За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 14. 4. 2025, Отворена изложба портрета жртава концентрационог логора Јасеновац
У згради општине Козарска Дубица отворена је изложба портрета жртава концентрационог логора Јасеновац академског сликара Бранка Јунгића. Ова изложба, чији су аутори музејски савјетник Tања Tулековић и виши кустос историчар Дејан Мотл, једна је у низу активности којим Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина обиљежава 80 година од пробоја јасеновачких логораша.…
Политика, 14. 4. 2025, Живојин Ракочевић: Лица сагорелих фресака и ризница сећања – Вучитрн, Храм Светог Илије
Високе зграде са спуштеним ролетнама и, већином, празним становима. На врху једне од њих огроман натпис на албанском језику „Слобода има име”, испод је знак ОВК (Ослободилачка војска Косова) и на крају Хашим Тачи, Кадри Весељи и остали „ослободиоци” који се сада налазе у затвору Хашког трибунала. Мало даље је…
РТ Балкан, РТС, 12. 4. 2025, Затирање српских гробова: Корак даље ка етнички чистој Хрватској
Ако корисник гробног места не уклони спорни споменик у законском року, уклањање би се извршило уз помоћ трећих особа У хрватском Сабору већином гласова, усвојен је закључак о усвајању предлога закона о гробљима, који између осталог, предвиђа, уклањање споменика постављених после 30. маја 1990. године, а који су исписани ћирилицом…
ИН4С, 14. 4. 2025, На данашњи дан 1999. бесмртни херој са Кошара положио живот на бранику отаџбине и Његошевог завјета – Предраг Пеђа Леовац In memoriam
„Вук на овцу своје право има ка тирјанин на слаба човјека. Ал тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија“. П. П. Његош На данашњи дан 1999. године, са још седам војника граничара Војске Југославије, на бранику отаџбине и Његошевог завјета у рејону… Политика, 7. 4. 2025, Изложба ’Српско војничко гробље у Алжиру‘ гостује у Голупцу [Мапа]
Изложба „Српско војничко гробље у Алжиру” чији је аутор Марко Јелић, представљена 8. априла, у Палати Тврђаве Голубачки град, у Голупцу. Поставку је у 10.30 часова, отворио амбасадор Народне Демократске Републике Алжир у Србији Фатах Махраз. Изложбу приређују Друштво пријатеља Алжира и Јавно предузеће „Голубачки град – тврђава”. Алжир и…
РТРС, Срна, 13. 4. 2025, Оскрнављена православна црква у Мостару Светог великомученика Прокопија
Мјештани мостарског насеља Раштани затекли су јутрос обијену и оскрнављену Цркву Светог великомученика Прокопија коју су изградили прије двије године у мјесном православном гробљу. Свештеник Небојша Радић каже да је црква оскрнављена, да су уништене фреске и да су људи у овом мјесту данас јако тужни због овог призора. –…
Не заборављамо – Памтимо
Радио Светигора, 28.7.2017, Прослављени новомученици у великомученичкој Велики
У Велици су на празник Светих Кирика и Јулите, у петак 28. јула 2017, на 73. годишњицу од геноцида у Велици, литургијским сабрањем прослављени новоканонизовани Велички и Горњеполимски мученици, које је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве недавно прибројао лику Светих српских новомученика.
Свету Архијерејску Литургију, у цркви Светих Кирика и Јулите, служили су: Њихова Високопреосвештенства Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилогије и Митрополит михаловско-кошицки Православне цркве Чешке и словачких земаља Г. Георгије, Њихова Преосвештенства Епископи пак[...]
Видовдан, 28.9.2017, Цркву Спомен-костурницу хиљаде српске деце помрле у Албанији рушили комунисти и Шћиптари
Стара црква Свете Тројице у граду Ђаковици је била предвиђена за маузолеј, спомен-костурницу хиљаде српске деце помрле у Албанији и земних остатака изгинулих, побијених и смрзнутих у ратовима 1912-1918. године. Та црква је завршена 1940 године, априлски рат 1941. године спречио је довршење цркве и њено освећење. Срушена од комуниста 1949. године (подигнута у ваздух) на Савиндан (27. јануара).
Саборни храм је био поново саграђен 1998. на месту где је раније стајала Спомен црква из времена после Првог светског рата
Њено рушење био један је од најдрастичнијих примера политичког антитеизма,[...]
Вечерње новости, 15. 7. 2023, ЈАДНИ СРБИ, СИГУРНО НИСУ УСПЕЛИ ДА СЕ ВРАТЕ У ДОМОВИНУ: Сутра откривање споменика српским заробљеницима који су скончали у Италији
СПОМЕНИК српским заробљеницима и војницима страдалим у Првом светском рату, у Италији, биће постављен и свечано откривен овог викенда на Српском гробљу, крај замка и места Кастелано, близу града Роверета.
Споменик подиже Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, уз подршку италијанске регије Трентино Алто Адиђе и општине Вила Лагарина, а откриће га министар Никола Селаковић.
На територију Трентина за време Великог рата смештено је на стотине ратних заробљеника - Руса, Румуна и Срба, који су искориштавани за рад. Подаци везани за српске заробљенике, сахрањене на[...]
СРНА, 30. 7. 2024, Српска памти - Трново: Вијенци и свијеће у знак сјећања на страдале Србе
Литургијом у Храму Светог Георгија, парастосом и полагањем вијенаца код централног споменика у Трнову, данас је обиљежен Дан сјећања на страдање српског становништва ове општине.
Вијенце на спомен-обиљежју у Трнову положили су савјетник предсједника Републике Српске Урош Бјелица и изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, начелници општина Трново и Калиновик Драгомир Гаговић и Радомир Сладоје, те Горан Тимотија из општинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.
Вијенце су положили и представници Скупштине града Источно Сарајево, борачких орг[...]
Политика, 19. 10. 2024, Доктор Рајан је и заставама чувао рањенике од артиљеријске ватре
Централно место на изложби „Америчка медицинска мисија за Србију и српску војску у време Великог рата 1914–1918”, отвореној у ужичком Историјском архиву, припада др Едварду Рајану (1883–1923), хирургу из САД, шефу прве америчке медицинске мисије (од 15 здравствених радника) која је у нападнуту Србију дошла у најтежим данима Првог светског рата да помаже рањенима и унесрећенима, лечи оболеле. Рајан се за овај хуман и опасан чин пријавио као добровољац, а медицински материјал је обезбедио од средстава добротворке Хелен Хатлин Џенкинс.
Ево шта о томе пише на паноима ове изложбе: „Америчка меди[...]
