За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
DIC Veritas, 20.06.2016, Zločin na Miljevačkom platou – 24 godine nema odgovornih
Dvadesetprvog juna 1992. godine Hrvatska vojska je napala položaje srpske teritorijalne odbrane na Miljevačkom platou u blizini Drniša, u kojem je preuzela kontrolu nad prostorom od 108 kvadratnih kilometara i 7 sela. Bio je to prvi veći napad vojnih snaga Republike Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu, nakon što je UNPROFOR…
Жртве из Пријепоља
From: Zagorka Komad Date: 2016-06-14 9:41 GMT+02:00 Subject: To: srpski.memorijal@gmail.com Poštovani, u skladu sa vašim pozivom, prijavljujem sledeće žrtve iz porodice nastradale u XX veku: 1. Ujak mog oca, Đerosim (orig. Jevrosim, Eufrosim) Špica iz Prijepolja, selo Miljevići, ubijen je u lovu od strane muslimanske milicije, pre 1914. godine; 2.…
Вуковар: Основни подаци о жртвама
Од: Zivan Stojsic Датум: 13. јун 2016. 15.51 Наслов: Основни подаци о жртвама Коме: srpski.memorijal@gmail.com Одазивајући се позиву на сарадњу који је „Политика“ објавила 12.06.2016. шаљем Вам основне податке о мојој мајци , мом деди и тетки , жртвама усташког геноцида. —————————————————- Василије Туцић , радник у млину. (1886 –…
Радован Дамјановић: Играно документарни Дубровник
Оно што није приказано на телевизији, није се ни десило. Сходно томе, оно што је на телевизији, сигурно се десило. Пратећи ову небулозну логику искривљеног огледала, државна телевизија нашег суседа производи псеудо-историјске филмове и серије, с’ очигледном идејом да лажи поновљене у бескрај морају на крају постати истина. Та рецептура…
Независне, 18.6.2016, Требиње: Помен и прастос жртвама усташког покоља
ТРЕБИЊЕ – Данас је у требињском приградском насељу Придворци обиљежена седамдесет пета годишњица усташког покоља, у коме је звјерски убијено 13 угледних Срба овога краја и бачено у Придворачку јаму. У непосредној близини јаме је прије десет година саграђена Спомен капела, са именима свих жртава, гдје је, у присуству родбине…
СРНА, Глас Српске, 17.6.2016, Пролазак Часног крста кроз мјеста и храмове гдје је службовао Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки
Бањалука – Удружење грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке поводом 75 година од страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг организује од 19. јуна до 1. јула пролазак Часног крста кроз мјеста и храмове гдје је службовао Свети свештеномученик Сава горњокарловачки. Предсједник овог…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 5. 4. 2021, Проф. др Слободан Чикарић: Усташки геноцид почео вешањем бисте краља Петра I
Завршен је Први светски рат 1918. године. Поражено велико Аустроугарско царство раскомадано је на неколико нових европских држава. Турска је протерана с Балкана у Малу Азију и Босфор задржавши Истанбул и мало парче Европе. Немачка је бачена на колена. Победничке империјалне државе и мала Србија, која је дала велики допринос тој победи претрпевши велике људске жртве и материјална разарања, цртале су нову карту Европе. Србији су припојене Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина и Војводина (бивши делови Аустроугарске монархије) и заједно с Црном Гором и Македонијом створена је Краљевина Срба, Х[...]
Вечерње новости, 14. 2. 2021, Прошло 28 година откад су муслимани из Црне Горе затрли чајничка села Поникве, Трпиње и Шапићи
Прошло је 28 година од масакра над цивилним становништвом у селима Поникве, Трпиње и Шапићи у општини Чајниче, а за овој злочин још нико није одговарао, нити се повела истрага о њему.
Једанаестог марта 2021. године навршиће се 13 године откад је НВО "Амнести" поднела кривичну пријаву црногорском врховном државном тужиоцу и Управи полиције, због учешћа црногорских држављана у овом масакру, и због тога што је напад на села чајничке општине изведен са територије Црне Горе. До данас од црногорских државних органа нема никаквог одговора.
У нападу муслиманских војника, који су у поменута села [...]
Политика, 8.11.2020, Путевима српске војске стигао до гроба чукундеде
Млади Душан Дрндаревић, добитник градске награде Ужица, обишао је попришта битака Великог рата, а то ходочашће описао је у књизи „Трагом прошлости”
Ужице – Душан Дрндаревић из Злакусе, лепог села грнчара и туризма, има само 19 година. А већ је добио награду града Ужица и признање ужичког Историјског архива, препешачио километре Солунским фронтом и другим поприштима великих битака српске војске, објавио вредну књигу „Трагом прошлости”. Студира два факултета – ФДУ и географију. Заљубљеник у националну историју, успео је и да оствари важан породични циљ – код Скадра је пронашао до тада непозн[...]
Глас Српске, 30.8.2020, Тужни принц Сријема: Сава Шумановић је стварао срцем и страдао као жртва усташа
Велика Госпојина, 28. Август 1942. године био је тужан дан у Шиду.
Око 150 Срба власти НДХ окупиле су још у 6 ујутру на градском тргу. Одатле су утоваривани у камионе и одвођени некуда у непознатом правцу. Био је то посљедњи пут да их је ико од Шиђана видио. Након страшног мучења, стрељани су два дана касније. Тог 30. августа 1942. у Сремској Митровици усташе су стрељале око 150 Шиђана српске националности, међу њима и 46-годишњег сликара Саву Шумановића. Тако је трагично и напречац завршен живот свестраног сликара, невјероватно образованог појединца и једног од највећих међуратних умјетник[...]
Вечерње новости, 8.9.2014. Лесковац сравњен по жељи Коче Поповића
Стравично разарање Лесковца током савезничког бомбардовања 6. септембра 1944. још обавија зид ћутања. Неколико хиљада цивила убијено за непуна два сата. 28 „пријатељских“ бомбардера сручило 69 тона бомби
У ТИТОВОЈ Југославији врло ретко се говорило о савезничком бомбардовању наших градова крајем Другог светског рата. Највише Србије, тврде историчари. Ако су ова „пријатељска“ разарања и помињана, обично је то било у контексту „неминовних жртава у борби за коначно ослобођење од фашиста и домаћих издајника“. Али, број жртава никада није помињан. А реч је о десетинама хиљада страдалих!
Једно[...]
