За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Витали ЖУЧНИ: Шабац — ратни злочин „претече ЕУ“
Принципијелни ЕУропски поклоници правде тврде, да свако зло има своје исходиште а злочин и то ратни, своје потстрекаче, притом ипак одлазећи сваког августа на колективни годишњи одмор (ваља се!), да их се Срби не би тада оправдано сетили. Пре више од века, тадашња Србија имала је неколико извозних лука на…
Александар Чотрић: Уведимо и дан сећања на злочине комуниста
Вечерње новости | 19. август 2015. Од свих република бивше Југославије, Србија је била највише погођена злочинима комунистичких победника, иако је српски народ дао највећи допринос борби против нацистичког окупатора Поред дана сећања на српске жртве у Првом и Другом светском рату, као и у ратовима деведесетих година прошлог века,… Вељко Ђурић Мишина: Дуг пут до меморијала
Вечерње новости | 19. август 2015. Пут до меморијала о српским жртвама у ХХ веку води од Музеја жртава геноцида. Музеј се најчешће помене узгредно када се говори о меморијализацији Старог сајмишта Мало је познато да у Београду већ две деценије постоји Музеј жртава геноцида. Створен је ради трајног сећања…
Вечерње новости, 18.8.2015, Преминуо сведок масакра
Умро Миодраг Ченић (88), очевидац тешког партизанског злочина на крају другог светског рата у Бањалуци. У Шибовима маљем убијено 700-1.000 заробљених четника Павла Ђуришића ОД последица можданог удара недавно је, у 88. години, преминуо Миодраг Ченић, можда и последњи сведок стравичног партизанског злочина на крају Другог светског рата у Шибовима…
С. Аврамов: Негирање наших жртава већ јако иритира Србе, оснивамо Меморијални центар
КМ Новине | недеља, 16. август 2015. Без обзира на стварност да су Срби балкански народ који је у 20. веку највише пострадао, чињенице о томе се немилосрдно потиру па чак и негирају. Таква константа у нашем друштву изнудила је код српских интелектуалаца покрет за оснивањем Меморијалног центра за…
Вечерње новости, 16. 8. 2015, Иван Миладиновић: Јуриш на Дедиње
Шта се заправо десило крајем лета 1944, када су пролетерске јединице дошле у Србију. Грабеж пробраних партијаца није допринео угледу нове власти У СРБИЈИ има једна изрека „Још није време, још није време – е, а сад је касно“. И управо то доживљавамо кад је реч о новој политичкој историји…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 7.10.2017, Предали се партизанима, завршили на дну јаме
На златиборском брду Церова откривена масовна гробница ликвидираних повратника из рата. Сумња се да је овде погубљено између 200 и 300 младића
ТАЈНУ о страдању између 200 и 300 српских младића, старих од 16 до 20 година, на измаку Другог светског рата, крила је пећина у селу Мушвете на Златибору. На дну јаме Церова, фрескописац и спелеолог Димитрије Мирко Ћелић пронашао је скелете страдалника чије су руке биле везане жицом, а пре него што је изашао из масовне гробнице, успео је да преброји десетак костура, док су испод велике хрпе камења извиривале кости ко зна колико још несрећника. Тако с[...]
Вечерње новости, 1. 9. 2013, Остоја Милисављевић: Хрват само - католик!
Средства информисања католичења Срба и посећивање делегација прелазника Павелићу, по свом значају дижу у небо: "Хрватски народ" пише да је то "корак ума и срца".
АНТЕ Павелић је свечано дочекао делегацију прелазника и одржао пригодни говор: "Сматрајте великом срећом за покољење Ваше, за покољење свих нас, да се у овом дијелу Хрватске домовине најприје и најоштрије почело и провађа се оно што може бити највећа заслуга наше сретне и сретније будућности. Ви знате... вашим корацима иду и друга браћа, иде и остали народ и кад се то доврши наша земља, наша домовина бит ће потпуно сигурна...".
[...]
Глас Српске, СРНА, 25. 6. 2023, Братић: Први ратни злочини у Европи након Другог свјетског рата извршени у Словенији над припадницима ЈНА
Први ратни злочини на простору Европе након Другог свјетског рата извршени су у Словенији над припадницима ЈНА јуна и јула 1991. године, а некажњени поступци словеначког руководства били су матрица за сецесионисте Хрватске и БиХ што је довело до смрти више од 130.000 људи, рекао је у изјави за Срну адвокат Душан Братић.
Братић је истакао да бивши предсједник Словеније Милан Кучан и тадашњи министар одбране Јанез Јанша улазе у ред највећих ратних злочинаца које нико још није званично позвао да положе рачуне.
Братић је, поводом 32 године од "рата у Словенији" – оружане сецесије Словеније и[...]
РТРС, 11. 8. 2023, Жртве усташког злочина у селу Чаваш коначно добиле достојанствено спомен обиљежје
Жртве усташког злочина у селу Чаваш у Поповом пољу коначно су добиле достојанствено спомен обиљежје. На новом споменику који су подигли потомци страдалих, служен је помен за 101 невину жртву масовоног покоља које су усташе, на данашњи дан побиле и бациле у јаму 1941. године.
11. августа усташе су опколиле село Чаваш. Након звјерског мучења убили су и у јаму бацили 101 од 150 мјештана.
Ово је једно од највећих стратишта српског становништва у овом дијелу Херцеговине. Редом су убијане породице Мијатовић, Милошевић, Михићи, Милетићи... Међу страдалим житељима села било је 55 жена и дјеце. Н[...]
Политика, 9. 10. 2022, Момчило Павловић: Најтужнији дан Краљевине Југославије и престоног Београда
Деветог октобра 1934. у четири сата и 10 минута, приликом званичне посете Француској, у Марсељу је извршен атентат на краља Југославије Александра (Карађорђевића)
Два најмасовнија догађаја и доживљаја, не рачунајући ослобођење Београда 1918, приредио је краљ Александар народу престонице и читавој земљи. Први када се венчао са румунском принцезом 1922, а други, тужни, када је убијен и када је испраћен из Београда на вечни починак у Белу Цркву, која надвисује Тополу. Оба ова догађаја су била масовна, међународног значаја и оба су забележена камерама.
Сахрана краља Александра 10 дана после [...]
