За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Танјуг, 4.11.2015, Дан сећања на жртве холокауста на Стратишту код Jабуке
Полагањем венаца, комеморациjом и изведеним перформансом данас jе обележена годишњица страдања 2.200 Jевреjа на Спомен обележjу „Стратиште код Jабуке“ близу Панчева. JAБУKA – Полагањем венаца, комеморациjом и изведеним перформансом данас jе обележена годишњица страдања 2.200 Jевреjа на Спомен обележjу „Стратиште код Jабуке“ близу Панчева. Aмбасадор Израела у Србиjи Jосеф Леви…
Вечерње новости, 29.10.2015, Споменик хероини Диани Будисављевић
Б. ЦАРАНОВИЋ | 29. октобар 2015. Београд враћа дуг хуманој Аустријанки која је из Јасеновца и других логора смрти спасла 12.000 српске деце. Конкурс за идејно решење биће расписан ове недеље ЗАБОРАВЉЕНА хероина Другог светског рата, Аустријанка Дианa Будисављевић, која је из Јасеновца и других усташких логора смрти спасла готово…
Срна, 26.10.2015, Одржана пројекција филма „Дјеца“
БАЊАЛУКА, 26. ОКТОБРА /СРНА/ – У „Мултиплекс Паласу“ у Бањалуци вечерас је одржана пројекција документарног филма „Дјеца“ који на јединствен и аутентичан начин представља једино и посљедње свједочење четири преживјела родитеља, од укупно 36 очева и мајки који су у отаџбинском рату изгубили по троје дјеце. Аутор филма „Дјеца“ Денис…
Press.ba, 25.10.2015, Удба цензурисала дјело о спрези усташа и католичког свештенства
Ове године први пут је објављена цијела и нецензурисана књига Виктора Новака „Magnum crimen“, која говори о развоју клерикализма у Хрватској, али и о учешћу католичког свештенства у страшним злочинима над Србима у Другом свјетском рату. Заслугом издавачке куће „Catena mundi“ из Београда, која стоји иза објављивања нецензурисаног „Magnum crimenа“,…
Срна, 22.10.2015, Усвојена Декларација о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима
БАЊАЛУКА, 22. ОКТОБРА /СРНА/ – Народна скупштина Републике Српске усвојила је данас Декларацију о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. У Декларацији се наводи да су злочини усташа над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата у Независној Држави Хрватској смишљен и…
Заборављена трагедија Селевца
Слободан Кљакић | објављено: 19.10.2015 | Политика Пре 100 година, 21. октобра 1915, немачки војници су у овом шумадијском месту стрељали 89 недужних цивила „Борбе у Србији имају карактер најдивљијих борби народа у којима учествују и старци и жене и деца”, известио је немачки лист Франкфуртер цајтунг пре тачно…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 13. 7. 2023, Живот и прикљученија јунака наше духовности: Српска књижевна задруга је основана на мудром идејном програму - из Дневника академика Д. Медаковића
У СУБОТУ, 10. августа 1985. „Политика” доноси један пост сцриптум под називом: „Туристи односе лобање”. Аутор је Милан Ивић, историчар уметности из Београда.
Текст гласи:
„Од групе излетника који су се вратили са Кајмакчалана сазнао сам да су Спомен-костурница са металним полицама за кости погинулих и црквица потпуно запуштени. Чувена Пупинова камбана (звоник) коју је славни научник поклонио 1928. године са жељом ’да звуци камбанарије разнесу славу палих и преживелих јунака на све стране света’ више не звони јер звона нема. Да ли је зарасло у траву или су га однели на претапање? Заклони [...]
![StellaPolareBooks, 3. 5. 2021, Бранислав Глигоријевић: Комунисти и усташе између два рата – симпатије и контакти [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22001-350x200-no.jpg)
StellaPolareBooks, 3. 5. 2021, Бранислав Глигоријевић: Комунисти и усташе између два рата – симпатије и контакти [из Архиве]
Контакти југословенских комуниста и усташа између два светска рата већ одавно нису историографска непознаница.
Једно од тумачења ове појаве налазимо у књизи старог историчара Бранислава Глигоријевића Коминтерна, југословенско и српско питање, објављеној пре готово 30 година. Глигоријевићева истраживања показују значајно преклапање циљева КПЈ и Павелићевог покрета почетком тридесетих година, због чега чак ни челни људи партије, попут Милана Горкића и Владимира Ћопића, нису зазирали од комуникације са усташким лидерима. У усташком покрету Горкић је видео, читамо у Глигоријевићевој књизи, “израз[...]
Глас Српске, 20.5.2017, Сузе за 12 звјездица нису пресушиле
Бањалука - Тих дана сам проживљавала пакао. Била сам спремна дати све да заштитим своју дјевојчицу, али није било начина. Моја малена Душана умрла је 7. јуна, јер њена нејака плућа нису могла сама да се изборе за кисеоник.
Овако најтужнију причу протеклог рата, која је дирнула многа срца, дрхтавим гласом почиње мајка једне од 12 бањалучких звјездица Драгица Комљеновић из Кнежева. Њена дјевојчица рођена 24. маја 1992. године умрла је, као и осталих 11 беба, због недостатка кисеоника у инкубатору у бањалучком Клиничком центру.
Прва беба преминула је 22. маја, након чега је услиједила агони[...]
РТРС, Агенције, 16. 3. 2024, Двије деценије од погрома над Србима на Косову и Метохији
Прије 20 година, 17. и 18. марта 2004. године, над Србима Косова и Метохије догодио се погром у коме је 16 Срба убијено, на стотине повријеђено, 4.000 протјерано, а уништено је више од 1.000 кућа, цркава, манастира, светиња.
Етнички мотивисана ерупција насиља Албанаца над Србима, изазвана је, осим страховитом мржњом, медијском кампањом која је приказивала да су албански дјечаци наводно натјерани у Ибар. Извјештавање албанских медија било је тенденциозно и сасвим неистинито.
Током својеврсне Кристалне ноћи, како се изразио један од званичника КФОР, марта 2004, над Србима, њиховим домовима[...]
Aero.rs, Телеграф, 26. 3. 2025, Последње речи мајора Зорана Радосављевића, хероја који се није вратио На данашњи дан 1999: ’Бежим у облаке‘
Припадници Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије и данас, након 26 година, с поносом се сећају мајора Зорана Радосављевића. Једног од оних који је бранио небо од авиона НАТО снага 1999. са малобројним и полуисправним ваздухопловима.
Подсетимо, од 16 Мигова 29 РВ и ПВО тадашње СР Југославије, који су у том тренутку превалили прву деценију постојања, после три дана агресије још 11 је било исправно. Истина - само на папиру.
Већ првог дана НАТО агресије изгубили смо два авиона: изнад Бечеја је оборен авион мајора Небојше Николића, док је изнад Косова оборена 29-к[...]
