За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Печат, 9. 5. 2025, Слободан Иконић: Црквени сепаратизам – случај Косова и Метохије
Један од кључних фактора опстанка Срба на Косову и Метохији је Српска православна црква која обједињује Србе на свим нашим етничким територијама. Зато је она посебна мета како западног империјализма, тако и српских противника из окружења, све до најактуелнијег насртаја албанских сепаратиста на њену имовину и наслеђе. Сви они сматрају… Политика, 9. 5. 2025, Момчило Павловић: Девети мај – талац високе политике
Осмог маја 1945. у Берлинском предграђу Карлсхорст, у сали официрске мензе зграде бивше немачке школе војних инжењера, потписана је друга капитулација немачке војске, пошто првом капитулацијом у Ремсу у штабу Ајзенхаура Стаљин није био задовољан. Четири заставе на зидовима – совјетска, америчка, британска и француска – симбол су братства у…
Политика, 3. 5. 2025, Негативе ратних фотографија носио и у најтежим борбама
У холу Музичке школе „Војислав Лале Стефановић” у Ужицу стоји спомен-табла са натписом: „Породица Стефановић, учитељи Даринка и Малиша и њихови, кћи др Олга и син Војислав, дарују ову зграду Музичкој школи”. Ужичани и сада памте тај гест задужбинара Војислава Стефановића, који је почетком овог миленијума школи тестаментом поклонио породичну… Министарство спољних послова, Генерални конзулат Р. Србије – Хамбург, 29. 4. 2025, Обележавање 80 година од ослобођења логора ратних заробљеника Сандбостел
У уторак 29. априла 2025. године обележена је 80. годишњица од ослобођења логора ратних заробљеника Сандбостел (Stalag X-B) у Доњој Саксонији, а конзул жеран Милена Николић је тим поводом положила венац на споменик жртвама. Сандбостел је био један од највећих логора за ратне заробљенике у северној Немачкој у ком је…
ИН4С, 6. 5. 2025, Наше главе изабране пале почетком маја 1999. годинe на светом Косову
Политика, 9. 5. 2025, У патњи интернираца изникло пријатељство [Мапа]
Пре тачно 83 године у норвешке логоре смрти депортовано је 46 Кикинђана, од који су се кући вратила њих седморица. Сећање на мај 1942. године Кикинђани никада неће заборавити, а већ пету деценију полажу венце на споменик интернирцима који сведочи о преживљеним ужасима, али и пријатељству два народа ‒ српског…





