За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 8.7.2016, Парастоси убијеним Србима Ливањског поља
БЕОГРАД, 8. ЈУЛА /СРНА/ – У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 23. јула, биће служен парастос за 1.600 Срба који су мучки убијени на православни празник Огњену Mарију 30. јула 1941. године у Ливну, саопштено је из Удружења „Огњена Марија Ливањска“. Помен страдалима биће служен у недјељу, 24.…
Драгиша Радичевић: Јављање
From: Radisa Dragicevic Date: 2016-07-04 22:55 GMT+02:00 Subject: Javljanje To: srpski.memorijal@gmail.com Poštovani, Pročitao sam Vaš poziv pre nekoliko dana u Politici. Slažem se da je preko potrebno sačiniti spisak stradalih u ratovima dvadesetog veka, iz mnogo razloga. Činjenica je da je trebalo početi ranije – sve je manje tragova i…
ДСС – Предлог Резолуције о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата
ПРЕДЛОГ РЕПУБЛИКА СРБИЈА НАРОДНА СКУПШТИНА 5. јул 2016. године Београд НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ На основу члана 190. став 1. Пословника Народне скупштине подносимо ПРЕДЛОГ РЕЗОЛУЦИЈЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ О ГЕНОЦИДУ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА, с предлогом да се, сходно члану…
Жртве из Адашеваца
Од: Biljana LAZIĆ Датум: 01. јул 2016. 22.22 Наслов: СРПСКЕ ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА Коме: srpski.memorijal@gmail.com Поштовани, из новина сам сазнала за рад Друштва. Радим као наставник историје у ОШ “ Вук Караџић“ Адашевци, општина Шид. У школском дворишту налази се споменик жртвама фашистичког терора и борцима НОБ-а. У Књизи „Адашевачки устанак“…
Први светски рат, логор у Ашаху
Од: Lidija Vucic Датум: 27. јун 2016. 13.18 Наслов: Коме: srpski.memorijal@gmail.com Управном одбору Друштва за подизање Меморијалног центра српских жртава геноцида у 20. веку Пратећи писање штампе о различитим историјским чињеницама, посебно о онима у току 20. века, сазнала сам за оснивање вашег Друштва. Сматрам да су идеја о Меморијалном…
СРНА, 28.6.2016, Служен помен за младу краљеву војску
ФОЧА, 28. ЈУНА /СРНА/ – Код спомен-крста у близини јаме Понор у Миљевини код Фоче данас је служен помен-парастос за више хиљада младих краљевих војника из Србије, које је у мају 1945. године ликвидирала тадашња нова комунистичка власт. Јама Понор, у коју је бачено око 2.000 војника, само је једно…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 4. 5. 2024, Црква Свете Петке у селу Добрчане, оскрнављена, паљена и на крају минирана [Фото, Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20185-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 4. 5. 2024, Црква Свете Петке у селу Добрчане, оскрнављена, паљена и на крају минирана [Фото, Видео]
СЕЛО Добрчане на територији општине Гњилане, на Косову и Метохији данас је насељено искључиво Албанцима.
Не разликује се много од свих осталих села у којима је после сукоба 1999. године отишао и последњи Србин. На сваком кораку заставе "Косова" и Албаније, величају се успомене на терористе, њихови споменици су уређени. Српски говоре само старији мештани и то нерадо. Две импозантне џамије, неколико кафића и пар продавница, на питање где се налази црква у селу сви одмахују главом и кажу "нема цркве". Тек после више покушаја, сазнајемо од старијег мештанина да је у селу на брду "била црква", а[...]
Вечерње новости, 9. 10. 2022, Бранислав Глигоријевић: Шема за рушење заједничке државе: Сарадња КПЈ и Коминтерне са Хрватском сељачком странком
ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ комунисте, Хрватска сељачка странка (ХСС) имала је све предности као савезник самим тим што је то била масовна странка, што су у њој видели и сељачки и национални покрет, а све се то потпуно уклапало у њихову основну шему да се рушење "великосрпске" диктатуре и југословенске државе може постићи понајпре у савезу са покретом угњетених нација и сељаштва.
Ранија Стаљинова изјава да се ХСС не може сматрати буржоаском с временом ће постати темељ за грађење односа комуниста са овом странком.
Са своје стране, Мачек је постигао јединство хрватског националног фронта привлачећи у[...]
НСПМ, РТС, 24. 3. 2023, На данашњи дан 1999. пре 24 године, деветнаест земаља НАТО Алијансе, предвођених САД, отпочело је агресију на СРЈ која је трајала 78 дана
На данашњи дан пре 24 године почео је ваздушни напади НАТО снага на Савезну Републику Југославију. За 78 дана бомбардовања погинуло између 1.200 и 2.500 људи.
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности Уједињених нација, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.
Након што је одлуку о неприхватању страних трупа[...]
Српска24, 4. 6. 2025, Саша Недељковић: Споменик војводи Бабунском у Велесу
Војвода Јован Бабунски рођен је у Велесу 1875. године. Звао се Стојковић. Постао је учитељ, али није могао гледати патње поробљеног народа, отишао је у комите и по планини Бабуни добио име војвода Бабунски.
Сем четничке акције учествовао је у Балканском рату. У Првом светском рату бранио је Београд. Одатле је прешао у Стару Србију, где се прославио херојским подвизима. Био је одликован Карађорђевом звездом са мачевима. Белим орлом са мачевима, Златном и сребрном медаљом за храброст, Француском легијом части (прво одликовање на солунском фронту са легијом), Ратним крстом са палмама, Руским крс[...]
Б92, 25.10.2017, Милан Кољанин: Ко је била Дијана Будисављевић?
Књига "Дијанина листа", романсирана биографија Дијане Будисављевић, жене која је током Другог светског рата спасила више хиљада српске деце из логора у НДХ, из пера аустријског писца Вилхелма Куеса, једно је он најзначајнијих издања на штанду Самиздата Б92 на 62. Београдском сајму књига.
Аутор књиге "Дијанина листа" Вилхелм Куес биће гост на штанду Самиздата Б92, у петак 27. октобра од 16 до 18 часова. Посетиоци ће имати прилике да разговарају са писцем, који ће потписивати своје књиге.
Вредан предговор овом значајном издању написао је историчар Милан Кољанин. Предговор преносимо у целин[...]
