За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 31. 10. 2024, Зоран Шапоњић: Лучиндан у Јагњеници крај Зубиног Потока: Шта је било и шта се тек спрема
„Тешко је. А опет, било је и теже. Био сам јутрос у цркви, никад се, чини ми се, народ није усрдније и искреније молио но јутрос на литургији, на Светог Луку ове 2024. године“, преноси ми јутрос познаник из Јагњенице Било је то око Лучиндана 2011. године и били су…
Вечерње новости, 29. 10. 2024, Васа Казимировић: Одлукама АВНОЈ-а у Јајцу утрт пут хрватској држави: Тежак положај Срба у Македонији, од њих стварали Македонце
НА ОСНОВУ чињенице да су само у Србији створене аутономне покрајине, Веселин Ђуретић је закључио да је „авнојски концепт био у основи и у појединостима постављен тако да изазове пропартизанску поларизацију несрпских снага. На оваква тумачења упућивало је Титово руководство, јер је своје федералне концепције представљало као прави ударац велико-… РТРС, Срна, 31. 10. 2024, Веритас: Злочини над Србима на подручју источне Билогоре некажњени 33 године
Навршиле су се 33 година од почетка акције хрватске паравојске „Откос 10″, која је довела до масовног прогона и убиства Срба на подручју источне Билогоре, гдје је страдало 67 особа, већином Срба и оних који су били у родбинским везама са српским породицама, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“. Прогон Срба…
Глас Српске, СРНА, 31. 10. 2024, Музеј жртава геноцида дошао до телеграма Кватерника којим издаје налог Лубурићу
Музеј жртава геноцида у Београду добио је у посјед телеграм који је заповједник Усташке надзорне службе Еуген Дидо Кватерник послао управитељу усташког логора Јасеновац Максу Лубурићу са налогом да одмах скупи око стотину жена, дјеце и старијих људи из котара Војнић и о томе га обавијести. Телеграм је у посједу…
Глас Српске, 27. 10. 2024. Драган Мијовић: Вишеград 1914 – Јунаци који не смију пасти у заборав
Био је један од оних врућих љетних дана кад у Вишеграду ваздух трепери од вреле јаре, а негдје се притаји увијек присутни вјетрић што хлади дринске обале. Тада би сваки живи створ тражио расхлађење или какав заклон од звијезде што пече са високог свијетлог неба. У ово вријеме би раније… РТРС, Срна, 29. 10. 2024, Веритас: Прије 33 године хрватске власти евакуисале и етнички очистиле српска села у Пожешкој котлини
На данашњи дан прије 33 године хрватске власти су почеле евакуацију Срба из 26 села Пожешке котлине, након чега је извршено систематско пљачкање, паљење и минирање српских кућа, да се Срби више никада не врате, док је дио старијег становништва, које је остало у кућама, настрадао у тој акцији. За…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 27. 8. 2022, ПАМТИМО ПАТЊЕ СРБА У ЛОГОРИМА НОРВЕШКЕ: Дирљиви утисци публике и редитеља Кјетила Палмквиста после премијере његовог документарца у Нишу [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11895-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 27. 8. 2022, ПАМТИМО ПАТЊЕ СРБА У ЛОГОРИМА НОРВЕШКЕ: Дирљиви утисци публике и редитеља Кјетила Палмквиста после премијере његовог документарца у Нишу [Мапа]
СРБИ-логораши у Норвешкој за време Другог светског рата били су изгладњивани, убијани, остајали су без хране и одеће, док су им неки добри људи, неретко и деца, ризикујући свој живот, помагали колико су могли, делећи храну и одећу.
Остављали су им хлеб поред пута којим су сваког дана пролазили у колони, одлазећи да граде пут до Финске.
О тим патњама наших сународника сведочи документарни филм Логор смрти у Карашјоку редитеља Кјетила Палмквиста, који је у четвртак премијерно приказан у оквиру пратећег програма "Филмских сусрета" у Нишу. Публику је оставио без даха, измамио сузе и уздахе.
[...]
РТРС, 2.8.2018, У Вурунама код Новог Града сјећање на Србе страдале на Илиндан 1941.
У засeоку Вурунe, сeла Доњe Водичeво у Новом Граду, данас јe одржан парастос и положeни вијeнци у знак сјeћања на дeсeтинe цивила, прeтeжно жeна и дјeцe, који су у овом мјeсту усташe на звјeрски начин убилe на Илиндан 1941. годинe.
На спомен обиљежје вијенце су положиле бројне делегације као и грађани и мјeштани овог засeока.
Крајeм јула и почeтком августа 1941. годинe у овом погрому убијeно јe и 106 дјeцe, свих узраста, а само у засeоку Вурунe сeла Доњeг Водичeва, у јeдном подруму, заклано јe 24. дјeцe.
Овај датум, који јe од вeликог значаја за српски народ, обиљeжeн јe и на Брeзицим[...]
Глас Српске, Спутњик, 27. 7. 2024, Ових 115 ријечи промијениле су ток историје
Прије 110 година, Србији је упућен телеграм састављен од 115 ријечи, ријечи које ће промијенити ток историје и означити почетак једног од највећих ратова у историји.
Тачно мјесец дана послије атентата на престолонасљедника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву, прије 110 година, Аустроугарска је објавила рат Србији
Тога дана (28. јула по грегоријанском календару, односно 15. јула по јулијанском календару) министар иностраних дјела Аустроугарске гроф Леополд Бертолд упутио је Влади Краљевине Србије телеграм у којем је написао „да Аустро-Угарска сматра да се од тог тренутка на[...]
РТС, 27. 4. 2025, Дан сећања на жртве усташког геноцида, слике које никад не бледе
У Спомен-подручју Доња Градина обележава се Дан сећања на жртве усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској. Ове године обележава се 80 година од пробоја последње групе логораша из Јасеновца, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у Европи. У систему логора Јасеновац убијено је 700.000 људи – 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја и 127.000 антифашиста. Међу убијенима је и 20.000 деце.
Јасеновац није био логор, већ комплекс логора, а Доња Градина његово највеће стратиште. Ту су логораше из Јасеновца преко реке Саве пребацивали и убијали на најмон[...]
Где ти убију деду и оца тешко је децу подизати
Милена МАРКОВИЋ | 23. јун 2015. 21:30 | Вечерње новости
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (5): Залазје два пута је затирано: у Другом светском и у последњем рату. Ни после толико година наше жртве не примећују
Овде, где ти убију деду и оца, не смеш да чекаш да ти се дете роди: где ти два пута спаљују кућу, тешко је нову да придигнеш. Зато је све ово пусто.
Залазје, потомци Драгичевића, породице уписане у жртве и Другог и последњег рата дошли су да покосе око споменика. Припреме белеге за предстојеће дане. Дане сећања на српске жртве.
Звижде кос[...]
