За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 19.5.2026, Саво Штрбац: Kако убити Србина и остати невин
Недавно је надлежно управно тело Шибенско-книнске жупаније и по други пут, у поновљеном поступку, одбило захтев Вељка Шолаје (1966) из Оћестова за признавање статуса члана породице цивилне особе погинуле у “домовинском” рату. Иза ове штуре административне формулације крије се убиство Вељковог оца Саве у августу 1995. у његовој кући у… Радио Гораждевац. 24. 5. 2026, Испред манастира Светих Архангела приведено шест лица
Шест лица приведено је данас испред порте манастира Светих Архангела код Призрена, потврђено је из полиције за Радио Гораждевац. Према информацијама из полиције, ове особе су приведене након покушаја да се фотографишу са заставом на узвишењу изнад самог манастирског комплекса. За сада нема званичних информација о томе која је застава… Вечерње новости, 15. 5. 2026, Борис Субашић: Српска историја Метеора данас скривена незнањем и политичким инжењерингом
САГА о Немањићима завршила се у Душановом царству, у данашњем грчком месту Стогови, у манастиру Преображења који је цар Јован Урош изградио на каменом стубу, на 300 метара изнад дна кањона на западним обронцима Велике Чиготе, наспрам планине Козјак са које тече река Лепеница. Кренули смо ка овом судбинском месту… Искра, 18. 5. 2026, Владимир Умељић: Чему узбуђивање око Крсне Славе?
„Министарство културе и медија Републике Хрватске донијело је 20. априла 2026. године одлуку којом се „Слава, крсница или крсно име – прослава обитељског свеца заштитника неретванских католика” проглашава културним добром и уписује на заштићену листу под бројем Z-7985. (…) У самом опису обреда појављују се сви кључни елементи: свијећа, жито,… Јадовно, Центар академске речи, 27. 10. 2018, Усташтво Румунске православне цркве [из Архиве]
Године 1944, када је тзв. Хрватска Православна Црква усташког режима Анте Павелића извршила „хиротонију“ епископа Спиридона Мифке, у њој ће, заједно са злогласним митрополитом Гермогеном, узети учешће и румунски митрополит Висарион Пују, са мањом групом својих клирика. Спиридон Мифка, пореклом Хрват, рођен 1902. године у Самобору и првобитно ђак римокатоличког… Вечерње новости, 10. 5. 2026, Борис Субашић: Забрана снимања у граду Немањића и Мрњавчевића – у Прилепу, где задужбине српских владара тону у присилни заборав
МОНАХИЊА уз коју су стајала два неповерљива велика пса дочекала нас је пред улазом у прилепску Цркву Светих Арханђела, централни храм средовековног манастира уклесаног у стрми вулкански брег Маркове куле под остацима огромне тврђаве. Уз црквене двери са спољне стране су насликани ктитори Мрњавчевићи: са леве стране краљевић Марко у… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 7. 4. 2024, Зла судбина Цвијете Шушић
Размере страдања српског народа током Првог светског рата, али и касније, можемо докучити и осетити тек када их чујемо од појединца, преживелог паћеника
У чланку „Помен за српске жртве првог логора у модерној Европи”, објављеном у „Политици”, наводи се да је „кроз стратиште у Добоју, које је 1915. формирала Аустроугарска, прошло 45.000 Срба, а страдало 12.000”. Ове бројке говоре о масовности злочина и страдања. Али, доживљене патње народа можемо докучити и осетити тек када их чујемо од појединца, преживелог паћеника. У том смислу је исповест Цвијете Шушић, рођене Суџум коју сам чуо као млад[...]
РТС, 5. 3. 2025, Тајне архиве под лупом – шта се крије у домаћим досијеима
Недавно је амерички председник Доналд Трамп наредио да се објаве досијеи у вези са убиством бившег председника Џона Кенедија и борца за грађанска права Мартина Лутера Кинга, наводећи да је то у интересу јавности.
Шта се све може наћи у списима домаће архиве. Неки документи су у међувремену постали отворени за јавност.
„Ликвидирали смо Петра Петровића, али није то тај Петар Петровић, јер смо ушли са друге стране села. Има један човек са сличним именом и презименом, њега смо ликвидирали, али нема везе, и он је био народни непријатељ...“
Овако, отприлике, пише у једном од послератних докумена[...]
Вечерње новости, 6. 10. 2024, Никола Жутић: Комунисти у Дрездену растурају Југославију - Краљевина СХС требало да буде уништена као непријатељски јужни бок СССР-а
РАДИКАЛНО антијугославенске ставове Коминтерна је заузела на III пленуму свог Извршног комитета (12–13. јуни 1923) и на V конгресу 1924. године.
Прекретница према националном питању настала је прихватањем Лењинове концепције о федерацији совјетских република. Тиме је разбијена снага руског јединства и руског национализма а самим тиме и руског православља. На III пленуму ИК Комунистичке интернационале (1923) оцијењено је да је код КПЈ постојао нихилизам у погледу на национално питање. Један од челника Коминтерне Зиновјев, инсистирао је на томе да је национално питање најважније питање побјед[...]
![HelmCast, 27. 12. 2025, Разбуђивање: Микро-геноцид на Мајевици и у Семберији 1941. Милутин Тешановић [Видео] Мапа](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p31693-350x200-no.jpg)
HelmCast, 27. 12. 2025, Разбуђивање: Микро-геноцид на Мајевици и у Семберији 1941. Милутин Тешановић [Видео] Мапа
Милутин Тешановић је Србин који је рођен 1961. године у селу Кореташи, општина Лопаре, подно планине Мајевице у сјеверо-источним дијеловима Босне.
Скоро двије деценије Милутин Тешановић се бавио изучавањима прошлости, кроз приче и документе о свом родном крају. Ту је наишао на занимљиве пописе из времена Османске царевине, који јасно говоре да су Срби били аутохтони народ на подручју Брчког, Бијељине, Тузле... у прилог томе говоре турски дефтери из почетка XVI вијека.
Ипак, највећи дио свог истраживачког рата Тешановић је посветио усташком погрому који се десио у касну јесен 1941. године, [...]
КМ новине, 19.7.2015, Ток догађаја од јула до августа 1998, и касније - Ораховачки погром
У Великој Хочи је 18. јула 2015. одржан парастос за Србе убијене и нестале на Косову и Метохији, поводом годишњице Ораховачког погрома лета 1998. Преносимо подсетник на те дане КиМ новина.
Циљ шиптарских терориста био је да у лето 1998. освоје барем један већи град. Избор је пао на Ораховац. У њему тада није било гарнизона ВЈ нити јаче станице полиције.
Напад на Ораховац је почео 17. јула 1998. године. Припадници МУП-а Србије били су блокирани у тамошњој станици и хотелу.
Занимљиво је да у Ораховцу живе Шиптари, директни потомци Срба који су прихватили ислам (Арнауташи). Њихов гов[...]
