За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Иван Миладиновић: СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Ниска мржње дужа од века
Да ли се могу заборавити злочини Јужних Словена из 1914. године? После првих операција, опште разочарaње у „браћу“ преко Дрине, Саве и Дунава. За јунаштво у рату против Србије, Хрват из Билећe добио титулу барона МНОГИ и најдобронамернији пријатељи Србије склони су да повремено упозоре да заборавимо прошлост, да заборавимо…
Вечерње новости, 14.8.2016, Српским хумкама у Македонији вечни починак
Ускоро комплетирање регистрације војних меморијала, споменика, спомен-обележја у Македонији. У току обнова костурница на Говедарнику, Осогову, Ретким Буковима… КОСТУРНИЦА у којој почивају земни остаци војника страдалих у борбама на Говедарнику, Осогову, Ретким Буковима и Пресецима током Другог балканског рата, узидана испод спомен-школе у селу Доња Цера, у општини Македонска Каменица,…
Вести, 12.8.2016, Заборав пут у нова страдања
Последњих недеља у листу „Политика“ води се жучна полемика између челних људи Српског меморијала и в. д. директора Музеја жртава геноцида у Београду Вељка Ђурића Мишине о потреби да Србија добије место за имена свих српских жртава у 20. веку. Један од актера те преписке, иницијатор и председник Скупштине Друштва…
Политика, 12.8.2016, Миливоје Иванишевић: Изливи неистина и мржње Вељка Ђурића
Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Зашто пљују на мене из ’Српског меморијала’” Својим текстом у јучерашњој „Политици”, у којем се непримереним речником жали, „Зашто пљују на мене из ’Српског меморијала”, Вељко Ђурић Мишина највише је рекао о себи самом. Али, он то, очигледно, не схвата, јер је велика његова жеља…
Tihomir: Pismo
Fri, Aug 12, 2016 at 1:43 PM To: info@srpski-memorijal.rs Од: Tihomir Предмет: Pismo Садржај поруке: Poštovani, Ovim mailom želim da Vam iskažem svoju podršku u ideji i nastojanju da se od zaborava otrgne sve stradanje našeg naroda tokom XX veka. Srdačan pozdrav
Политика, 10.8.2016, Александар Матановић: Шта неће Вељко Ђурић?
Поводом текста Вељка Ђурића „Попис жртава је посао државе, а не групе заљубљеника” На подизању Меморијалног центра српским жртвама геноцида у ХХ веку радимо, пре свега, зато што ниједна државна или било која друга институција на томе ништа није урадила. А већ деценијама се о томе говори. Све остане на…
Не заборављамо – Памтимо
Блиц, 3. 7. 2017, Био је сликар српске војске у Великом рату, стрељан јер није хтео у партизане, а његов дом је сада сабласни призор
Убијен је јер није хтео под петокраку, истина о њему је деценијама скривана, а држава коју је задужио уметничким делима дозволила је и да део његове заоставштине оглође зуб времена, толико да јој обнове нема.
Кући Михаила Миловановића (1879-1941), првог академског сликара из Ужица и званичног сликара Врховне команде Српске војске у Великом рату, нема спаса. Грађевински захват који би реконстурисао руинирану вилу - атеље у засеоку Тук, процена је струке, неизводљив је.
- Реално не постоји шанса да се Миловановићева кућа обнови. То је морало да се учини пре 20-30 година. Сада је прекасно -[...]
СРНА, 10. 5. 2024, Зворник: Муслимани убијали Србе, а проглашени највећом жртвом
Марковић је изјавио Срни да су, према подацима Градске оранизације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Зворник, муслиманске снаге од 1992. до 1995. године на подручју тадашње зворничке општине убиле 578 српских бораца, док се 50 њих воде као нестали. Према овим подацима, рањено је 1.800 војника, док се још траже 23 припадника Војске Републике Српске и 15 цивила.
Он је навео да су се муслимани организовано припремали за рат са једним циљем да Србе побију и протјерају са ових простора као што су то радили 1914. године као припадници шуцкора у аустроугарској војсци и 1941,[...]
![Срна, 12. 2. 2017, Обиљежено 75 година од убиства 562 Срба [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p4923-350x200-no.jpg)
Срна, 12. 2. 2017, Обиљежено 75 година од убиства 562 Срба [Мапа]
БАЊАЛУКА, 12. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У храму Покрова Пресвете Богородице у Поткозарју данас су служени литургија и парастос поводом 75 година од страдања 562 Срба у Поткозарју и Пискавици у Другом свјетском рату.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић навео је да су усташе 5. 7. и 12. фебруара 1942. године свирепо убиле невине српске цивиле, међу којима и 77 дјеце.
"То говори о размјерама страховитог злочина, незапамћеног на овим просторима, а егзекутор је била Независна Држава Хрватска посредством својих кољача", рекао је Савановић новинарима у Поткозар[...]
РТРС, 12.3.2018, Сјећање на дјевојчице убијене у Грбавици: Тужилаштво БиХ и даље ћути
У Миљевићима је служен помен дјевојчицама Милици Лаловић и Наташи Учур, убијеним 11. марта 1995. године у сарајевском насељу Грбавица, које је тада било у саставу Српског Сарајева. Тужилаштво БиХ ћути о овом злочину док су из СИПА саопштили да нису истраживали убиство Наташе и Милице.
У Миљевићима је одржан историјски час за старије основце из школа "Свети Сава", "Петар Петровић Његош" и "Јован Дучић". Била је то прилика да из прве руке сазнају више о блиској прошлости, о злом времену када су снајперски хици прекинули дјетињство Наташе и Милице.
- Долазим из школе у коју су ишле Милица и[...]
Вечерње новости, 9. 11. 2023, Српска војничка гробља, сведоци славе, жртве и херојства - Битољ
СВАКИ Србин и онај који се тако осећа требало би за живота да издвоји време и посети, како српске гробове у Битољу, тако и свако свето место страдања наше војске подно Кајмакчалана.
Ове речи министра Николе Селаковића, који је са представницима Заједнице Срба у Северној Македонији посетио српско војничко гробље у Битољу, примамо као путоказ до овог светилишта. На овим просторима, просторима некадашње Старе Србије, готово да нема места где, под земљом, нема костију страдалих српских војника изгинулих у ослободилачким ратовима за отаџбину.
После пробоја Солунског фронта и коначне победе, услед[...]
