештана убијених 5. октобра прије 32 године у Факовићима сахрањена је на гробљу у Бајин[...]
НСПМ, РТС, Спутњик, Танјуг, 26. 1. 2024, СПЦ и Матица српска: Родно осетљив језик - неуставан и у супротности са стандардним језиком
Родно осетљив језик je неуставан и у супротности је са стандардним српским језиком будући да Устав Србије прописује равноправност жене и мушкарца, наводи се у закључцима учесника Научног скупа Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности.
Истиче се и да су одредбе Закона о родној равноправности које се односе на језик неприхватљиве за Српску Православну Цркву (СПЦ), Матицу српску (МС), Одбор за стандардизацију српског језика и већину грађана Србије.
Закључке скупа преносимо у целости:
1. За српски народ равноправност свих људи, без обзира на пол, расу и вероисповест,[...]
Вечерње новости, 25. 2. 2014, Г. Милановац: Нађене људске кости
Током сече 1.013 стабала код Спомен-комплекса у Горњем Милановцу нађене људске кости. Претпоставља се да је реч о посмртним остацима жртава које су стрељали комунисти
НАГЛО сушење 1.013 стабала смрче, бора и понешто кедра на чувеном Спомен-комплексу "Брдо мира" у Горњем Милановцу, и њихова законита сеча, открили су сурову истину - испод пањева нађено је много људских костију!
Основано се, по сећањима старих Милановчана и засад још незваничним претпоставкама одговорних у надлежним институцијама, сматра да су то посмртни остаци жртава које су комунисти баш ту, недалеко од центра града, стр[...]
![РТРС, Срна, 8. 7. 2023, Димески: У Норвешкој постављен Часни крст на гробљу српских логораша [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15088-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 8. 7. 2023, Димески: У Норвешкој постављен Часни крст на гробљу српских логораша [Мапа]
На гробљу у норвешком граду Трондхајму, на коме почивају српски логораши нацистичких логора из Другог свјетског рата, освештан је и постављен Часни крст, који је стигао из јасеновачког стратишта Доње Градине.
Новинар и публициста Бранко Димовић Димески, продуцент филмова о страдању српских логораша "Логор смрти у Карашјоку" и "33 анђела", који више од двије деценије живи у Норвешкој, подсјетио је да је овај крст освештан на Видовдан.
Он је напоменуо да је крст кренуо са највећег јасеновачког стратишта Доње Градине и цркве у Драксенићу гдје се десио страшан покољ Срба у Другом свјетском р[...]
