За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 28.3.2016, Српски Јад Вашем чека на локацију
Политика | Јелена Чалија | понедељак, 28.03.2016. Идеја Друштва за подизање центра српским жртвама у двадесетом веку је да на једном простору прикупи поименичне спискове жртава из Првог и Другог светског рата, али и новијих сукоба, попут ратова деведесетих година у Хрватској и Босни и Херцеговини Процене броја српских жртава…
Срна, 28.3.2016, Уранијум убија немилосрдно, пораст обољелих 25 одсто годишње
БЕОГРАД, 28. МАРТА /СРНА/ – Употребом осиромашеног уранијума током НАTО бомбардовања нанесена је дугорочна штета српском народу јер сваке године број обољелих порасте за око 25 одсто, рекао је љекар из Косовске Митровице Небојша Србљак. У Косовској Митровици је 2011. године регистровано 185 обољелих, сљедеће године 225, а 2013. године…
Весна Кнежевић: Маутхаузен: Поља глади, тифуса и безимене смрти у Великом рату
Идуће недеље Српска православна црква позива на свечаност полагања камена темељца за Српску капелу на Војничком гробљу у аустријском Маутхаузену, 20 километара источно од Линца. Реч је о касном исправљању историјске неправде заборава која прати судбину српских заробљеника у ратним годинама 1914–18. У општој култури сећања Маутхаузен је познат као…
Политика, 26. 3. 2016, Масакр српских свештеника
Бора Рајковић | субота, 26.03.2016 | Политика Сан о Великој Бугарској пробуђен у Сан Стефану 1878. године никада није престао и он је важан узрок бугарских непочинстава у оба светска рата на територији источне и јужне Србије. Добро су знали да та идеја никада није прихваћена у овим областима, али…
Срна, 26.3.2016, Обиљежена шеста годишњица повратка у Жач
ОСОЈАНЕ, 26. МАРТА /СРНА/ – У селу Жач, у општини Исток, данас је обиљежено шест година од повратка расељених Срба у то село на Косову и Метохији. Расељени Срби су се на данашњи дан прије шест година вратили организовано под шаторе које су оклопним возилима обезбјеђивали припадници КФОР-а. „Вратили…
Срна, 26.3.2016, Сјековац: Нема будућности без сјећања на српска страдања
БРОД, 26. МАРТА /СРНА/ – Министар рада и борачко–инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изјавио је на обиљежавању страдања српских цивила у Сијековцу, код Брода, да прошлост треба поштовати, а да се будућност не може градити без сјећања на оно што се десило, како се не би поновило. „Током распада…
Не заборављамо – Памтимо
![РТРС, 5. 7. 2024, Парастос Србима из Крњићa: Злочин 32 године без казне [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21107-350x200-no.jpg)
РТРС, 5. 7. 2024, Парастос Србима из Крњићa: Злочин 32 године без казне [Мапа]
У порти Цркве Светог Пророка Илије у сребреничком селу Крњићи служен је парастос за 24 српска цивила и војника из овог села, од којих су 17 убили припадници муслиманских снага из Сребренице 5. јула 1992. године.
Чланови породица страдалих, делегације општине и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата из Сребренице положили су цвијеће уз спомен-плочу у порти овдашње цркве коју су подигли мјештани, уз помоћ Борачке организације и Владе Републике Српске.
Тиме је одата почаст страдалима и обиљежене 32 године од свирепог убиства мјештана овог српског села.
Предсједник Органи[...]
![Погледи, Слобода, 27. 3. 2022, 27. март 1941: Шта се заиста дешавало? [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12659-350x200-no.jpg)
Погледи, Слобода, 27. 3. 2022, 27. март 1941: Шта се заиста дешавало? [из Архиве]
Зашто је један од најмудријих потеза српске елите икада – пуч од 27. марта 1941, и данас под сумњом? Оно што сви заговорници потписивања Тројног пакта, 25. марта 1941. у Бечу, понављају, то су изјаве званичника, немачких и југословенских, смишљене да би биле прихватљиве српском јавном мнењу. У оно време, маневар није успео
У оштрој конкуренцији, државни удар од 27. марта 1941. године спада међу историјске догађаје о којима наша јавност има најмање информација. Разлог је тај што се 27. март, упорно и систематски, од новинских чланака до научних радова, представља као једна од највећих грешака [...]
РТРС, 2.5.2018, Почаст за 383 српске жртве страдале у Коњицу
Данас је одата почаст за 383 српске жртве, страдале током рата у општини Коњиц. Око седам хиљада Срба који су прије рата живјели у Коњицу, расељено је широм свијета. Коњичани су својим мртвима одали пошту у Гацку, гдје је прије двије године изграђен заједнички споменик за цивиле и борце.
На мермеру уклесана 383 имена. Међу њима дјеца, жене, старци, жртве логора Челебићи и Мусала, борци, припадници Друге херцеговачке лаке пјешадијске бригаде. Коњиц је једна од најстрадалнијих општина за српски народ, гдје су у масовним злочинима убијане комплетне породице.
"Убијен ми је отац, стриц, бројн[...]
Глас Српске, СРНА, 3. 10. 2023, Бољанић: Спасавање савезничких пилота потврда да су Срби увијек на страни правде - Додик
БОЉАНИЋ - Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас у Бољанићу да је акција “Халијард” још једна потврда да су Срби увијек били на страни правде, побједника и антифашиста, а да је данас српска саборност опаснија од оружја.
Додик је истакао да је ова акција дио славног дијела историје српског народа и херојски подвиг, те да се показало да Срби дјелују на исти начин у борби за слободу без обзира на оскудицу.
- И поред чињенице да овдје нема америчких представника, то не утиче на чињеницу шта су Срби радили - рекао је Додик поводом обиљежавања 79 година од спасавања савезн[...]
Глас Српске, 13.2.2018, Крвави усташки пир у Поткозарју и Пискавици
Бањалука - Служењем литургије и парастоса у храму Покрова пресвете Богородице у Поткозарју јуче је обиљежено 76 година од покоља Срба, који су починиле усташе на територији Поткозарја и Пискавице у Другом свјетском рату.
У овим селима усташе су 5. и 12. фебруара 1942. године убиле 562 мјештана, од којих 77 дјеце, а преживјели се ових злочина и сада са зебњом сјећају.
Један од њих је и деведесетогодишњи Боре Пиљагић, који је у вријеме крвавог пира имао 14 година.
- У том страшном злочину изгубио сам оца, као и неколико рођака и комшија. Било је страшно, људи су бјежали главом без обзира. И с[...]
