За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Добротвор, а не донатор
Од: Oliver Nikolic <адреса забележена у књигу Српског меморијала> Предмет: Lokacija memorijala Садржај поруке: Pomaze Bog, pisem Vama iz Nemacke, tako da mi srpski nije najbolji posto sam rodjen u Nemackoj. Ako grad Beograd ili drzava Srbija vama ne daje plac/lokaciju gde se moze graditi spomenik srpskim zrtvama (slicno kao…
DIC Veritas, 30.4.2016, Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba iz Zapadne Slavonije 1. i 2. maja 1995. godine (akcija “Bljesak”)
Prvog maja 1995. godine hrvatske oružane snage izvršile su agresiju na srpsku oblast Zapadna Slavonija, u sastavu RSK, u vrijeme kada je ova oblast bila pod zaštitom UN (Sektor “Zapad”). Protiv zapadnoslavonskih Srba (oko 15.000 žitelja sa oko 4.000 vojnika) krenulo je više od 16.000 pripadnika hrvatskih oružanih snaga. Narod…
Политика, 28.4.2016, У Чешкој одата пошта Принципу и српским ратним заробљеницима
Поводом обележавања 98. годишњице смрти Гаврила Принципа, државна церемонија полагања венаца и одавања почасти одржана је данас у градској тврђави у Терезину у Чешкој, где је Принцип, као затвореник, преминуо 28. априла 1918. године. У склопу обележавања стогодишњице Првог светског рата крај маузолеја са спомен костурницом у Јиндриховицама одржана је…
Срна, 28.4.2016, Годишњица смрти видовданског хероја – Гаврило Принцип
![Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II) / Поклон Адолфу Хитлеру за 52. рођендан: Табла Видовданском јунаку Гаврилу Принципу Fotograf: Heinrich Hoffmann Mnichkirchen; FHQ Sonderzug; Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II); Gruppenbild (im Profil in Uniform m.verschrnkten Armen; daneben Mittelmann; beim schberreichen d.steinernen Gedenktafel aus Sarajewo; im Zug); Hitler, Adolf [Politiker 1889-1945]; Mittelmann [Leutnant] Material/Technik: Fotografie (m.Sperrvermerk; m.abgeschnittener Ecke) H he x Breite 13 x 18 cm Inventar-Nr.: 50662](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2016/04/tabla-g-principu-poklon-hitleru-1941-f-bundesarkiv-216x150.jpg)
БИЈЕЉИНА, 28. АПРИЛА /СРНА/ – На данашњи дан прије 98 година умро је Гаврило Принцип, члан тајне организације „Млада Босна“, чији је атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда и његову супругу Софију на Видовдан 1914. године у Сарајеву послужио Бечу као изговор за војну инвазију на Србију, што је довело…
Срна, 28.4.2016, Навршава се 21 година од злочиначке акције „Бљесак“
У операцији „Бљесак“, 1. и 2. маја 1995. године, убијено је или се води као нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце БАЊАЛУКА, 28. АПРИЛА /СРНА/ – Првог маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало је 15.000 житеља Западне Славоније, која је била под заштитом…
РТС, 27.5.2016, Беч: Сећање на јасеновачке жртве
У просторијама Заједнице српских клубова у Бечу, 22. априла одржана је комеморација у знак сећања на жртве геноцида у Јасеновачким логорима. Комеморација Сјећање на геноцид – читање свједочанстава у просторијама Заједнице српских клубова у Бечу одржана је 22. априла, на дан, када је пре 71 годину извршен Јасеновачки пробој, јавља…
Не заборављамо – Памтимо
![РТС, 17.03.2024, Документарни филм: Досије Косово – Погром [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26969-350x200-no.jpg)
РТС, 17.03.2024, Документарни филм: Досије Косово – Погром [Видео]
Аутор филма: Слађана Зарић
Редитељ: Милан Јовановић
Директори фотографије: Симо Димитрић и Никола Ђуровић
Новинари: Весна Илић и Милена Милетић
Монтажер је Марко Вујовић, тонски сниматељ Марко Буђан, графички дизајнер Небојша Тесла, дизајнер звука Бојан Манговић, продуцент Душан Ковачевић.
