За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Полтитика, 23.8.2012, Аћиф eфендија и Вук Калајитовић Калајит
Изједначавање подизања спомен-обележја Аћиф-ефендији и Вуку Калајитовићу Калајиту и условљавање уклањања ефендијиног обележја са уклањањем Калајитовог споменика нису прихватљива из неколико разлога. Аћиф ефендија (херој муфтије Зукорлића) осуђен је и погубљен као ратни злочинац, а Калаијту (четничком команданту) никада није суђено, па се у односу на њега треба поштовати претпоставка…
НСПМ, 25. 6. 2012, Будачки процес – отрежњујуће поруке историје
Приказ књиге др Момчила Диклића Како су страдали визионари судбине Срба у Хрватској – Будачки процес, Институт за Европске студије – Удружење Срба из Хрватске, Београд, 2011. године Главно одређење савремене Европе јесте став да је у њеним темељима антифашизам, као основна вредносна матрица њеног постојања и функционисања. Европске интеграције…
SavrenmenaIstorija.com, 19.6.2012, Књига као подсећање: Миливоје Трнавац, „Само су смрти истине…“
Миливоје Трнавац, „Само су смрти истине – петровско робље и друге жртве села Гојна Гора 1941 -1945.“, 2011. Прохујале су године од јулских дана ратне 1943. када је немачка казнена експедиција, прошавши падинама Сувобора, Маљена, Повлена и Медведника одвела на пут без повратка мирне и затечене житеље Гојне Горе, Леушића,…
Геноцид у Херцеговини: Кад се то звало само истребљење
Фронтал |28.05.2012 | Радован Паповић | Фото Горан Анђелић Како су, кад и гдје убијани Срби по Херцеговини; прича је коју нико више нема право да заборавља и прешућује. Фронтал стога отпочиње још један фељтон. Трагична драма српског народа Херцеговине, започета стварањем „Независне Државе Хрватске“ (10. април 1941. године), учинила… Глас Српске, 8. 4. 2012, Због издајника погинуле десетине рањеника
Приједор – Иако је од Другог свјетског рата прошло 68 година, сјећања на тај период живота код Данице Тодоровић, родом из Копривне код Оштре Луке, не блиједе. Пред очима јој је слика, прича ова осамдесетшестогодишња старица, догађаја од 1. јануара 1944. године у селу Мотике код Бањалуке, када је због…
Политика, 19.2.2012, После 70 година пуна истина о „Лагеру Ниш“
Ниш – Овогодишње обележавање јубиларних 70 година од историјског и херојског пробоја логора на Црвеном крсту у Нишу, 12. фебруара, у знак сећања на јуриш 147 голоруких логораша на наоружану немачку стражу и бег 105 преживелих преко бодљикавих жица на слободу, донео је нешто сасвим ново. Наговештено је исправљање неправде…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 13. 7. 2023, Живот и прикљученија јунака наше духовности: Српска књижевна задруга је основана на мудром идејном програму - из Дневника академика Д. Медаковића
У СУБОТУ, 10. августа 1985. „Политика” доноси један пост сцриптум под називом: „Туристи односе лобање”. Аутор је Милан Ивић, историчар уметности из Београда.
Текст гласи:
„Од групе излетника који су се вратили са Кајмакчалана сазнао сам да су Спомен-костурница са металним полицама за кости погинулих и црквица потпуно запуштени. Чувена Пупинова камбана (звоник) коју је славни научник поклонио 1928. године са жељом ’да звуци камбанарије разнесу славу палих и преживелих јунака на све стране света’ више не звони јер звона нема. Да ли је зарасло у траву или су га однели на претапање? Заклони [...]
Вечерње новости, 13.10.2020, М.Диклић, Р.Драговић: Сукоби између Срба и Хрвата у руководству Хрватске обележили прве поратне године
Да Србе не чека светла будућност у СР Хрватској постало је јасно већ по ослобођењу, са приступањем решавања уставног положаја Срба у Хрватској.
Руководство ове Републике, бројним видљивим и невидљивим нитима повезано са Титом, низом потеза показало је јасну тежњу да Србе у Хрватској миноризује, а њихов политички утицај сведе на симболичну меру.
Међунационалних конфликата није недостајало ни у партизанском покрету током рата, да би после 1945. били све видљивији. Већина потеза нових власти била је на штету српског народа, што није пролазило без сукоба са Србима у партијском и армијском вр[...]
Privreda.rs.ba, 28. 2. 2018, Морепловци у српским опанцима
Српска војска се после офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
У јесен 1915. године Савезници су одлучили да српску војску снабдевају преко Јадранског мора. Велика Британија је требало да ис[...]
Вечерње новости, 27.8.2021, Осам деценија се ћутало о злочину усташа у засеоку Брвно у селу Врањак код Модриче
Само су потомци стрељаних преносили успомену на своје најмилије са колена на колено.
Напокон је дошло време да се скине прашина са 25. августа 1941. године који је обележен крвљу 14 Врањачана, жртава једног од највећих усташких злочина у модричком крају.
Први пут након толико година служен је поменом у цркви Покрова Пресвете Богородице у Врањаку и историјским часом обележено је 80 година од њиховог страдања. Сећање је живело само међу потомцима и мештанима Врањака, а преношено је јер су стрељање преживели Петар Благојевић и Вид Стево Савић.
- Намера нам је да ово страдање Вр[...]
![Печат, 8. 12. 2023, Мирна смрт немачких џелата Србâ у Јадру и Поцерини 1941 – Виктор Бејатовић, антрополог, интервју [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23191-350x200-no.jpg)
Печат, 8. 12. 2023, Мирна смрт немачких џелата Србâ у Јадру и Поцерини 1941 – Виктор Бејатовић, антрополог, интервју [из Архиве]
Стравични масовни злочини које су Немци током Другог светског рата починили у Мачви (Јадру - с.м) необјашњиво су, за разлику од неких других у Србији, остали у слепом пољу наше јавности У зборнику „Геноцид над Србима у НДХ и устанак“ недавно је објављен текст нашег антрополога Виктора Бејатовића о страдању Срба у Мачви (Јадру - с.м) 1941, које је злодело трупа Вермахта, а чије је неизучено чвориште геноцидни злочин у селу Драгинцу. Бејатовић се осим тим злочином бавио и судбином злочинаца којима не само да није суђено него су, како је истакао у овом интервјуу за „Печат“, умрли мирно, као углед[...]
