За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 22.7.2016, Штрбац: Очекивана одлука загребачког суда о Степинцу
БЕОГРАД, 22. ЈУЛА /СРНА/ – Директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је да је одлука суда у Загребу да поништи пресуду кардиналу Алојзију Степинцу за сарадњу са усташким режимом, јасна порука Србима да су у Хрватској национални хероји и свеци сви који су довели до „рјешавања српског питања“…
ИН4С, 21.7.2016, Документарни филм о жртвама Ораховца „Трагом истине – где су“? [Видео]
Ових дана обележава се годишњица напада терористичких група шиптарских сепаратиста које су своје прве урбане нападе започеле у Ораховцу и ту и оставиле за собом велики број жртава, претежно цивили, њих преко 100, пишу Км Новине. Како се наводи у тексту који је урађен по документарном филму, терористи „ОВК“ се…
Политика, 19.7.2016, Свету се мора рећи истина о Србима [Мапа]
Да би дошло до помирења, починиоци злочина морају бити кажњени – каже Кнут Флувик Торесен, мајор норвешког батаљона који је 2004. зауставио Албанце код Чаглавице Кнут Флувик Торесен је норвешки историчар и мајор са дугим службовањем у иностранству. Две године био је норвешкој мировној мисији у Републици Српској и Сарајеву,…
Младен Анђелић: Пријава несталих лица
ДРУШТВО ЗА ПОДИЗАЊЕ МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА ЖРТАВА ГЕНОЦИДА У 20. ВЕКУ 11000 В Е О Г Р А Д Ул. Змај Јовина бр. 15 ПРЕДМЕТ: Пријава о несталим лицима Поштована Господо! Позивом на чланак објављен у ПОЛИТИЦИ од 12.06. т.г. достављам податке како следи: 1./ АНЂЕЛИЋ (Јефта) БЛАГОЈЕ , рођен 24.…
Политика, 19. 7. 2016, Краљ Никола медаљом Обилића одликовао Руса
У краљевом Двору на Крушевцу у Подгорици 6. јануара 1916. било је јављено да су на Крушевац пристигли преостали бродоломници са Медове. Кад се краљ Никола поздравио са добровољцима замолио их је да му испричају како је „текла катастрофа бродолома”. Од 480 добровољаца подавили су се њих 328. Бејаху то…
Вечерње новости, 19.7.2016, Миливоје Иванишевић: Ево шта хоће Иванишевић
Одговор на текст Вељка Ђурића Мишине Bршилац дужност директора Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина у свом noкyшajy да одговори на мој нa мој напис „Предrовором се не броје жртве“ поставио је питање „Шта, у ствари, хоће Миливоје Иванишевић“? Господин дирекrор је, да би забашурио своје недело, поменуо разне институције…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, СРНА, 19. 3. 2023, Одата почаст најмлађем борцу Војске Републике Српске
На мјесном гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај данас је служен парастос и одата почаст најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу.
Пошту младом српском борцу, који је страдао од гранате 20. марта 1993. године, одали су чланови породице, некадањи саборци и поштоваоци.
Парастос је служио свештеник Владимир Кукић, који је поручио да је Споменко свима показао шта је љубав према родној груди, као и да у најтежим временима не треба запоставити и заборавити огњиште дједово и прадједово.
- Нека нам данас Споменко буде примјер да не затварамо и продајемо [...]
Вечерње новости.Ба, 13. 5. 2022, Хрватске усташе за ноћ убиле 350 Срба у селу Прекопи код Глине 1941 - Глински покољи
ГЛИНСКЕ усташе су 1941. године заклале преко 850 Срба у православној цркви, а све је почело у селу Прекопи код Глине када су у ноћи између 12. и 13. маја побиле 350 српских цивила.
Први талас покоља почео је 11. маја, када је усташка група предвођена Мирком Пуком стријељала групу српских мушкараца и дјечака над ископаном јамом у селу Прекопи.
– У ноћи 12/13. маја сви су одведени у унапријед ископану јаму код села Прекопе и на најмонструознији начин поубијани. Бјекством је успио да се спасе само Никица Самарџија који је о овоме злочину оставио свједочанство. По процјенама тада је убијено [...]
![Спутњик, Танјуг, Епархија рашко-призренска, 5. 3. 2025, Епархија: Нелегалним радовима тешко оштећена Испосница Св. Петра Коришког код Призрена [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26654-350x200-no.jpg)
Спутњик, Танјуг, Епархија рашко-призренска, 5. 3. 2025, Епархија: Нелегалним радовима тешко оштећена Испосница Св. Петра Коришког код Призрена [Видео]
Епархија рашко-призренска позвала је на хитну реакцију међународних институција на КиМ, пре свега мисија ЕУ, ЕУЛЕКС, ОЕБС и КФОР, као и привремених приштинских институција
Епархија рашко-призренска Српске православне цркве саопштила је да су недавним нелегалним грађевинским радовима изазвана тешка оштећења на простору Испоснице Светог Петра Коришког код Призрена, древне српске православне светиње из 13. века.
Епархија у саопштењу истиче да је оваква пракса руинирања средњовековних хришћанских светиња крајње недопустива и захтева да се хитно обуставе све противзаконите активности и строго п[...]
Јужне вести, 8. 4. 2023, 82 године од бомбардовања Ниша и Хитлеровог одговора пркосу Југославије
Након што се Ниш укључио у мартовске демонстрације и изразио незодовољство због склапања савеза са Немцима, чему је претходио и војни пуч - 6. априла 1941. године у виду бомби стигла је реакција Хитлера на раскидање протокола о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту.
Већ 8. априла бомбардован је и Ниш где је невино страдало преко 400 Нишлија, а рањено око 500. Улазак немачких трупа у Ниш обележио је и бунт и пркос југословенског војника који је усамљен пуцао из топа на Немце.
Био је уторак када су око 5.30 из правца Бугарске немачки авиони "Штуке“ у лету бомбардовали Ниш на који [...]
Политика, 11. 4. 2014, Професор стрељан пре пресуде
Виши суд у Чачку поништио је пресуду Војног ратног суда Првог пролетерског корпуса од 18. новембра 1944. године којом је Константин Коста Михаиловић (1891) оглашен за народног издајника и непријатеља те кажњен смрћу стрељањем, губитком части за свагда и конфискацијом целокупне имовине.
Тиме су враћена грађанска права ратном директору чачанске Гимназије (1941–1942) а затим (1942–1944) директору Шесте реалне женске гимназије у Београду, који је рођен у Чачку као син старешине цркве Светог Вазнесења, Сретена Михаиловића, завршио филозофски факултет у Београду и постао професор биологије.
З[...]
