За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Ко је тражио разарање српских градова
Поред Ниша и Београда, које су разарали чак 15, односно 11 пута, Енглези и Американци су масакрирали практично све веће градове и насеља по Србији и Црној Гори Бесомучно англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, једна…
Погледи, Слобода, 20. 3. 2013, Милосав Самарџић: Непозната италијанска документа
Мила Михајловић: „Југославија април 1941 – септембар 1943“, издање Удружења српских издавача, Београд 2012. Ауторка ове изузетно значајне књиге живи и ради у Риму, па се посветила истраживању италијанских архива. Италијанска документа су до сада у нашој историографији коришћена у ретким приликама и недовољно, тако да су многе битне чињенице… Обележје жртвама усташа на Старом сајмишту?
Вечерње новости: В. ТАЛОВИЋ | 01. март 2013. Одржан први састанак Иницијативног одбора акције „Подигнимо споменик жртвама геноцида“. Матановић: Очекујемо да помогну и држава и град. Место – старо Сајмиште АКЦИЈА „Вечерњих новости“ прихваћена је и споменик жртвама геноцида биће подигнут. На то нас храбри и подстиче огромна подршка наших… Срамна лицитирања српским жртвама
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 20. фебруар 2013. Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до „Олује“ (8) Миливоје Иванишевић: Једино од Срба траже спискове жртава. Момчило Павловић: Меморијал треба да одржава сећање на злочин СПОМЕНИК жртвама геноцида потребан нам је као хлеб, насушни. Они који негирају српска… Акција „Новости“: Држава мора да се одужи свим жртвама
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 19. фебруар 2013. Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до ”Олује” (7) Милићевић: Споменик подићи на задужбинарској основи. Хиљаде читалаца подржава идеју Матановића и “Новости” Довољно је рећи: коначно! Благодарећи “Вечерњим новостима” Срби ће, напокон, подићи споменик страдалницима, знаним и незнаним, од… Акција „Новости“: И жртве нас окупљају
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 18. фебруар 2013. Подигнимо споменик страдалницима геноцида, од “Јасеновца” до “Олује”. Матановић: Помоћи ће и град и држава. Јовановић: Немамо права на заборав Акција “Вечерњих новости” прихваћена је са одобравањем – споменик жртвама геноцида од “Јасеновца” до “Олује”, уверен сам, ускоро ће бити подигнут… Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, Танјуг, Канцеларија за Косово и Метохију, 21. 8. 2323, Ни мртвима не дају мира: Две и по деценије од отмице новинара Славуја и Перенића на КиМ
Зна се да су двојица новинара, у жељи да известе о страдању монаха Зочишта, кренули једним од споредних путева где су налетели на барикаду и упали право у руке терористима тзв. ОВК
Ни равно 25 година од отмице Ђуре Славуја и Ранка Перенића, новинара Радио Приштине који су киднаповани 21. августа 1998. године на путу Велика Хоча – Зочиште на Косову и Метохији, нико од њихових отмичара није ни откривен, ни кажњен, нити су нађени њихови посмртни остаци.
Таблу са кратком и једноставном поруком – "Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их", на српском и албанском језику, Удружење но[...]
Глас Српске, 20.5.2017, Сузе за 12 звјездица нису пресушиле
Бањалука - Тих дана сам проживљавала пакао. Била сам спремна дати све да заштитим своју дјевојчицу, али није било начина. Моја малена Душана умрла је 7. јуна, јер њена нејака плућа нису могла сама да се изборе за кисеоник.
Овако најтужнију причу протеклог рата, која је дирнула многа срца, дрхтавим гласом почиње мајка једне од 12 бањалучких звјездица Драгица Комљеновић из Кнежева. Њена дјевојчица рођена 24. маја 1992. године умрла је, као и осталих 11 беба, због недостатка кисеоника у инкубатору у бањалучком Клиничком центру.
Прва беба преминула је 22. маја, након чега је услиједила агони[...]
Глас Српске, СРНА, 7.8.2017, Преминуо историчар Ђуро Затезало
Бањалука - Историчар Ђуро Затезало, који се годинама бавио истраживањем страдања Срба у Независној Држави Хрватској /НДХ/, преминуо је у 87. години, потврђено је Срни у Удружењу "Јадовно".
Затезало је изгубио живот јуче несрећним сучајем у родним Доњим Дубравама, у Хрватској.
Ђуро Затезало посебно се бавио истраживањем злочина над Србима на подручју комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг.
Затезало је рођен 21. јула 1931. године у Доњим Дубравама. Студирао је уз рад и дипломирао на трогодишњој Вишој педагошкој школи у Загребу 1958. године и на Филозофском факултету у Сарајеву.
Постдипл[...]
РТРС, Срна, 19.9.2021, Код манастира Драговић више од 300 православних вјерника
Велики број православних вјерника, њих више од 300, окупио се данас код манастира Драговић у селу Кољане у Далмацији поводом предстојећег празника Мале Госпојине.
Да Далмација није заборављена и да јој се са великом љубављу враћају они који данас живе хиљадама километара далеко показује и долазак Милана Јовчића који данас живи надомак Београда.
- Традиционално за Малу Госпојину долазимо у завичај и ове године смо дошли са истим циљем, да сачувамо од заборава нашу дједовину Динару, коријене, традицију и православље - рекао је Јовчић Срни.
Јовчиће из села Отишић у општини Врли[...]
![Вести, 8.1.2018, У походе манастиру из 13. века: Рожањ, усамљена светиња [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10345-350x200-no.jpg)
Вести, 8.1.2018, У походе манастиру из 13. века: Рожањ, усамљена светиња [Видео]
Да којим случајем свештеник из Обудовца, протојереј-ставрофор Зоран Илић одлучи да промени занимање, без сумње би био професионални рели возач. Од магистралног пута Тузла-Лопаре, ка врху Мајевице, води десетак километара потпуно изрованог, на многим местима и сасвим урушеног пута ка једном од најстаријих манастира у Босни, Рожњу, а отац Зоран ту раздаљину прелази познајући сваку рупу или процеп.
Мада је реч о здању из 13. века које је недавно обновљено, манастир Рожањ је и даље празан. Не само што до њега нема пута, већ ни неког ко би о њему стално бринуо.
Свештеник из Обудовца и његов и[...]
