За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 31.8.2017, Силан беше Јанковић Стојане
У храму Светог Ђорђа на Чукарици парастос поводом 327 година од смрти најславнијег српског ускока. Окупили се поносни потомци ускока из Равних Котара и Буковице на помену славном претку По, шести пут, Срби пореклом из Равних Котара и Буковице, окупили у храму Светог Ђорђа у београдском насељу Чукарица. Окупили се…
Вечерње новости, 25. 8. 2014, Мачков камен: Плато смрти на Јагодњи
Дуг је пут до Мачковог камена, попришта најкрвавије битке Великог рата. Драган Грујић из Крупња покушава да направи прву меморијалну изложбу о чувеној бици, пошто се држава цео век није сетила да тако нешто уради НАЈКРВАВИЈИ бој Великог рата, по речима аустријских команданата, вођен је у малој Србији на платоу…
Вечерње новости, 23. 8. 2014, Белег за жртве из села Маљевић
После 70 лета, биће обележена масовна гробница страдалих од комуниста у селу Маљевић код Мионице. Преки суд Шесте личке побио 2.000 домаћина, гимназијалаца и немачких заробљеника У оближњем Маљевићу, први пут после седам деценија, биће обележена масовна гробница у којој, по неким проценама, почива око 2.000 људи, погубљених непосредно по… Српско војничко гробље у Тијеу: Крст на вечној стражи
Вечерње новости | Горан Чворовић | 06. јул 2014. Многи су кости оставили овде, не знајући ни где је та Француска, о којој су, исцепаних опанака с водом до колена у плитким рововима, толико слушали од својих егзотичних и витешких сабораца ЖИВОЈИН Аврамовић, Милоје Петровић, Јордан Костић, Драги Добросављевић, Атанасије…
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске… Миливоје Иванишевић: Меморијални центар српских жртава геноцида у XX веку – Ћеле-кула двадесетог векa
Стара идеја, формирање и подизање Меморијалног центра посвећеног српским жртвама геноцида у ХХ веку коначно је, после вишегодишњих договарања, процена објективних економских и политичких услова или реалних могућности, и бројних консултација са државним, научним, културним и верским установама и појединцима дошла до фазе за реализацију. За послове непосредног ангажовања у… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 15.2.2018, Монструозни злочин у Чајничу и даље без казне
Прошло је 25 година од стравичног злочина над српским цивилима у Чајничу. У нападу на незаштићена села, на ободима чајничке општине, припадници тзв. Армије БиХ убили су 24 цивила. Најмлађа жртва је 14-годишњи Жељко Машић. Тужилаштво БиХ, како сазнајемо, тек је интензивирало истрагу о овом злочину.
У зору 14. фебруара `93. прекинуто је дјетињство Жељка Машића. Имао је 14 година када је убијен. Метак агресорског војника тзв. АРБиХ погодио га је у срце, издахнуо је на рукама мајке Дане.
- Није успио ни да каже "Јој мајко". Шта је мој Жељко крив са својих 14 година. Је ли то правда- пуцање н[...]
СРНА, 5. 9. 2023, Покољ у Гређанима и Човцу - злочин без казне
Припадници хрватских паравојних формација "Tигрови" извршили су стравичан покољ на данашњи дан 1991. године над десетинама српских цивила и територијалаца у селу Гређани код Окучана у западној Славонији, од којих се многи и данас воде као нестали, а одговорни још нису приведени правди.
Хрватска паравојска упала је у српска села Гређане и Човац након повлачења војске бивше ЈНА на почетне положаје на канал Струг.
Паравојна група "Тигрови" је у ноћи између 5. и 6. септембра око 22.00 часа прва упала у Гређане из правца села Млака и Нови Варош, разоружала сеоску стражу, а потом је услиједио [...]
НСПМ, РТС, Агенције, 5.10.2021, Преминуо генерал Др sci. Зоран Станковић
Генерал Др sci. Зоран Станковић (66), патолог, председник Координационог тела за Бујановац, Прешево и Медвеђу и бивши министар, преминуо је јутрос.
Како је објавила Нова.рс, Станковић је преминуо од последица коронавируса. Станковић је преминуо у Војно-медицинском центру на Карабурми, где је био хоспитализован пре две недеље.
Рођен је 1954. године у Трговишту, код Владичиног Хана.
Завршио је Медицински факултет у Нишу 1980. године, а докторирао је 1997. године. Специјализацију за судску медицину и патологију затвршио је на ВМА. У чин генерал-мајора је унапређен 2001. године.
Карије[...]
Завичајни музеј Градишка, Српска инфо, 5. 3. 2021, Краљевски пилоти на платну: Историјски подухват у Лијевчу ускоро на филму
Завичајни музеј Градишка у сарадњи са градском управом почео је снимање документарно-играног филма о пилотима, херојима Краљевског ваздухопловства који су прије 80 година, са аеродрома у Ровинама и Александровцу бомбардовали положаје Трећег рајха.
Током Априлског рата, наглашава историчар из Градишке Бојан Вујчић, пилоти Краљевског ваздухопловства су 1941. године, након њемачког бомбардовања Београда, полетјели са аеродрома у Лијевче пољу и узвратили по циљевима Трећег рајха у Грацу и Марибору.
– То је важан догађај о којем се овђе мало зна, осим у свједочењима старијих мјештана. Постоји мно[...]
Вечерње новости, 11.5.2016, Страдање Српкиња у последњем рату: Монографија "Наша исповијест" у центру Њујорка
Жене из РС никада нису биле посматране у контексту жртава. Победиле прошлост и показале да су спремне да се боре за истину
СУПРУГЕ, мајке и сестре које су своје најмилије изгубиле током протеклог рата у БиХ, ових дана су о својим губицима, страдању српске деце, момака, мужева, очева и целих породица сведочиле тамо где то до сада није било баш популарно, у центру Њујорка!
Наиме, у оквиру конференције Пораз фашизма и сећање на жртве, коју је поводом 71 године од пробоја јасеновачког логора организовао Институт за истраживање злочина у Јасеновцу, петнаест Српкиња промовисало је своју моногр[...]
