За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 3.4.2016, У Маутхаузену положен камен темељац за капелу посвећену Србима
МАУТХАУЗЕН, 3. АПРИЛА /СРНА/ – У аустријском граду Маутхаузен данас је положен камен-темељац за изградњу спомен-капеле посвећене Србима који су страдали у логору Маутхаузен у Првом свјетском рату. Шеф Представништва Републике Српске у Аустрији Младен Филиповић изјавио је Срни да се очекује да би изградња цркве требало да буде завршена…
Мира Ниношевић: Велики рат – живот под бугарском окупацијом
Систематски терор и пљачка били су свакодневица српског становништва на југу Србије за време трогодишње бугарске окупације од 1915. до 1918. године. Савременици су у својим записима оставили ужасне слике окупаторског трогодишњег присуства у Србији. Поготово су страховите последице остале у крајевима обухваћеним Топличким устанком. Житељи села остали су…
Вести, 31.3.2016, Колико је Срба страдало у 20. веку (3): Кардељ „превидео“ милион жртава
Четвртак 31.03.2016 | Ђ. Баровић – Вести У компликованом послу утврђивања истине колико је Срба страдало у 20. веку, Српски меморијал мора да одговори и на питање да ли је заиста било могуће да се процена о 1,7 милиона страдалих у Другом светском рату заснивала на бројци коју је изнео…
Вести, 30.3.2016, Колико је Срба страдало у 20. веку (2): Отаџбина као губилиште
Среда 30.03.2016 | Ђ. Баровић – Вести Ма колико звучало невероватно, Срби и даље не знају колико их је страдало у 20. веку. Овог капиталног посла ухватило се Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку, а један од оснивача овог удружења Миливоје Иванишевић за „Вести“ открива…
Вести, 29.3.2016, Колико је Срба страдало у 20. веку (1): Списку жртава нема краја
Уторак 29.03.2016 | Ђ. Баровић – Вести Миливоје Иванишевић, један од оснивача овог друштва и директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, у следећих неколико наставака за „Вести“ открива многе податке до којих је Српски меморијал до сада дошао, како је, на пример, Едвард Кардељ „превидео“ 1,1 милион…
Политика, 28.3.2016, Српски Јад Вашем чека на локацију
Политика | Јелена Чалија | понедељак, 28.03.2016. Идеја Друштва за подизање центра српским жртвама у двадесетом веку је да на једном простору прикупи поименичне спискове жртава из Првог и Другог светског рата, али и новијих сукоба, попут ратова деведесетих година у Хрватској и Босни и Херцеговини Процене броја српских жртава…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, Танјуг, 1. 9. 2024, На данашњи дан почео најкрвавији сукоб у историји човјечанства
Нападом нацистичке Њемачке на Пољску, 1. септембра 1939. прије 85 година, почео је Други свјетски рат, најдеструктивнији који је историја видјела.
Нападу и подјели Пољске претходио је споразум са Совјетским Савезом. Њемачка је 23. августа потписала споразум у Москви са Совјетским Савезом, знан као Пакт Рибентроп Молотов, по министрима спољних послова земаља потписница.
Нападом на Данцинг, односно Вестерплате, 1. септембра у 4.45 сати ујутро, који је извела њемачка крстарица "Шлезвиг Холштајн" започела су ратна дејства. Истовремено, њемачко ратно ваздухопловсто започело је бомбардовање по[...]
РТРС, 12.6.2017, У Вардишту код Вишеграда при крају обнова спомен-капеле српским војницима
У Вардишту код Вишеграда приводи се крају обнова спомен-капеле српским војницима, погинулим током Првог свјетског рата.
Комплетне радове, чија прва фаза је почела средином 2016. године, у износу од 90.000 евра финансира Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања владе Србије, општина Вишеград и велики број предузећа и организација.
Архимандрит Јован Гардовић, предсједник одбора за обнову овог здања, каже да ће након реконструкције овај објекат коначно добити важност која му припада.
"Иза нас остају трагови које предајемо нашим потомцима. Не треба да им оставимо рушев[...]
Политика, 2.6.2018, Први светски рат: Споменици победе и опомене
Знатан број српских војних меморијала и места страдања на тлу Грчке и Македоније, који су настајали до 1941. године, оштећен је или је срушен у Другом светском рату, а делимично и после њега.
У Грчкој се налази 17, a у Македонији укупно 34 српска војна меморијала, од чега је убедљиво највише оних који чувају сећање на Први светски рат и балканске ратове. Ти бројеви наводе се у Каталогу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у којем су побројани српски војни меморијали и места страдања изван територије наше земље. Из овог министарства за наш лист су навели да Србија не[...]
РТРС, 11. 8. 2022, Помен за 101 жртву усташког злочина у селу Чаваш
У селу Чаваш у Поповом пољу служен је парастос за 101 жртву масовног покоља које су усташе, на данашњи дан побиле и бациле у јаму 1941.године.
Међу жртвама злочина били су жене, старци и дјеца. Ријеч је о једном од највећих стратишта српског становништва у овом дијелу Херцеговине.
Тог 11. августа усташе су опколиле село и у зору је почео покољ. Након звјерског мучења побили су 101 од 150 мјештана села Чаваш, међу којима је било 55 жена и дјеце. Најмлађа жртва имала је само десет дана. Тијела страдалих бацана су у плитку јаму подно села.
У селу Чаваш, које је Дејтонским споразумом прип[...]
Вечерње новости, 23.7.2016, Нико не тражи убице 14 српских жетелаца
Навршава се седамнаест година од стравичног злочина у Старом Грацку код Липљана. Најхрабрији тог 23. јула 1999. отишли да сакупе пшеницу, али су их покосили хици терориста
КАЖУ да с временом бол умине, престане. Али није тако. Бол је све већа, готово опипљива. Јер, нема дана ни ноћи да се не сетим брата, оца и стричева који су покошени на њивама док су сакупљали жито. Покосили су их рафали зликоваца који се и даље слободно шетају, а наши погубљени мученици и ми који их и даље оплакујемо, не можемо да их прежалимо и годинама вапимо за правдом.
С тешком муком и све теже, из године у годину[...]
