За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 12.12.2015, Одржан парастос српским жртвама из Западне Славоније
Парастос за више стотина Срба из западне Славоније и Билогоре, које су хрватске снаге убиле од августа 1991. до краја јануара 1992. године, служен је у суботу у Саборној цркви Свете Тројице у Пакрацу. У том периоду убијено је више стотина цивилних жртава, од којих се многе и данас воде…
ДИЦ Веритас, СРНА, 11.12.2015, Навршавају се 24 године од убиства Срба у Паулин Двору
БЕОГРАД, 11. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – На данашњи дан навршавају се 24 године од злочина у селу Паулин Двор код Осијека, гдје су припадници Хрватске војске убили 18 цивила, од којих 17 Срба и једног Мађара, просјечне старости 64 године, али до сада нико за овај злочин није одговарао по командној…
Александар Матановић: Или да градимо Српски меморијал, или да садимо врбе
Сведок 17. новембар / 3. децембар Иницијатива за изградњу Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку Зашто градимо Меморијални центар српским жртвама геноцида у XX веку? Да одужимо дуг. Дуг према онима чији су животи угашени само зато што су Срби. Да отворимо пут истини. Истина може да донесе…
Декларација о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата (2011)
![Насловна страна Декларације о геноциду [2011] Извор: Удружење Јасеновац – Доња Градина](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2015/12/deklaracija_o_genocidu-2011-w-87x150.jpg)
Д Е К Л А Р А Ц И Ј А О Г Е Н О Ц И Д У НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА ТОКОМ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА Пета међународна конференција о Јасеновцу, Полазећи од чињенице да се у данашњој Републици Хрватској намjерно и…
СРНА, 26.11.2015, Бошњачки делегати: У НДХ није почињен геноцид над Србима
БАЊАЛУКА – Вијеће народа Републике Српске није постигло сагласност о амандману Клуба бошњачких делегата на Декларацију о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата, па ће овај акт бити упућен Заједничкој комисији Вијећа и Народне скупштине Републике Српске. „Вијеће народа није постигло сагласност…
Срна, 23.11.2015, Први састанак поводом обиљежавања 100 година од интернације Срба
ДОБОЈ, 26. НОВЕМБРА /СРНА/ – У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, у Добоју је данас одржан први састанак поводом обиљежавања 100 година од интернације Срба у добојски логор у Првом свјетском рату – 27. децембар, када је извршен први геноцид над српским народом у тада…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 20. 8. 2023, Спомен-чесма Мијовићима у Улобићу на Јахорини подсјетник и опомена
ЈАХОРИНА - Почетком августа, на дан Светог пророка Илије у јахоринском селу Улобић, уз присуство најближе родбине, освештана је спомен-чесма и одржан парастос четворици Мијовића, који страдаше у Другом свјетском рату као припадници краљеве војске, односно Југословенске војске у отаџбини (ЈВУО).
На чесми су уклесана имена тројице рођене браће Драга, Ристе и Манојла и њиховог првог рођака Петра. А овај прелијепи споменик су подигли унуци Драган и Боро Мијовић још 2020. године, али због короне и изостанака неких чланова породице који живе у иностранству освештана је тек ове године од стране на[...]
Вечерње новости, 3. 9. 2013, Остоја Милисављевић: Покољ на Светог Илију
Примање друге вере није била гаранција да се сачува живот. Уместо покрштавања поклано 5.000 душа из Вргин Моста
О ПРИСИЛНОМ католичењу Срба говорили су и писали Немци, Италијани, или као очевици или по сазнању, како нарочито указује Л. М. Костић. Валтер Хаген пише: „Пошто се по старој традицији изједначује хрватство и католичка вера... то почеше православне да терају да пређу на католичку веру. Ово принудно прекрштавање беше управо форма по којој се вршило хрватизирање“.
Др Гестенмајер у извештају Рибентроповом министарству од 14. септембра 1944. године јавља:
„Усташе су приморале дес[...]
Јужне вести, 11.7.2016, Део оронуле куће "Ока соколовог" припао Гаџином Хану, ближи се реконструкција
Најпознатији Заплањац који се борио у балканским и Првом светском рату Драгутин Матић, чија је фотографија у унформи српског војника обишла свет, ускоро би требало да добије музеј у свом родном селу Калетинцу.
Наследници ратног извиђача познатог као “Око соколово” предали су део његове куће Општини Гаџин Хан, која планира да је реконструише и направи музеј. Чека се да Општини припадне и остатак објекта.
Како каже председник Општине Саша Ђорђевић, сувласници који поседују трећину куће у којој је живео славни војник и учесник многих важних борби за ослобођење Србије, поклонили су Гаџином Х[...]
Вечерње новости, 8. 9. 2013, Гучево – прва битка Броза и Драже
После 99 година у рововима где се 7. септембра 1914. одиграла Дринска битка, најстрашнија у 1. светском рату. Кота 708, гробница јунака који су 55 дана одолевали аустроугарској офанзиви, скривана је од Србије.
Бескрајне изукрштане пруге ровова, земуница и кратера из Првог светског рата протежу се и после 99 година дуж гребена подрињских планина Гучева, Борање и Јагодње, природног грудобрана западне Србије. На тим висовима, од Гучева до Мачковог камена, 7. септембра 1914. године почела је најстрашнија битка Великог рата, током друге аустроугарске офанзиве. Бранећи вис Еминове воде и коту 708[...]
Вечерње новости, 7.10.2017, Предали се партизанима, завршили на дну јаме
На златиборском брду Церова откривена масовна гробница ликвидираних повратника из рата. Сумња се да је овде погубљено између 200 и 300 младића
ТАЈНУ о страдању између 200 и 300 српских младића, старих од 16 до 20 година, на измаку Другог светског рата, крила је пећина у селу Мушвете на Златибору. На дну јаме Церова, фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић пронашао је скелете страдалника чије су руке биле везане жицом, а пре него што је изашао из масовне гробнице, успео је да преброји десетак костура, док су испод велике хрпе камења извиривале кости ко зна колико још несрећника. Тако с[...]
