За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
e-Veritas, 04. 07. 2025, Одјеци Томпсоновог концерта у региону и свету
Концерт хрватског нацистичког етно-рокера М. П. Томпсона који се сутра одржава у Загребу, пред најављених 500.000 посетилаца (иако се сада објављују подаци да је наводно продато ’само‘ 450.000 улазница) изазвао је интересовање не само у региону, већ о њему извештавају и светски медији, портал француске ТВ мреже „France24″ и Јерусалим… Глас Српске, СРНА, 26. 6. 2025, Међу кољачима био и комшија Илија
Драган Стијаковић свједочи да су шест женских чланова његове породице, међу којим и четири дјевојчице, који су након усташког пира у кући остали живи, докрајчили усташки полицајци од којих је један био и њихов комшија Илија Марић Кривоусти, који је, као и други Хрвати, раније често долазио код Стијаковића на… РТРС, 2. 7. 2025, Александар већ 33 године тражи правду за убијену трудну сестру
У Братунцу ће у суботу, 5. јула бити обиљежене 33 године од злочина над 3.267 Срба из средњег Подриња и Бирча у Одбрамбено-отаџбинском рату. Александар Лончаревић из Братунца је тог кобног дана 12. јула 1992. године изгубио сестру која је била трудница у шестом мјесецу трудноће. Након овог трагичног догађаја,… Глас Српске, СРНА, 24-25. 6. 2025, Од комшије до џелата – злочин без казне у Мотикама
Након што су Дракулић и Шарговац остали пусти, јер су усташе све поклале, дошао је ред на трећи чин и сусједно село – Мотике, гдје су, према доступним подацима, кољачи убили 679 српских житеља. У Мотикама су све до Другог свјетског рата заједно живјели Срби и Хрвати. Од укупног становништва… СРНА, 2. 7. 2025, Иванишевић: Масакр у братуначким селима некажњен, Орић слободно шета Подрињем
Масакр над српским цивилима у братуначким селима Бјеловац, Сикирић и Лозничка Ријека 14. децембра 1992. године био је увод у стравичан покољ у Кравици на Божић 1993. године, али је свијет, упркос свим доказима, остао нијем на српске жртве, док Насер Орић, који је предводио крвави пир, слободно шета Подрињем,…
РТРС, Срна, 29. 6. 2025, Мастиловић: Процес ревизије историје се прво обио о српску главу
Процес ревизије историје се од деведесетих година 20. вијека и поновног оживљавања неонацизма и неофашизма на простору бивше Југославије прво обио о српску главу, изјавио је директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић. Мастиловић је подсјетио на констатацију генерала Благоја Аџића, да је Њемачка тим процесима разбијања…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 24. 9. 2023, Нема правде за жртве из Подравања
У Цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице данас је служен парастос за 60 мјештана овог села погинулих у посљедњем рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године.
Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа погинулих, неколико десетина мјештана, сабораца, представника општине и чланова породица страдалих, обиљежили су данас 31 годину од погибије тридесет двоје мјештана овог села, међу којима је осам Перендића, по седморо Маринковића и Шараца, те по четворо Николића и Јовановића.
Делегације општине, Борачке и Организације породиц[...]
СРНА, 28. 6. 2022, Придворице: Помен за 185 жртава усташког масакра
ГАЦКО, 28. ЈУНА /СРНА/ - У манастиру Светог кнеза Лазара у селу Придворице код Гацка данас је служена света литургија и помен за 185 мјештана села које су прије 80 година убиле усташе.
Предсједник СПС-а Горан Селак присуствовао је помену и поручио да оно што се догодио 1942. године не треба да се понови више ником и нигдје.
Селак је рекао да су усташе 1942. године на Божић у Придворици побиле сво српско становништво, али да данашње окупљање народа, обнова храма и манастира и света литургија свједоче да нису успјели да убију душу народа, те да нико неће избрисати сјећање на невине жртве.
[...]
СПОНА, 15. 12. 2022, Уклоњен иконостас у цркви Св. Тројице у Куманову дар краљице Драге и краља Алексадра Обреновића
Да ли је трајно уништено још једно културно благо и сведочанство српског задужбинарства у данашњој Северној Македонији – иконостас краљице Драге и краља Алексадра Обреновића у цркви Св. Тројице у Куманову? У храму је уместо старог дрвеног иконостаса у рестаураторским радовима уграђен нови – мермерни.
Оно чега смо се највише прибојавали и својим Апелом од 22. августа ове године покушали да укажемо и спречимо – догодило се! Стари дрвени иконостас, поклон српског владарског пара Обреновић – краљице Драге и краља Александра трајно је уклоњен. Постављен је нови – мермерни. Уз „редовно одржавање“[...]
![Detektor.ba, 14. 6. 2022, Драгиња Унковић: Јуни на Буни, тешки и тужни дани за породице несталих [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19696-350x200-no.jpg)
Detektor.ba, 14. 6. 2022, Драгиња Унковић: Јуни на Буни, тешки и тужни дани за породице несталих [Мапа]
Јуни је за Драгињу Унковић, њене двије сестре и мајку некада био мјесец радости, а одавно већ мјесец болних успомена. У јуну 1992. године је посљедњи пут видјела свога оца Миленка Бошковића, који је нестао на Буни у Мостару и за чијим посмртним остацима и данас трага.
“Ови дани нам баш тешко падају, 9. јуна је тати рођендан, а сад је и тај кобни четрнаести… Туга. Сваке године у том периоду навиру сјећања. Све полако тоне у заборав, али тата никако”, започиње причу за Балканску истраживачку мрежу Босне и Херцеговине (БИРН БиХ) Драгиња Унковић, која тачно три деценије чека било какву информац[...]
![Народни музеј Краљево, 28. 12. 2025, Предавање Ненада Карамијалковића „Злочин и казна: Судбина официра Вермахта одговорних за Краљевачки и Крагујевачки масакр 1941.” [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p31701-350x200-no.jpg)
Народни музеј Краљево, 28. 12. 2025, Предавање Ненада Карамијалковића „Злочин и казна: Судбина официра Вермахта одговорних за Краљевачки и Крагујевачки масакр 1941.” [Видео]
Предавање Ненада Карамијалковића, помоћника директора Завода за заштиту споменика културе Крагујевац, „Злочин и казна: Судбина официра Вермахта одговорних за Краљевачки и Крагујевачки масакр 1941“, поводом 84 године од последњег дана боравка генерала Франца Бемеа у Србији, одржано је у Галерији Народног музеја Краљево, у уторак, 2. децембра 2025. године, са почетком у 18 сати.
На самом почетку догађаја, присутне је поздравио директор Народног музеја Краљево Дарко Гучанин, који је у уводном обраћању подсетио на трагичне догађаје из 1941. године. Он је посебно истакао значај Хитлеровог наређе[...]
