За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 27. 6. 2025, Владимир Умељић: Србоцид хрватске државе 1941-1945, или: „… јер они су знали шта чине“
Када сам 2012. преводио на немачки изузетно вредно дело Ђуре Затезала на тему Србоцида хрватске државе 1941-1945: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“, писао уводну рецензију и снабдевао текст фуснотама, размишљао сам који би наслов одговарајуће ословљавао немачког читаоца. Одлучио сам да парафразирам речи Христа Спаситеља и књига је… СРНА, 4. 7. 2025, Треба писати о Српској Крајини, Хрватска релативизује српске жртве
Република Српска Крајина је настала као жеља српског народа у Хрватској да остане у заједничкој држави СР Југославији, али се та борба завршила неуспјехом јер је Хрватска етнични очистила српско становништво, што је и био план државног врха, оцијенили су правници, историчари и угледни Срби избјегли из Крајине на научном…
Вести онлајн, 6. 2. 2025, Словени спасен народ
У раду „Да ли ће 21. век означити и крај Словенског народа – Словени – спасен народ“, објављеном у јануарском броју француског научног часописа “Политички магазин”, геополитиколог др Ана Пувро и универзитетски професор др Алексис Труд кажу да је словенски народ, са око 300 милиона људи у свету, највећа етнолингвистичка… Глас Српске, 5. 7. 2025, Звјерски убијани и послије смрти
„Мирза, гађај снајпером, ено их у свињцу. Ако не можеш снајпером, удри зољом, ј…м им мајку четничку.“ „Хватај живе, опколи, побиј све!“ „Наишао сам на путу према Ажлици на леш и видио сам да је заклан.“ „Суад Смајловић је осуђен да је из аутоматске пушке пуцао у мртва тијела српских… Ceopom-Istina, НСПМ, 3. 1. 2014, Слободан Дурмановић: Рашчовечење српских жртава у Сребреници [из Архиве]
Пред сам крај суђења Радовану Караџићу у Хашком трибуналу у 2013. години појавио се сведок-инсајдер од којег су се могли чути неки нови или мање познати детаљи о ратним злочинима на ширем подручју Сребренице. Његово сведочење тешко да ће допринети промени укорењеног мишљења о овим догађајима у западној јавности, а… РТ Балкан, 3. 7. 2025, Потресна прича о крвавом Божићу код Братунца: Да ли су кости Срба завршиле у Поточарима? [Мапа]
Анђа Ђукановић је изгубила супруга Ивана, а и даље трага за његовим посмртним остацима. За телевизију РТ Балкан испричала је своју тужну судбину и борбу која и даље траје Од јануара 1993. године, Божић у кући Анђе Ђукановић није више оно што би требало да буде. Тог дана, приликом напада… Не заборављамо – Памтимо
![Глас Српске, СРНА, 5. 7. 2025, Срби из Брежана још чекају да правда стигне злочинце [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28881-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 5. 7. 2025, Срби из Брежана још чекају да правда стигне злочинце [Мапа]
Милева Ранкић преживјела је напад муслиманских снага на сребреничко село Брежани прије 33 године, али је остала без синова - двадесетогодишњег Мирослава и двије године старијег Драгослава, као и мужа Милисава.
- Овдје су ми побили дјецу и мужа. Прислужујемо им свијеће за покој душа. Уби их војска Насера Орића. Нападоше, побише кога су стигли, опљачкаше, све попалише и нико ништа. Нико не одговара за оволико побијених људи код својих кућа. Гдје је правда и шта раде судови? - пита ова старица.
Милева је изгубила вјеру у правосуђе и очекује да ће оне који су јој убили супруга и синове на кућном[...]
РТ Балкан, 29. 7. 2023, Злочини пред којима стаје памет: Годишњица покоља Срба у православној цркви у Глини на Банији
Историчар Ђуро Аралица, у књизи "Усташки покољи Срба у цркви у Глини" навео је да је од "1.038 Срба који су 4. августа 1941. године довезени из Вргинмоста, у глинској цркви ноћу, 4. на 5. август, заклано 857, а осталих 181 убијено у шикари Латиново"
На данашњи дан пре 82 године, 29. јула 1941. као и шест дана касније, у ноћи између 4. и 5. августа исте године, у православној цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини усташе су починиле стравичан покољ Срба, један од најтежих, највећих злочина за време Другог светског рата на подручју тадашње Независне државе Хрватске.
Током 29. јула, али и[...]
Вечерње новости (ба), СРНА, 2. 5. 2023, Умањење броја јасеновачких жртава води порицању злочина
Покушавао сам да направим пописе и пре рата и после рата, и испада да, према мом рачуну, фали 1,5 милиона људи. Али ова држава ни Срби нису пописали ни за задњи рат, ни бомбардовање, ми своје жртве нисмо пописали ни за један рат. Тиме изражавамо непоштовањe и поново их убијамо, упозорио је у интервјуу Срни српски режисер Момчило Мрдаковић.
Српски режисер и архитекта Момчило Мрдаковић, аутор црнохуморне комедије "Мамарош", рекао је да припрема два нова филма која ће се бавити темом злочина над Србима и Јеврејима у Другом свјетском рату, те указује на опасност од ревизије, порицања и умањења ср[...]
Вести онлајн, 27.5 - 29. 5. 2023, Навршило се 24 године од сукоба на Паштрику (1-3): Бој за част и слободу
Нема назад, иза је Србија! Та реченица је златним словима уписана у српску историју, а изговорио ју је генерал Божидар Делић, командант 549. моторизоване бригаде, након што је НАТО, 26. маја започео операцију “Стрела 2”, највећу копнену инвазију на Србију током агресије 1999. године.
За разлику од битке за Кошаре где се непријатељ у покушају копнене инвазије фокусирао само на једну тачку, удаљену караулу на граници Србије и Албаније, битка за Паштрик је по свом обиму, али и стратегији требало да у кратком року пробије комплетну линију одбране тадашње Војске Југославије и омогући фронтални, ко[...]
ИН4С, 23. 10. 2023, Откривен споменик ђенералу Божидару Божи Јанковићу: Београд се поклонио сенима осветника Косова
Данас је откривен споменик генералу Божидару Божи Јанковићу, у Карађорђевом парку у Београду. Министар Вучевић споменик генералу Јанковићу открио је заједно са министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Николом Селаковићем, потпредседницом Владе и минстарком културе Мајом Гојковић и министром грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Гораном Весићем.
Министар Вучевић истакао је да је са великим задовољством прихватио позив министра Селаковића да учествује у данашњем догађају – откривању споменика генералу Божидару Божи Јанковићу.
– Овим чином, клањамо се сенима једног од[...]
