За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 13.11.2024, Саво Штрбац: Генерал Владо Трифуновић судски рехабилитован
Пре неколико дана дошао сам у посед решења Жупанијског суда у Загребу број КВ-Рз-1/2024 од 22. августа 2024. којим је тај суд оптуженом генералу ЈНА Влади Трифуновићу (1938), рођеном у Ракелићима код Приједора, с последњим пребивалиштем у Београду, посмртно укинуо правоснажну пресуду Окружног суда у Вараждину из марта 1993, којом…
Политика, 12. 11. 2024, Живојин Ракочевић: У Приштини нема ни примирја, ни помирења
Амбасадор Француске и заменик немачког амбасадора су под окриљем мрака положили венце „Молим те да одемо до Приштине, да видимо јесу ли нам склонили споменик”, каже Оливера Илић, радница Црвеног крста. Споменик о ком говори налази се на православном гробљу у Приштини. На њему пише: „Овде леже посмртни остаци српских…
Kosovo Online, 11. 11. 2024, Јовановић: За Србе 11. новембар дан победе, за Албанце дан пораза у Првом светском рату
Србија обележава 11. новембар, Дан примирја у Првом светском рату, као дан победе, док је за Албанце тај датум симбол личног пораза, али и пораза њихових спонзора Аустроугарске и Немачке, који су их креирали и користили их тада, као и сада, у своје дневнополитчке сврхе, каже за Косово онлајн историчар…
Danas.rs, 9. 11. 2024, Покушај постхумне историјске правде: Да ли су немачки злочинци одговарали за стрељање у Крагујевцу?
Да ли су виновници злочина у Крагујевцу 1941. године икада били на суду, да ли су уопште одговарали и да ли су кажњени и ако нису, због чега, покушао је у свом истраживању да открије и обелодани чињенице етнолог-антрополог Ненад Карамијалковић, директор крагујевачког Завода за заштиту споменика културе. – Истраживање… Нпортал, Вечерње новости, 11. 11. 2024, Јунакиња са 13 одликовања – Софија Јовановић
У ЗЕМЉАМА победницама у Првом светском рату данас се обележава Дан примирја, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале рат. У Србији је данас државни празник. Централна церемонија у нашој земљи одржава се код Спомен-костурнице бранилаца Београда… СРНА, 11. 11. 2024, Цивилне жртве усташких злочина на Раковцу не смију бити заборављене [Мапа]
У селу Раковац код Пала данас је служен парастос за 162 цивила, међу којима је 67 дјеце до 14 година, које су убиле усташе у Другом свјетском рату, те истакнуто да цивилне жртве из овог, али и других мјеста, никада не смију бити заборављене. Влатко Савић, потомак Луке који је…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, Вести, 29.4.2018, Принцип је био југословенски, а не српски националиста
Покрет Млада Босна настао је из бунта омладине сачињене углавном од ђака свих нација поријеклом са села, која је од рођења осјећала тешко бреме аустроугарске окупације и власти, истиче директор Архива Србије Мирослав Перишић.
БЕОГРАД, 29. АПРИЛА /СРНА/ - Гаврило Принцип је био југословенски националиста, који је тежио уједињењу јужних Словена, а не терориста и српски националиста, истиче директор Архива Србије Мирослав Перишић.
Он за Срну објашњава да "цијела прича око тога да је Србија изазивач Првог свјетског рата, па и више ратова, има рањиво мјесто - а то је да мали народи не могу да[...]
Срна, 18. 3. 2016, У Етнички мозаик уврстити и српска стратишта
БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ, 18. МАРТА /СРНА/ - Делегација ОЕБС-а упознала је Његово преосвештенство епископа бихаћко-петровачког Атанасија са ОЕБС-овим пројектом стварања евиденције о преосталом становништву на овом географском простору, односно етничком мозаику у БиХ.
Епископ Атанасије скренуо је пажњу замјенику шефа Мисије ОЕБС-а у БиХ Александру Чеплугину да та евиденција о етничком присуству народа и етнички мозаик треба обавезно да садрже и српска православна гробља на овом простору, а нарочито стратишта Гаравице у Бихаћу и Шушњар у Санском Мосту, истичући да је овај простор неотуђиви завичај С[...]
Вечерње новости, 1. 10. 2023, ХРАБРИ, ДИСЦИПЛИНОВАНИ И ИЗДРЖЉИВИ: Европске и америчке извештаче српски војници пленили својим родољубљем
ЕВРОПА би се сетила Срба и њихових ратничких способности кад год је требало вадити кестење из ватре на Балкану.
Француски путописац Рене Мије анализирао је српску војску током ослободилачких ратова 1876-1878. године.
- Ја не држим Србе за велике тактичаре. Али они знају да пате и да ћуте. Ја сам их видео непомичне и ћутљиве под кишом, читавих дана, без шињела, а често и без хлеба. Ни најмањи жагор се не подиже. После сам их виђао у болницама, подносећи операције мирном постојаношћу, са цигаретом у устима, док им је лице било упало и црне очи увећане; оне, једине живе, окретаху се према небу [...]
Borba.me, Спутњик, 31. 5. 2024, Годишњица страдања избеглица из Крајине у НАТО бомбардовању Сурдулице
У ноћи 30/31. маја 1999. године НАТО авиони су бомбардовали подручје општине Сурдулица са 4 пројектила велике разорне моћи. Погођена је специјална болница за плућне болести „Санаторијум“ у југоисточном делу Сурдулице.
Два пројектила су директно погодила павиљон у коме су биле смештене избеглице из бивше Републике Српске Крајине, а један је пао у павиљон старачког дома. Знатно је оштећен и павиљон са плућним болесницима. У тим објектима погинуло је 19 особа док их је више десетина повређено.
Делови њихових тела неколико дана су извлачени из рушевина и скупљана са околних стабала и вршена [...]
РТ Балкан, 11. 2. 2025, Судбина 250.000 докумената о злочинима над Србима: Да ли је могуће да су нестала?
Покрет Бранимира Несторовића тврди да је архива бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије – нестала. Тужилаштво за ратне злочине наводи да је све код њих
Покрет "Ми – Снага народа" Бранимира Несторовића тврди да је 250.000 докумената о злочинима над Србима од 1991. до 1999. године, које је Тужилаштво за ратне злочине преузело 2009. године као архиву бившег Комитета за прикупљање података о повредама међународног хуманитарног права и злочина против човечности на територији бивше Југославије –[...]
