За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 4.9.2011. Помен жртвама усташких злочина
Парастосом, полагањем вијенаца и цвијећа и паљењем свијећа код спомен костурнице погинулих бораца НОР-а и жртава фашистичког терора на Рашче Брду код Котор Вароши данас је одата почаст жртвама усташког злочина из априла 1942. године. На Рашче Брду усташе су 16. априла 1942. године извеле из затвора и поубијале девет…
Блиц, 15,16,17. 8. 2011, У подруму смрти нестало више од 800 Крагујевчана
После 66 година сакривања, отворена су врата злогласне крагујевачке Капислане. Иза зидина „Заставе“, а некадашњег Војнотехничког завода, репортери „Блица“ први су закорачили у катакомбе у којима је, током владавине различитих режима, мучено и стрељано више од 800 људи. Већину је, по пресуди преког суда, ликвидирала комунистичка власт после Другог светског… Блиц, 16.8.2010, Откривена масовна гробница жртава комуниста
На годишњицу првог спомена После 65 година, потомци жртава комунистичког терора, први пут у Србији запалиће у Крагујевцу свеће за покој душа изнад гроба у коме су сахрањени њихови најмилији. Како „Блиц“ сазнаје из поузданих извора, откривено је место на којем су закопане кости више од 600 људи које су…
Проф. др Мирјана Влајисављевић: Гаравице мрачне и крваве
„Говори кад имаш нешто боље од ћутања.“ Драга браћо и сестре, потомци и поштоваоци жртава гаравичког покоља од прије седамдесет година, поштовани гости, помаже Бог! Сабрасмо се данас овдје са свих страна у Гаравицама мрачним и крвавим, да одржимо помен на четрнаест и по хиљада Срба бихаћког среза звјерски уморених… Миливоје Иванишевић: Јасеновац – прећутане жртве
Криж и нож истовремено у рукама једног од првих заповедника јасеновачког логора и једног од најсвирепијих зликоваца. Више од пола века се, у разним поводима, обнавља срамотна лицитација о броју жртава најпознатијег хрватског концентрационог логора из времена Другог светског рата – Јасеновца. И увек се, при тим лицитацијама, умањује… Политика, 26.6.2011, Логор за Југословене у поларном кругу [Мапа]
Нарвик – Место на северу Норвешке, у каменитом пределу, међу планинама које су и у јуну местимично покривене снегом, на подручју на којем се за време Другог светског рата налазио немачки логор за југословенске заробљенике – Овре Јарнван, од пре неколико дана обележено је спомеником и стављено под заштиту норвешке…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 3.5.2017, Свједочење српског логораша о злочину у Сарајеву
Бијељина - Сарајевски Србин Радослав Братић који живи у Аустралији представио је вечерас у Бијељини своју књигу "Има ли Гаге - записи из силоса мржње" у којој свједочи о 1.235 дана тамновања у злогласном муслиманском логору у Тарчину.
„Републику Српску доживљавам као своју државу, своју домовину, и ако је то што смо ми лежали у Силосу имало допринијело да се оформи Реублика Српска, ја сам поносан, и опет бих све поднио“, рекао је Братић Срни.
На представљању књиге у бијељинској Галерији аутор је рекао да је његов мотив за писање била жеља да се муслимански злочин не прећути, да се чују с[...]
Политика, Вечерње новости, 25-26. 3. 2024, Четврт века од погибије пилота Ђурића и Радосављевића
Први је у „орлу” настрадао командант ескадриле „Тигрови”, а сутрадан и његов колега у кокпиту „мига 29”
Пре четврт века, на данашњи дан, био је трећи дан НАТО агресије на СР Југославију. Цела територија Србије и Црне Горе била је под ударима крстарећих ракета испаљених са бродова или бомбардера далеко изван граница земље, али и под налетима авијације алијансе која је дејствовала различитим пројектилима и авио-бомбама.
Супротставили су им се припадници Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Југославије при чему су изузетан допринос дали пилоти ловачке авијације. Истов[...]
Нови Стандард, Печат, 20. 8. 2023, Дејан Антић: Бугарско-албански планови за Македонију
Чини се да су се и данас, као и 1941. године, интереси бугарског и албанског фактора око Македоније подударили. Како другачије тумачити потез највеће странке Албанаца у тој земљи?
Пре непуних недељу дана, навршило се 110 година од окончања Другог балканског рата. Рата који је отпочет без објаве и на који је српски војник био приморан, јер су у току ноћи између 29. и 30. јуна 1913, јединице IV бугарске армије напале његове положаје од Осоговских планина до Брегалнице и ушћа Злетовске реке у Вардар.
Исти онај српски сељак који је на прагу 1913. године под командом ђенерала Степе Степановића по[...]
РТРС, 17.12.2014, Обновљен споменик рударима убијеним у усташком покољу 1942. године
У бањалучком насељу Раковачке Баре данас је, на дан Свете Варваре, заштитнице рудара, служен парастос и освештан новопостављени крст и обновљени споменик рударима рудника Раковац убијеним у усташком покољу 1942. године.
Споменик је обновило Друштво пријатеља манастира Хиландар из Бањалуке, а логистичку подршку пружио је Републички секретаријат за вјере.
Према најновијим истраживањима, 7. фебруара 1942. године припадници гарде усташког поглавника Анте Павелића убили су 65 рудара, а у покољу у селима Мотике, Шарговац и Дракулић убијено је 2.300 Срба.
Предсједник Друштва пријатеља манаст[...]
InfoKg.rs, 21.10.2020, Сећање на страдале 1944. године који су животе дали за ослобођење Крагујевца
Полагањем венаца покрај спомен обележја у Опорници одата је почаст погинулим Црвеноармејцима који су дали своје животе током ослобађања Крагујевца 1944. године. У знак сећања на жртве револуционарног терора исте године, код Громовића улаза служен је парастос.
Међу присутнима у Опорници био је и Властимир Божиновић Власта из Лужница, једини живи сведок овог догађаја, који је 1944. године имао 17 година и сећа се доласка руских војника.
Венци су положени и на спомен обележјима на Варошком и Палилуском гробљу.
Узнак сећања на жртве револуционарног терора 1944. године, код Громовића улаза[...]