Композитор: Владимир Тошић
Филм је реализован у продукцији Информативног програма Радио-телевизије Србије
Нови документарни филм ауторке Слађане Зарић доноси причу о дешавањима на Косову и Метохији 17. марта 2004. године, када је осам Срба убијено на кућном прагу, око 4 000 људи трај[...]
Спутњик, 15.6.2018, Као пук мајора Гавриловића: Јунаци са Кошара избрисали животе из бројног стања за отаџбину
Пре 19 година 14. јуна завршена је битка за Кошаре на Косову и Метохији у којој је погинуло 108 српских војника. Војни стручњаци су сагласни да је одбрана Кошара спречила копнену инвазију на Србију и да је онемогућила прекид комуникације међу српским формацијама.
Пуковник Љубинко Ђурковић који је командовао одбраном Кошара каже да би после готово две деценије пратећи сијасет параметара које тада нису могли да се сагледају, неко могао да каже да је све на Кошарама могло да буде другачије. Он, ипак, захваљујући сећању свих сабораца и војних стручњака остаје при ставу да није.
„У току извођ[...]
Глас Српске, 24. 3. 2024, Данашњи дан најтежи је породици Тошовић: Марији је НАТО бомба убила бебу и супруга
У НАТО бомбардовању Србије, односно тадашње Савезне републике Југославије, погинуло је више од 1.100 припадника војске и полиције. Укупан број цивилних жртава до данас није утврђен.
На данашњи дан сјећамо се мале Милице Ракић из Батајнице, труднице Љиљане Спасић из Ниша, 16 радника РТС-а и свих осталих жртава НАТО бомбардовања.
Данашњи дан, 24. март био је најтежи породици Тошовић из Мердара, на чију је кућу пала бомба. Бојана је најмлађа жртва НАТО бомбардовања, пише РТС.
- Бојана је тек проходала, имала је 11 месеци, али је ваљда пожурила да прохода. Тако смо се играли по дворишту. [...]
![Печат, 8. 12. 2023, Мирна смрт немачких џелата Србâ у Јадру и Поцерини 1941 – Виктор Бејатовић, антрополог, интервју [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23191-350x200-no.jpg)
Печат, 8. 12. 2023, Мирна смрт немачких џелата Србâ у Јадру и Поцерини 1941 – Виктор Бејатовић, антрополог, интервју [из Архиве]
Стравични масовни злочини које су Немци током Другог светског рата починили у Мачви (Јадру - с.м) необјашњиво су, за разлику од неких других у Србији, остали у слепом пољу наше јавности У зборнику „Геноцид над Србима у НДХ и устанак“ недавно је објављен текст нашег антрополога Виктора Бејатовића о страдању Срба у Мачви (Јадру - с.м) 1941, које је злодело трупа Вермахта, а чије је неизучено чвориште геноцидни злочин у селу Драгинцу. Бејатовић се осим тим злочином бавио и судбином злочинаца којима не само да није суђено него су, како је истакао у овом интервјуу за „Печат“, умрли мирно, као углед[...]
САВО ШТРБАЦ: Бљесак
4. маја 2012. године
Прође и седамнаеста годишњица хрватског напада на Српску аутономну област (САО) Западна Славонија, изведеног 1. и 2. маја 1995. године, у вријеме када је та област била под заштитом мировних снага УН-а.
Када је ријеч о тој операцији, српска и хрватска страна се ни у чему не слажу. За Хрвате је то војно редарствена акција, чији је циљ био вратити окупирано подручје у уставно правни поредак РХ. Бљесак је величанствена сјајно обављена акција које се сјећамо с највећим поносом… Бљесак је уједно био и пријеломна тачка у Домовинском рату која је увјерила међународну заједн[...]
