За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српски меморијал, 10. 6. 2026, Мапа разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године [Допуњено]
У рубрици Људске жртве, у одељку Мапе, можете погледати нови прилог истраживању људских жртава у 20. веку, Мапу разарањâ Републике Србије током НАТО бомбардовања 1999. године. Будући да смо у међувремену успели да дођемо до оригиналне НАТО пријаве локација на којима су коришћени пројектили са осиромашеним уранијумом (DU) поднете Организацији уједињених… РТРС, 5. 7. 2026, Служен парастос и положени вијенци за 40 српских цивила убијених у селу Загони [Мапа]
У братуначком селу Загони данас је служен парастос за 40 српска цивила и војника, од којих је 14 убијено 5. јула 1992. године у нападу муслиманских снага на овом село. Коме је сметала Рада Гвозденовић? Деветнаестогодишња дјевојка, цивил. Зашто су је убили? Пита њен брат, Татомир Гвозденовић. – Сестра ми… Политика, 30.6.2026, Саво Штрбац: Афера „Томпсон” – ко је убица под уздољским храстом
Најновија одлука Уставног суда Републике Хрватске (број U-III Bi-2741/2020. од 19. маја 2026), којом је усвојена тужба браће Слободана и Милана Берића из Београда, званично је и под печатом највише судске инстанце у Загребу потврдила оно што Документационо-информативни центар „Веритас” тврди већ дуже од три деценије: Хрватска свесно, намерно и… Портал Новости, 4. 7. 2026, Антисрпски графити по цијелој Хрватској
У Славонском Броду је исписано “Убиј Србина и извади му органе јер су мачке гладне”. Полиција је непознатог починитеља пријавила за оштећење туђе стари и јавног потицања на насиље и мржњу. Шовинистички графити у забиљежени и у Фунтани у Истри те у Биљанима Доњим У посљедња два дана заредали су… РТ Балкан, 4. 7. 2026, Дан жалости у РС: Зашто западни амбасадори не желе да виде тугу Братунца и страдање Срба у Подрињу [Мапа]
Почетком августа, у Јежештици крај Братунца, снаге Насера Орића из Сребренице убиле су осморо људи, Анђелку Млађеновићу одсечена је глава, однета у Сребреницу и никад није нађена У Републици Српској данас је дан жалости, дан посвећен страдању најмање 3.267 Срба у средњем Подрињу и Бирчу током рата 1992. – 1995.… РТРС, 28. 6. 2026, Свједочанство Станише Стевановића о страдању рођака Стојана у Брађевини: Видио сам како су га заробили и свирепо убили
Видио сам како су га заробили и свирепо убили, започиње Станиша Стевановић из засеока Брађевина код Сребренице своје свједочанство о једном од најтежих дана у животу – дану када је беспомоћно посматрао заробљавање и убиство рођака и брата по стрицу Стојана Стевановића. Станиша је рођен 1956. године у Брађевини, у… Не заборављамо – Памтимо
Компас инфо, Вечерње новости, 23. 2. 2025, Злочини без казне: Страдање Срба у сарајевским логорима (1991-1995)
Током рата у Босни и Херцеговини, страдање српског становништва у Сарајеву било је један од најмрачнијих и најмање истражених аспеката конфликта.
Према извештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву, у главном граду БиХ постојало је 211 логора и места заточења, у којима су мучени и убијани српски цивили. Процењује се да је око 3.000 Срба убијено, док је најмање 1.700 тешко рањено.
Логори за Србе: Симбол страдања
Међу најпознатијим логорима у Сарајеву био је логор „Силос“, који је функционисао од 1992. до 1996. године. Овај злогласни логор налазио се[...]
Политика, 9.6.2026, Саво Штрбац: Где је ту правда
Пред Жупанијским судом у Загребу 2. јуна 2026. године одржано је прво рочиште за главни претрес у предмету против оптужених Живка Загорца (80) и Милорада Давидовића (57), које је, са још 22 Србина с подручја Грубишног Поља, загребачко Жупанијско државно тужилаштво у априлу прошле године оптужило за ратни злочин против цивилног становништва.
Терете се да је од августа до октобра 1991. године на подручју бивше општине Грубишно Поље, током оружаног сукоба, Живко Загорац, као један од налогодаваца, односно команданата паравојних и полицијских јединица тзв. ’САО Крајине’, лично учествовао и знао д[...]
Стање ствари, Антикварне књиге, 31. 5. 2021, „Српска трилогија“ Стевана Јаковљевића и Луј Кордије
Милан Јовић пронашао је у Паризу писмо које је Стеван Јаковљевић, српски професор, књижевник, ратни официр и писац познате Српске трилогије, писао професору Лују Кордијеу
ко у данашње време претражите шта интернет знао о Лују Кордијеу (Louis Cordier), наћи ћете врло мало података, скоро ништа. Чак ни француска Википедија нема чланак о њему. Постоји његов имењак Луј Кордије, француски геолог рођен у XVIII веку, али он нас овом приликом не интересује. „Наш“ Луј Кордије написао је књигу Victoire éclair en Orient 15-29 septembre 1918 или у преводу Муњевита победа на Истоку у којој аргументовано т[...]
Срна, 21.7.2015, Обиљежавање одбране Војковића, Грлице и Крупаца
ИСТОЧНА ИЛИЏА, 21. ЈУЛА /СРНА/ - У цркви Светог Петра Дабробосанског у Војковићима у Источној Илиџи данас је почело обиљежавање Светог великомученика Прокопија, крсне славе Капеле и спомен-собе у којима су уписана имена 217 погинулих бораца Војске Републике Српске.
Након литургије организована је колона под називом "Марш одбране Војковићи – Илињача" која је из Војковића преко Гаврића брда кренула до Илињаче, које је било стратешко мјесто за одбрану ове регије.
Предсједник Општинске борачке организације "Илиџански борац" Бобан Томашевић рекао је да је ово трећа година да се у оквиру маниф[...]
![Институт за истраживање српских страдања, 30. 1. 2023, Предраг Р. Драгић Кијук: КОСОВО ИЛИ КО ПОРИЧЕ ИСТИНУ II [In memoriam 29.1.2012]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11163-350x200-no.jpg)
Институт за истраживање српских страдања, 30. 1. 2023, Предраг Р. Драгић Кијук: КОСОВО ИЛИ КО ПОРИЧЕ ИСТИНУ II [In memoriam 29.1.2012]
II
Албанија или ко скрива истину
Последњи је час да се заустави вишевековни етноцид и државна асимилација обесправљених и незаштићених Срба у Албанији. Заговорници владавине права у томе виде испуњење цивилизацијских тековина као што у томе осведочавају демократизацију албанске нове државе и њеног сврставања у заједничку фамилију европских народа.
Нова политика у Албанији не може се свести на помирење две албанске групације – Тоска и Гега – као и вера, муслиманске и католичке, већ мора доживети суштински преображај прекидом политике државног терора и брисања вишевековног постојања и б[...]
