За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 7. 11. 2025, Победа која је променила српску историју: Сећање на неправедно заборављену битку на Морави – Лесковачки маневар
Прошло је 110 година од неправедно заборављене битке током Великог рата којом су њени јунаци омогућили одступнцу српској војсци и Врховној команди приликом повлачења према Албанији чиме су променили ток историје и судбину српске државе, а по свом значају она може да се мери са биткама које су вођене на… Вечерње новости, 20. 11. 2016, Вуковар: Само смо бранили своје улице [из Архиве]
Новости са Вуковарцима са потерница, у Сремској Каменици на помену палим Србима, организованом 23. годину заредом. Из Вуковара и околине њих 30.000 током 1997. избегло у Нови Сад О ВУКОВАРУ, хоћу и морам да причам, али не могу да кажем име. На потерници сам. Ако ме се икад докопају, све… Искра, 18. 11. 2025, Владимир Умељић: Не са тобом, не без тебе (Nec tecum, nec sine te)
„Током квалификационе утакмице између фудбалских репрезентација Црне Горе и Хрватске, одигране 17. новембра на стадиону под Горицом, дошло је до озбиљног инцидента када је део хрватских навијача више пута узвикивао паролу „Уби(ј) Србина!“, као и „Ко не скаче – Православац!“ („Политика“, Београд, 18.11.2025.). Но шта би заправо било да… Политика, 20. 1. 2020, Швајцарска помогла бекство усташког званичника Андрије Артуковића [из Архиве]
Власти у Берну омогућиле су усташком злочинцу кога су звали „крвником са Балкана” да се под лажним именом 1947. домогне Ирске, а потом одсели у Калифорнију, пише лист „Ноје цирхер цајтунг” – САД су га тек 1986. изручиле Југославији, проглашен је кривим за ратне злочине и осуђен на смрт, али… Печат, 7. 11. 2025, Никола Милованчев: Жртве Другог светског рата и „наши“ ревизионисти: до када? [други део]
Шта је речено на недавно одржаном 11. симпозијуму о јасеновачким жртвама у Загребу и због чега су спорне чињенице и тврдње које су том приликом наведене? Друге процене: Стане Зримец, Фрањо Туђман, Ивaн Клаузер и Младен Фригановић Још један истакнути словеначки статистичар је давних ’50. година 20. века оценио… Политика, 15. 11. 2025, Саво Штрбац: Ревизионисти и негатори хрватског усташког логора Јасеновац
Крајем октобра и почетком новембра медијску пажњу у региону привукао је округли сто под називом „Научни приступ истраживању жртава Јасеновца“, одржан 28. октобра у Хрватском сабору, у организацији Клуба заступника Дом и национално окупљање (ДОМиНО) и Хрватских суверениста, који заједно имају четворо заступника, на којем су своја „научна” истраживања износили… Не заборављамо – Памтимо
Kosovo Online, 1. 1. 2025, Једина Српкиња у Доњем Петричу код Клине: Упркос нападима и крађама не идем одавде
Осамдестрогодишња Ката Грујић једина је Српкиња у селу Доњи Петрич, у општини Клина, која упркос застрашивању, учесталим нападима и крађама, не планира да остави родну Метохију и каже да не би могла да буде на другом месту, „па да је све мед и млеко“.
Након 1999. године, када су српске куће у околини Клине порушене до темеља или спаљене, они најхрабрији одлучили су да поново граде свој живот на пепелу. Међу њима је и Ката Грујић у Доњем Петричу.
Иако је, као тврди, било и других српских породица које су желеле да се врате, учестали напади и рушење нових кућа, отерали су их из села.
„О[...]
![Искра, 14. 4. 2016, академик Каплан Буровић: Албанске територијалне претензије [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27332-350x200-no.jpg)
Искра, 14. 4. 2016, академик Каплан Буровић: Албанске територијалне претензије [из Архиве]
Fatos Arapi, pesnik i profesor političke ekonomije na Državnom universitetu u Tirani, sigurno i član Partije rada Albanije, koja pretendira da je komunistička, internacionalistička, u njegovoj studiji CIKLI I KRESHNIKËVE – BËRTHAMA DHE RREZATIMI I TIJ (Krajišnički ciklus – jezgro i njegovo zračenje), štampana u jednom od glavnih časopisa Albanije NËNTORI Br. 8, Tirana 1983, na strani 184 čini jednu antijugoslovensku insinuaciju, duboko nacionalističku, buržuasku i šovinističku, separatističku i super veliko-albansku, nimalo komunističku i nimalo internacionalističku, preko svega antinaučnu, ko[...]
Глас Српске, 5. 7. 2025, Звјерски убијани и послије смрти
"Мирза, гађај снајпером, ено их у свињцу. Ако не можеш снајпером, удри зољом, ј...м им мајку четничку."
"Хватај живе, опколи, побиј све!"
"Наишао сам на путу према Ажлици на леш и видио сам да је заклан."
"Суад Смајловић је осуђен да је из аутоматске пушке пуцао у мртва тијела српских заробљеника на каросерији камиона. Из тога видимо својеврсно садистичко иживљавање над убијеним Србима из Залазја."
Много таквих језивих реченица, праћених фотографијама које леде крв у венама, је у Атласу злочина над Србима у Одбрамбено-отаџбинском рату, иза којег стоји Републички центар за истражива[...]
Вечерње новости, 5.3.2017, Новица Пешић: Бугарска окупација: Окупатори су хапсили и стрељали
Устанак у Топлици и Јабланици угрозио је стратегијски интерес окупатора на простору где су пролазиле важне саобраћајнице према Солунском фронту и Блиском истоку
Пронађене црквене књиге, крштенице, банкарски записи, писма, наредбе, фотографије, школска документа, указују да је бугарски крајњи циљ био проширење сопствене територије на рачун Србије
НАЈВИША војна и цивилна власт у југоисточном делу Србије била је у рукама војног генералног гувернера, у прво време генерал-мајора Кутичева. Бугарским војним јединицама, после окупације српске територије, било је изричито наложено да одрже ред [...]
РТ Балкан, 23. 5. 2024, Захтев струке да се избришу одредбе о родно осетљивом језику: Идеолошко насиље над језиком
У захтеву који је предат Министарству културе чланови Савета позвали су се на мишљење свих релевантних институција које су се огласиле о родно осетљивом језику, односно указале на штетност његове примене у смислу уништавања језика
Савет за српски језик предао је Влади Србије захтев да се из Закона о родној равноправности избришу сви чланови који се односе на родно осетљив језик, потврдио је председник Савета проф. др Александар Милановић уз напомену да се не тражи повлачење Закона, за шта ово тело и нема мандат, већ само брисање чланова којима се употребу уводи родно осетљив језик.
У зах[...]
