За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Танјуг, 13.7.2015, Састанак Ивице Дачића и Ефраима Зурофа: Србиjа и Израел јачају сарадњу у истраживању холокауста, Србиjи треба место сећања на жртве нациста
Састанак Ивице Дачића и Ефраима Зурофа: Србиjа и Израел јачају сарадњу у истраживању холокауста БEOГРAД – Важно jе да Србиjа и Израел jачаjу сарадњу у области истраживања и комеморациjе холокауста и ратних злочина у времену у коме jе све присутниjи и уочљивиjи тренд њихове релативизациjе, истакли су данас први потпредседник…
Срна, Агениције, 12.7.2015, Парастос у Залазју за 69 Срба убијених на Петровдан
СРЕБРЕНИЦА – Служењем парастоса код спомен-костурница страдалима у два протекла рата на Залазју код Сребренице, прислуживањем свијећа за покој душа 69 погинулих на данашњи дан 1992. године и полагањем цвијећа на спомен-обиљежје, данас су обиљежене 23 године oд великог српског страдања у сребреничкој општини на Петровдан. У обраћањима после парастоса…
Срна, 12.7.2015, Добој: 23 године од Петровданске битке
ДОБОЈ, 12. ЈУЛА /СРНА/ – Служењем парастоса и полагањем вијенаца код спомен обиљежја у изградњи у добојском насељу Вила данас су обиљежене 23 године од петровданске битке за одбрану града. Петровданска битка, у којој су страдала 44 српска борца, вођена је 12. јула 1992. године на подручју од приградског насеља…
Андреј Фајгељ: Расизам за српске жртве
Шта би рекле српске жртве Сребренице, данас кад читав свет говори о жртвама Сребренице – а о њима ћути? Шта би рекао Видоје Лазић, разапет на крст, шта би рекла Димитрић Милева, исечена на комаде, шта би рекао Радо Кукољ, испечен на ражњу? Шта би рекао једанаестогодишњи Слободан Стојановић, зверски…
Срна, 10.7.2015, Петровдански дани: Представљена књига „Поља несреће“ Миливоја Иванишевића
СРЕБРЕНИЦА, 10. ЈУЛА /СРНА/ – У оквиру традиционалне меморијалне манифестације „Петровдански дани“, посвећене сјећању на велико српско страдање на Петровдан 1992. године, вечерас је у Сребреници одржан округли сто о теми „Хроника страдања Срба 1992-1995. година“ и представљена књига „Поља несреће“ аутора Миливоја Иванишевића. Публициста и новинар Биљана Живковић рекла… Зоран Шапоњић: Пусто, све је пусто, све пусто оста…
Три пута сам јутрос читао вест у новинама, и – нисам могао да верујем својим очима! На војној паради у Загребу, која ће бити организована поводом 20 година „Олује“ учествоваће војници страних земаља! Не пише којих, али, сходно логици, вероватно оних које су одбиле да учествују на паради у Москви…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 11. 4. 2023, Слободан Рељић: Крвава конзулска сведочанства: Има ли ишта ново на Косову 2023. у односу на 1903.
Кад су 17. марта 2004. Албанци кренули у јуриш на Србе по целом Косову и Метохији, НАТО војници су одлучили да се не мешају у "локални сукоб" и необуздане паљевине
„Довољно је да тек накратко боравите у Старој Србији, па да крене да вас обузима ужасно стање духа. Почетни ужас, изазван злоделима која се овде дешавају, прилично брзо прође. На убиства почнете да се навикавате. Људски живот, како сопствени, тако и туђи, постаје безвредан. Сажаљавате се с мишљу да сваког трена може да вас погоди метак и то вас више не плаши. Обузима вас спокој који у себи скрива нешто злокобно. На читаво ваше биће[...]
Политика, 11.11.2021, Момчило Павловић: Крај великог страдања – Дан примирја у Првом светском рату
октобру 1918. године није могло више да се сумња да ће Немачка бити побеђена. Дана 29. септембра 1918. Врховна команда немачке војске обавестила је цара Виљема Другог и канцелара Рајха, грофа фон Гертлинга, у њиховом штабу у граду Спа (Белгија), да је немачко војно стање безнадежно.
Генерал Ерих Лудендорф, који се очигледно плашио катастрофе, рекао је да не гарантује да ће фронт издржати наредна 24 сата и захтевао да се од савезничких снага затражи хитан прекид ватре. Осим тога, саветовао је да се прихвате основни услови америчког председника Вилсона („Четрнаест тачака” из јануара 1918) у на[...]
![ИН4С, ТамоДалеко, 10. 7. 2023, Најтрагичнија породица на КиМ: Страдање фамилије Костић из Ретимља [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20410-350x200-no.jpg)
ИН4С, ТамоДалеко, 10. 7. 2023, Најтрагичнија породица на КиМ: Страдање фамилије Костић из Ретимља [из Архиве]
Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову.
Најпре је Југослав Костић, ноћни чувар у Орвину, нестао 10. јула 1998.
Недељу дана касније, припадници УЧК-а су после тродневних борби сишли из Малишева у Ораховац, да би 18. јула, негде после поноћи, напали на куће Костића.
Прво су на кућном прагу убили 62-годишњег земљорадника Анђелка Костића. Затим су заробљени сви који су се ту затекли – међу њима четрнаест Костића. Једном од Анђелкових синова, Живку, дали су два сата да сахрани мртвог оца. Од две даске и ћебета направљен је сандук, а двоје-троје [...]
![РТС, 9. 4. 2023, На данашњи дан почела Битка за Кошаре, херојство за незаборав [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13196-350x200-no.jpg)
РТС, 9. 4. 2023, На данашњи дан почела Битка за Кошаре, херојство за незаборав [Видео]
Пре 24 године, на данашњи дан, започела је Битка за Кошаре. Борба на југословенско-албанској граници трајала је 67 дана и однела је 108 живота. Напад је био силовит, изненадио је Војску Југославије. ОВК је заузела караулу, али није успела дубље да продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада.
Пре 24 године, око хиљаду и по припадника ОВК уз подршку албанске артиљерије, НАТО авијације и инструктора напало је рејон карауле Кошаре на југословенско-албанској граници.
Напад на фронту ширине неколико километара почео је рано ујутро 9. априла 1999. године.
До 9. априла НАТО ниј[...]
Глас Српске, 29.4.2020, Дахау - смрт са стотину лица
Дахау - Америчке снаге у Другом свјетском рату ослободиле су 29. априла 1945. године најстарији њемачки концентрациони логор Дахау, који су нацисти основали 1933. године - у њему је убијено око 70.000 људи, укључујући 6.000 Југословена, а највише Срба.
Дахау је био нацистички концентрациони логор и први отворен у Њемачкој. Налазио се на мјесту напуштене фабрике муниције код средњовјековног града Дахауа, 16 километара сјевероисточно од Минхена у Баварској.
Логор је отворен у марту 1933. и био је први “редовни” концентрациони логор који је основала коалициона влада национал-социјалиста и Њ[...]
