За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срамна лицитирања српским жртвама
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 20. фебруар 2013. Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до „Олује“ (8) Миливоје Иванишевић: Једино од Срба траже спискове жртава. Момчило Павловић: Меморијал треба да одржава сећање на злочин СПОМЕНИК жртвама геноцида потребан нам је као хлеб, насушни. Они који негирају српска… Акција „Новости“: Држава мора да се одужи свим жртвама
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 19. фебруар 2013. Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до ”Олује” (7) Милићевић: Споменик подићи на задужбинарској основи. Хиљаде читалаца подржава идеју Матановића и “Новости” Довољно је рећи: коначно! Благодарећи “Вечерњим новостима” Срби ће, напокон, подићи споменик страдалницима, знаним и незнаним, од… Акција „Новости“: И жртве нас окупљају
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 18. фебруар 2013. Подигнимо споменик страдалницима геноцида, од “Јасеновца” до “Олује”. Матановић: Помоћи ће и град и држава. Јовановић: Немамо права на заборав Акција “Вечерњих новости” прихваћена је са одобравањем – споменик жртвама геноцида од “Јасеновца” до “Олује”, уверен сам, ускоро ће бити подигнут… Акција „Новости“: Заборав је друго убиство невиних
Вечерње новости | В. Таловић | 16. фебруар 2013. Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од „Јасеновца“ до „Олује“ (5) Драган Колунџија: Подићи споменик жртвама значи поштовати себе У ОТЕТИМ западним српским завичајима и овде у Србији – смрт је жетелац који се не одмара, каже за „Новости“ књижевник и… Акција „Новости“: Погром Срба још траје
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 14. фебруар 2013. Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида (4): Др Слободан Чикарић: И данас ме прате слике закланих по дубичким селима др Смиља Аврамов: Срби су највеће жртве „Спасло ме што је Јасеновац био пун. Пуна два сата чекао сам да уђем у… Жртве усташа имају право на име
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 13. фебруар 2013. Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до “Олује” (3): Матија Бећковић: Ако споменика не буде било, тврдиће да није било ни геноцида. Саво Штрбац: Преко својих мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо ПРЕВИШЕ смо закаснили…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 5. 7. 2024, Фотографије убијених Срба уз пут Братунац - Сребреница
Фотографије 600 убијених и погинулих Срба, већином цивила из братуначке и сребреничке општине вечерас су постављене поред пута од Братунца према Сребреници као свједочанства почињених злочина над српским цивилима на том подручју.
Постављање фотографија организовали су чланови организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих српских цивила из ове двије општине.
Брано Вучетић из Братунца, који је рањен са девет година и био у логору у Сребреници, каже да су међу фотографијама и слике његове мајке, оца и малољетног брата, који су убијени у њиховом селу Бјеловац.
"Желимо да [...]
![Јужне вести, 12-14. 2. 2017, Александар Динчић: Бекство из логора 1942 - Затвореници искористили пропусте страже [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18847-350x200-no.jpg)
Јужне вести, 12-14. 2. 2017, Александар Динчић: Бекство из логора 1942 - Затвореници искористили пропусте страже [из Архиве]
Поред бројних писања и сећања преживелих логораша о самом чину пробоја, и данас се не може са сигурношћу реконструисати цео догађај. Ипак, у наредним данима Јужне вести ће објављивати делове истраживања нишког историчара Александра Динчића, који у многоме објашњавају како је дошло до првог организованог бекства из неког нацистичког логора у Европи.
Пробој логора на Црвеном крсту у Нишу је велики и значајан догађај у локалној историографији, али уједно и највећи пропуст немачке војске за време окупације. То је било прво организовано и велико бекство из једног нацистичког концентрационог логора[...]
ИН4С, 18.7.2018, У Великој Хочи обиљежено 20 година од великог злочина: Не зна се судбина 84 Срба
Парастосом испред споменика убијеним и киднапованим Србима у Великој Хочи је обележено двадесет година од њиховог киднаповања и убистава широм општине Ораховац. Парастос је служио игуман манастира Зочиште отац Стефан, а присуствовало је стотинак Срба који су носили фотографије убијених.
Након парастоса положени су вијенци испред споменика, а координатор Удружења породица убијених и несталих Милорад Трифуновић поручио је да нема напретка у идентификација посмртних остатака несталих . Он тражи од надлежних да се то промијени.
„Ми би хтели да се убрза расветљавање судбине несталих јер је [...]
ИН4С, 23. 7. 2022, Стравично страдање јабучких Срба три деценије без казне
У Фочи је данас обиљежено 30 година од стравичног злочина у којем је муслиманска војска убијајући све пред собом попалила 18 српских села ширег подручја Јабуке, тада фочанске мјесне заједнице, на лијевој обали Дрине, подно Јахорине
Тим поводом служен је помен за 43 невине српске жртве, а чланови породица погинулих и делегације општине Фоча и удружења проистеклих из Одбрамбено отаџбинског рата прислужили су свијеће и положили цвијеће на Градском гробљу Божовац.
Припадници тз. Армије БиХ 23. јула 1992. године на свиреп су начин убили 43 српска мјештанина, међу њима и дјечака од 13 година Н[...]
Саборник.rs, 25.10.2021, Ранко Гојковић: Хероизам се не може вечно скривати
Поштовани читаоци, премијера филма „Бранили су небо Отаџбине“ представљала је прворазредни догађај у нашем друштвеном и културном животу, који несумњиво заслужује много већу медијску пажњу од оне која је том догађају додељена…
У оквиру обележавања Дана ослобођења Београда, у Дому синдиката у Београду, премијерно је приказан дугометражни документарни филм Бранили су небо отаџбине, по сценарију професора Др Будимира Поточана, у режији Драгана Елчића.
Није то био прворазредни догађај за тај дан, нити за октобар месец текуће године, то је прворазредни догађај за целу 2021. годину! Разлог ово[...]
