За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 9. 6. 2025, Затирање Срба на Козари и Поткозарју
Офанзива на Козару усташа и њемачких нациста, уз подршку мађарских фашистичких снага, почела је 10. јуна 1942. године, што је био увод у један од настрашнијих злочина почињених над српским народом икада. ЗАТИРАЊЕ НАРОДА Уз подршку мађарских ријечних бродова, 40.000 њемачких и хрватских војника затворило је обруч око слободне…
Глас Српске, СРНА, 29. 6. 2025, Данка Милаковић: Имам 91 годину, а још сањам крв, јауке и митраљез
Данка сада има 91 годину, али су јој, како каже, слике мучења, убијања и страдања породице и данас свјеже, а још сања крв, јауке и митраљезе. „Заборавити се то никада не може, а тај мученички живот је тежак. Претежак. Велико бреме је било на леђима једне осмогодишње дјевојчице“, прича Данка.…
Искра, 27. 6. 2025, Владимир Умељић: Србоцид хрватске државе 1941-1945, или: „… јер они су знали шта чине“
Када сам 2012. преводио на немачки изузетно вредно дело Ђуре Затезала на тему Србоцида хрватске државе 1941-1945: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“, писао уводну рецензију и снабдевао текст фуснотама, размишљао сам који би наслов одговарајуће ословљавао немачког читаоца. Одлучио сам да парафразирам речи Христа Спаситеља и књига је… СРНА, 4. 7. 2025, Треба писати о Српској Крајини, Хрватска релативизује српске жртве
Република Српска Крајина је настала као жеља српског народа у Хрватској да остане у заједничкој држави СР Југославији, али се та борба завршила неуспјехом јер је Хрватска етнични очистила српско становништво, што је и био план државног врха, оцијенили су правници, историчари и угледни Срби избјегли из Крајине на научном…
Вести онлајн, 6. 2. 2025, Словени спасен народ
У раду „Да ли ће 21. век означити и крај Словенског народа – Словени – спасен народ“, објављеном у јануарском броју француског научног часописа “Политички магазин”, геополитиколог др Ана Пувро и универзитетски професор др Алексис Труд кажу да је словенски народ, са око 300 милиона људи у свету, највећа етнолингвистичка… Глас Српске, 5. 7. 2025, Звјерски убијани и послије смрти
„Мирза, гађај снајпером, ено их у свињцу. Ако не можеш снајпером, удри зољом, ј…м им мајку четничку.“ „Хватај живе, опколи, побиј све!“ „Наишао сам на путу према Ажлици на леш и видио сам да је заклан.“ „Суад Смајловић је осуђен да је из аутоматске пушке пуцао у мртва тијела српских… Не заборављамо – Памтимо
![СПОНА, 14. 6. 2025, Александра Новаков у САНУ: Српска мушка гимназија у Скопљу (130 година оснивања) [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28578-350x200-no.jpg)
СПОНА, 14. 6. 2025, Александра Новаков у САНУ: Српска мушка гимназија у Скопљу (130 година оснивања) [Видео]
Српска мушка гимназија у Скопљу је почела са радом 19. новембра 1894 у дечанском метоху. Била је интернатског типа. Поједини ученици су били благодејанци (стипендисти).
Почела је рад као нижа четворораазредна гимназија а ослобођење 1912. је дочекала као осморазредна виша гимназија из које је проистекла и четворогодишња Учитељска школа. Радила је и Виша девојачка школа од 1895. године. Након отварања Гимназије отворен је велики број школа по селима и другим мањим градовима. Само њено постојање представљало је погодно тло за отварање основних школа широм Вилајета. У своју зграду школа се усели[...]
ИН4С, 14. 4. 2025, На данашњи дан 1999. бесмртни херој са Кошара положио живот на бранику отаџбине и Његошевог завјета - Предраг Пеђа Леовац In memoriam
„Вук на овцу своје право има ка тирјанин на слаба човјека. Ал тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија“.
П. П. Његош
На данашњи дан 1999. године, са још седам војника граничара Војске Југославије, на бранику отаџбине и Његошевог завјета у рејону Кошара погинуо је Леовац Мила Предраг, легендарни потпоручник ВЈ из Пљеваља.
Извршавајући борбени задатак обезбјеђења границе према Албанији након тешке тродневне битке у којој је као командир интервентног вода 53. граничног батаљона Приштинског корпуса ВЈ командовао нападом од карауле Морина прем[...]
Политика, 19. 2. 2025, Саво Штрбац: Истине и лажи о логору за заробљенике ’Лора‘ у Сплиту
Медији у региону су 13. фебруара објавили вест да је тога дана Жабљачанин Веселин Бојовић Специјалном државном тужилаштву Црне Горе у Подгорици, по замолници Жупанијског државног одвјетништва из Сплита, у својству сведока дао изјаву у вези страхота и патњи које је преживео током 125 дана боравка у Војном логору “Лора” у Сплиту током 1992. О томе што је све преживео у “Лори”, Бојовић је говорио и у документарном филму Телевизије Никшић “Зло прољеће ’92”, који је и био повод да ЖДО у Сплиту упути замолницу колегама из Црне Горе да им овај сведок “из прве руке” и у званичној форми изнесе своју ис[...]
СРНА, 16.2.2019, Обиљежено 18 година од злочина над Србима у Ливадицама
ПРИШTИНА, 16. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У Лапљем Селу код Приштине обиљежено је 18 година од злочина албанских екстремиста почињеног у селу Ливадице када је у бомбашком нападу на аутобус "Ниш експреса" погинуло 12 Срба, а више од 40 задобило теже или лакше повреде.
Књижевник Ратко Поповић рекао је, након парастоса, да овај злочин, као и злочини почињени на њиви у Старом Грацку код Липљана, убиство српских дјечака у Гораждевцу, Столића у Обилићу, као и сви други злочини чији је циљ био да се Срби уплаше и протерају са Косова и Метохије, не смије бити заборављен.
Он је поручио да злочини које су А[...]
Политика, 6.9.2021, Момчило Павловић: Дан туге и бола Лесковца
Савезнички авиони засули су град тог 6. септембра 1944. године тепих-бомбама. Верује се да је број настрадалих између 1.000 и 2.000, од око 24.000 становника колико је Лесковац бројао уочи рата
Мало јe градова у Србији који су у једном дану, за двадесетак минута колико јe трајало бомбардовање од стране савезника тј. Американацa, изгубили толико људских живота, а град претрпео ужасно девастирање, као што је Лесковац 6. септембра 1944. После два тмурна дана када авиони нису имали борбене мисије, тог 6. септембра 1944. изненада су савезнички авиони у мисији бр. 130 засули сунцем окупан град у [...]
